VEGETATIVNE PODLOGE
Vegetativne podloge za višnju kod nas nisu dovoljno proučene, zbog čega nisu ni prihvaćene u proizvodnoj praksi.
Danas se u svetu koristi relativno veliki broj vegetativnih podloga za višnju, poreklom od trešnje Rašeljke, Obične višnje, Stepske višnje, kao i međuvrsnih hibrida.
F 1211je klon veoma bujne trešnje Vrapčare, stvoren u Oglednoj stanici u Ist Molingu u Engleskoj, poznat pod sinonimom _ Mazzard.
Dobro se razmnožava položnicama. Na Zapadu je ova podloga našla veliku primenu jer je vrlo otporna prema bakterijskom raku debla i grana (Pseudomonas mors prunorum Worm). Međutim, ispoljila je i izrazitu osetljivost prema raku korena (Bacterium fumefaciens Smith.).
Prunave je klon trešnje Vrapčare izdvojen u Nemačkoj. Bolje se ožiljava od klona F 12/1 i odličan je deblotvorac, jer je zadovoljavajuće otpornosti prema zimskim mrazevima.
Stoktonska morela (Stocton Morellol je sorta višnje koja se koristi kao podloga za teža, zbijena i hladna zemljišta. Sorte okalemljene na njoj su slabije bujnosti za skoro 50% u odnosu na sejanac treš-
nje Vrapčare.
Edabriz je francuski klon višnje, vrlo pogodan kao podloga za teška zemljišta. Sorte na njoj su manje bujnosti za 45%, u poređenju sa voćkama iste sorte okalemljene na podlozi F 12/1. Međutim, ozbiljan nedostatak joj je osetljivost na sušu i rak korena.
Klonovi Kab (CAB)su italijanske selekcije višnje, izdvojene na Univerzitetu u Bolonji, koje imaju dobar afinitet sa trešnjom i višnjom. Među njima se izdvajaju klonovi CAB 6 P; CAB 11 E, koji
smanjuju bujnost sorti za 20%. Nedostatak im je izrazita sklonost ka izbijanju izdanaka, što poskupljuje proizvodnju.
Kolt (Colt) je međuvrsni hibrid stvoren u Ist Molingu ukrštanjem trešnje Vrapčare (Prunus avium L.) i Lažne višnje (Prunus pseudocerasus L.). To je polubujna vegetativna podloga. Razrnnožava se zrelim i zelenim reznicama i kulturom meristema. Kompatibilna je sa svim do sada ispitivanim sortama trešanja i višanja. Dobro podnosi teška zemljišta. Osetljiva je prema suši te se preporučuje za humidne rejone ili uz obavezno navodnjavanje. Osetljiva je i prema raku korena i korenovog vrata (Bacterium fumefaciens Smith.).
U Belgiji u Voćarskoj stanici Grand Manil stvorene su tri podloge: Damil, Kamil i Enmil.
Damil-CM 61/1 je izdvojena iz kIo nova ukrasne trešnje (Prunus danyckensis). Otporna je prema zimskim mrazevima. Smanjeno je izbijanje korenovih izdanaka. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti za 50-75% li odnosu na voćke kalemljene na F 12/1. Prema Trefors-u (1979), može da se sadi na rastojanju 5,5 X 4 i 4,5 X 3 m.
Enmil-Inmil. CM9 Nastala je ukrštanjem ukrasnih trešnji (Prunus incisa X Prunus serrulata). Bujnost stabla je manja no u Damila. Sorte okalemljene na njoj mogu da smanje bujnost i do 75% u odnosu na voćke na F 12/1, što omogućava sadnju i do 1.000 biljaka po
hektaru. Uopšte ne daje izdanke. Relativno je otporna prema mrazu. Zbog slabe bujnosti mora se gajiti prvih godina uz potporu.
Zahteva plo~ja zemljišta.
Za sve tri podloge je specifično da ne podnose peskovita zemljišta i visok nivo podzemnih voda. Jako vole umerenu vlagu u toku vegetacije, u slučaju preterane vlažnosti neophodna je drenaža
zemljišta.
podloga Kamilse nije pokazala pogodna za sorte višnje.
Pored navedenih podloga, postoje i druge. U Francuskoj: Maxma Delbard 14 (Brokforest), Maxma Delbard 97 (Brokgrove), Maxma 60. U Nemačkoj: podloge serije Gissen, u SAD: lR 923-2, lR 587 i dr.
