Uvođenjem špalirskog načina gajenja vinove loze, uz proširivanje razmaka između redova čokota,
stvoreni su uslovi za slobodniji razvoj čokota u prostoru, neometanu primenu mehanizacije procesa
proizvodnje, radi povećanja produktivnosti i ekonomičnosti, čime su stvorene široke mogućnosti za
iznalaženje i gajenje pojedinih novih ili modifikovanih oblika čokota, naslona za lozu i način
rezidbe. Jedna od osnovnih karakteristika svakog osnovnog oblika čokota jeste visina stabla čokota.
Zahvaljujući stablu čokota, karkovima i rodnim čvorovima na njima, zapravo i postoje mnogi
uzgojni oblici. Posredstvom stabla, krakova i rodnih čvorova omogućen je bolji raspored lastara,
lišća i grožđa u horizontalnom i vertikalnom položaju.
U našim ekološkim uslovima oblici čokota se prema visini stabla dele na:
1. niske,
2. srednje visoke,
3. visoke.
1. Oblici čokota sa niskim stablom do 30 cm gaje se, po pravilu, u ekološkim uslovima u kojima
postoji opasnost od redovnog ili povremenog izmrzavanja nadzemnih delova čokota vinove loze
tokom zime, pa je neophodno da u takvim uslovima stabla sa glavom čokota i rodna loza tokom
zime budu zagrnuti.
2. Oblici čokota sa srednje visokim stablom od 40 -70 cm nad zemljom zastupljeni su u rejonima
gde je opasnost od izmrzavanja tokom zime manja, pa se čokoti samo delimično zagrću i to osnova
stabla sa kondirom za zamenu.1
3. Oblici čokota sa visokim stablom preko 80 cm gaje se, po pravilu, u uslovima u kojima ne postoji
opasnost od izmrzavanja loze zimi. U ovom slučaju ima izuzetaka, jer visokih oblika čokota ima i u
uslovima u kojima postoji opasnost od izmrzavanja loze zimi, ali se zato u osnovi stabla svake
godine obezbeđuju potrebni lastari iz kondira za zamenu stabla, koji su tokom zime zagrnuti ili se
zagrće celo stablo sa glavom čokota i lastarima ako to zemljišni uslovi dozvoljavaju.
6.Uticaj ekoloških uslova na izbor visine stabla čokota je nesporan, ali treba istaći i to da gajenje
oblika čokota sa niskim i srednje visokim stablom u rejonima gde postoji ili ne postoji potreba za
zagrtanjem loze tokom zime, ima prednost nad gajenjem čokota sa visokim stablom.
Ova prednost se ogleda u tome što niski i srednje visoki oblici čokota bolje koriste toplotu
prizemnog sloja vazduha, što se odražava na poboljšanje vegetativnog i rodnog potencijala čokota,
a samim tim i na prinos i kvalitet grožđa i vina.
Pri izboru najpogodnijeg oblika čokota polazi se od zahteva da je on u konstrukcionom pogledu
jednostavan, tj. da je jednostavan za rezidbu, negu i održavanje i da omogućava odgovarajuće
opterećenje potrebnim brojem kondira i lukova.
Prednost jednog nad drugim oblikom čokota, daće se onom koji u vegetaciji ispoljava veći procenat
kretanja rodnih okaca, koji ima manji broj nerodnih, a veći broj normalno razvijenih rodnih lastara,
koji ima veći koeficijent plodnosti i prosečnu masu grozda.
Poljoprivredna stručna služba Zaječar.
