Uspeh kalemljenja zavisi od obrazovanja traumatičnog tkiva kalusa na spojnom mestu. Da bi se ono moglo obrazovati neophodno je da postoji botanička srodnost između podloge i vijoke (tzv. podudarnost, kompatibilnost ili afinitet), tj. da se kambijalna tkiva kalem-komponenata što više preklapaju.
Ovo je uslovljeno:
1) Botaničkom srodnošću kalem-komponenata (da kalem-komponente pripadaju jednoj vrsti voćaka ili barem istom rodu; za sada nema uspeha kod kalemljenja biljaka iz botanički različitih familija). Kompatibilnost je pravilo pri kalemljenju, ali ima i izuzetaka; npr. mogu se kalemiti i nesrodne voćke (kruška na dunju, glog, oskorušu, mušmula na glog, breskva na šljivu, badem na kajsiju, kruška na limun), ali ima i primera gde se botanički srodne voćke ne mogu kalemiti (npr. jabuka na dunju, kruška i jabuka, dunja na krušku, itd.).
2) Kod mehaničke inkopatibilnosti kalem sraste i u prvo vreme se ne primećuje nepodudarnost, ali kasnije kada ta inkopatibilnost dođe do izražaja kao posledica razlike u građi tkiva podloge i plemke-pod uticajem roda i vetra voćka se lomi na spojnom mestu, npr. kod sadnica kajsije kalemljenih na visini od 15 cm na podlozi vinogradska breskva.
3) Fiziološka nepodudarnost ispoljava se u slabijem prijemu posle kalemljenja, kržljavom porastu sadnica i voćaka, pojavi guka na spojnom mestu, osetljivosti voćaka prema mrazu, suši i prouzrokovačima nekih bolesti i štetočinama. Ova nepodudarnost je najčešće posledica smetnji nastalih prilikom kretanja sokova kroz kalem, npr. pojava guka na stablima jabuke sa podlogama M 26 i M 9, znatno tanja podloga u odnosu na plemku kod kalemljenih stabala trešnje gde je kao podloga korišćena magriva ili oblačinska višnja, itd. Mehanička i fiziološka inkopatibilnost mogu se ublažiti ili delimično otkloniti ako su za gajene vrste odabrani odgovarajući agroekološki uslovi i ako je primenjena puna agro i pomotehnika, kao i ako se za kalemljenje odabere najbolji način kalemljenja.
