Svi smo svedoci poslednjih godina globalne promene klime - izuzetno sušnih i toplih leta sa temepraturama preko 35 stepeni u dušem vremenskom periodu, pojave grada tokom aprila i maja meseca ili pojave grada noću
Sa globalnom promenom klime – kada tokom leta imamo izuzetno visoke temperature praćene nedostatkom padavina dolazi do pojave štetnih insekata koji su se do tada pojavljivali samo u tragovima i sporadično. To je slučaj sa:
· moljcem paradajza (Tuta absoluta),
· moljcem krompira (Phthorimae operculela), a sada i sa
· žilorizom (Capnodis tenebrionis)
· šiljokrilac (Perotis lugubris).
Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je izuzetno opasna štetočina, koji se pojavljuje u zasadima koštićavih voćaka, izazivajuči ogromne štete - sušenje i propadanje pojedinačnih stabala ili celih zasada. Mnogi su krajevi ostali bez voćaka upravo zbog žilogriza. Žarišta su zaražena stara, obamrla stabla trešanja, bresaka i drugih koštićavih voćaka. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm.Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje. Žilogriz prezimi kao odrastao imago ili kao larva. Obično se početkom marta imago aktivira i odlazi na biljke okolne korovske flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke. Nakon toga napušta korove i prelazi na voćke. Jedno vreme hrani se peteljkom lišća koštićavih voćaka, grize drške listova, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (200-600 jaja) (juni-avgust), kada treba vršiti tretiranje). Za parenje i polaganje jaja potrebna je temepratura preko 24 stepena. Nakon 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do izlaska larvi koje se kreću prema korenu gdje se ubušuju ispod kore. Bušeći hodnike prelazi iz tanje u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo iznad površine zemlje. U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi (30). Posle 12-14 meseci razvija se odrasli imago. Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.
S u z b i j a n j e
Žilogriz se mora suzbijati primenom različitih mera:
· mehaničkih,
· agrotehničkih i
· hemijskih
Sve navedene mere imaju preventivni karakter.
Mehaničke mere: Sastoji se u sakupljanju odraslih štetočina ili u sprečavanju ženki da jaja odloži u neposrednu blizinu voćaka odnosno na prizemni deo stabla. U tu svrhu donji deo stabla i zemljište oko njega prekriva se crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža sa otvorima prečnika do 2 mm. Jače zaražena stabla treba iščupati sa korenom i obavezno spaliti, a mesto tretirati zemljišnim insekticidom.
Agrotehničke mere: Češća površinska obrada, a posebno češće navodnjavanje doprinose smanjenju napada žilogriza.
Hemijske mere: Koriste se za suzbijanje odraslih štetočina u vreme njihove ishrane s peteljkom listova, polovinom jula meseca (kod šljive je to na primer kada se ova voćna vrsta tretira protiv druge generacije šljivinog smotavaca, u vreme početka promene boje ploda). Larve se suzbijaju primenom zemljišnih insekticida rasipanjem oko voćaka u prečniku do 1 m oko debla, s tim da se insekticid unese plitko u tlo - u vreme polaganja jaja u junu mesecu (treba imati u vidu činjenicu da ženka polaže jaja od početka juna do kraja avgusta meseca)
Sa globalnom promenom klime – kada tokom leta imamo izuzetno visoke temperature praćene nedostatkom padavina dolazi do pojave štetnih insekata koji su se do tada pojavljivali samo u tragovima i sporadično. To je slučaj sa:
· moljcem paradajza (Tuta absoluta),
· moljcem krompira (Phthorimae operculela), a sada i sa
· žilorizom (Capnodis tenebrionis)
· šiljokrilac (Perotis lugubris).
Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je izuzetno opasna štetočina, koji se pojavljuje u zasadima koštićavih voćaka, izazivajuči ogromne štete - sušenje i propadanje pojedinačnih stabala ili celih zasada. Mnogi su krajevi ostali bez voćaka upravo zbog žilogriza. Žarišta su zaražena stara, obamrla stabla trešanja, bresaka i drugih koštićavih voćaka. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm.Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje. Žilogriz prezimi kao odrastao imago ili kao larva. Obično se početkom marta imago aktivira i odlazi na biljke okolne korovske flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke. Nakon toga napušta korove i prelazi na voćke. Jedno vreme hrani se peteljkom lišća koštićavih voćaka, grize drške listova, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (200-600 jaja) (juni-avgust), kada treba vršiti tretiranje). Za parenje i polaganje jaja potrebna je temepratura preko 24 stepena. Nakon 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do izlaska larvi koje se kreću prema korenu gdje se ubušuju ispod kore. Bušeći hodnike prelazi iz tanje u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo iznad površine zemlje. U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi (30). Posle 12-14 meseci razvija se odrasli imago. Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.
S u z b i j a n j e
Žilogriz se mora suzbijati primenom različitih mera:
· mehaničkih,
· agrotehničkih i
· hemijskih
Sve navedene mere imaju preventivni karakter.
Mehaničke mere: Sastoji se u sakupljanju odraslih štetočina ili u sprečavanju ženki da jaja odloži u neposrednu blizinu voćaka odnosno na prizemni deo stabla. U tu svrhu donji deo stabla i zemljište oko njega prekriva se crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža sa otvorima prečnika do 2 mm. Jače zaražena stabla treba iščupati sa korenom i obavezno spaliti, a mesto tretirati zemljišnim insekticidom.
Agrotehničke mere: Češća površinska obrada, a posebno češće navodnjavanje doprinose smanjenju napada žilogriza.
Hemijske mere: Koriste se za suzbijanje odraslih štetočina u vreme njihove ishrane s peteljkom listova, polovinom jula meseca (kod šljive je to na primer kada se ova voćna vrsta tretira protiv druge generacije šljivinog smotavaca, u vreme početka promene boje ploda). Larve se suzbijaju primenom zemljišnih insekticida rasipanjem oko voćaka u prečniku do 1 m oko debla, s tim da se insekticid unese plitko u tlo - u vreme polaganja jaja u junu mesecu (treba imati u vidu činjenicu da ženka polaže jaja od početka juna do kraja avgusta meseca)
