PODLOGE ZA JABUKU
Medju brojnim činio cima od kojih zavisi uspeh u proizvodnji jabuke vrlo značajno mesto pripada podlozi. Ona predstavlja posrednika izmedju plemenite sorte jabuke i zemljišta.
Podloga ne samo da utiče na fiziološke procese i habitus jabuke, već se pomoću nje sorta prilagodjava uslovima sredine i načinu gajenja.
U proizvodnji sadnica jabuke koriste se dve vrste podloge: generativne i vegetativne.
U svetu se više upotrebljavaju generativne podloge (sejanci = divljačice) za jabuku nego vegetativne. Vegetativna podloga se bolje prilagodjava sejancima raznih vrsta jabuke roda Malus Miller u veoma raznolikim uslovima sredine, zato se više koristi od generativne podloge.
GENERATIVNE PODLOGE
I pored krupnih nedostataka, a naročito heterozigotnosti, sejanci se kao podloga za jabuku još uvek najčešće koriste. Za proizvodnju podloga ranije se skoro isključivo upotrebljavalo seme divlje jabuke (M. silvestris, Mill).
Sorte jabuke kalemljene na divljoj jabuci radjaju preko 50 godina. Dosta su otporne prema mrazu, suši i raznim štetočinama. Kod nas se još uvek predlaže upotreba semena divljih jabuka koje su bujne, rodne i otporne prema bolestima, štetočinama i prilagodjene ekološkim uslovima. Sejanci divlje jabuke dolaze u obzir za podizanje voćnjaka na slabijem zemljištu i za ekstenzivan i poluintenzivan sistem voćarske proizvodnje.
Pored divlje jabuke (M. silvestris, Mill) za proizvodnju generativnih podloga koriste se još i kitajska jabuka (M. prunifolia), otporna prema mrazu, sibirska jabuka (M. baccata) s velikim brojem tipova izvanredno otpornih prema mrazevima, ali su slabijeg afiniteta prema kulturnim sortama (mnogo se upotrebljava u Rusiji). U novije vreme, u SAD se prešlo na upotrebu sejanaca plemenitih sorti rombjuti, delišes, bendevis, vajnsep. U Nemačkoj se takodje najviše upotrebljava seme sorti grahams, jugilamus i bitterfelder. Mi još nemamo iskustva sa semenom domaćih ili plemenitih inostranih sorti jabuka.
VEGETATIVNE PODLOGE
Rad na proučavanju vegetativnih podloga prvi je započeo 1912. godine R. Hatton, direktor voćarske stanice East MaIling u Velikoj Britaniji. Sa svojim saradnicima, on je obavio osnovni deo posla na sredjivanju, kolekcionisanju i ispitivanju vegetativno razmnoženih podloga za jabuku, krušku i šljivu. Od 1932. godine više naučnika bave se proučavanjem vegetativnih podloga.
Među njima se naročito ističu R. Reomir i F. Hilkenbaumer u Haleu, E. Kemmer i K. J. Murer u Berlinu, E. L. Lowel u Njujorku, J. Meyer u Švajcarskoj,
J.V.Mičurin i Hrebicki u Rusiji, K. D. Brase, R. F. Carls on i N. E. Hansen u SAD. Švedski selekcionar E. Johansson-Alnarp uzgojio je 1944. godine novu podlogu za jabuku tzv. A2, a u stanici East MaIling 1952. tzv. MM-podloge za jabuku. Kod nas su vegetativne podloge proučavane u Institutu za voćarstvo u Čačku (M. Gavrilović).
Vegetativne podloge za jabuku proizašle su od niske (žbunaste) jabuke (M. pumila Mill) i njena dva najvažnija tipa, paradis (M. pumila var. paradisiaca Merd) i dusen (M. pumila var. praecox Borkh).
Dusen ili holandska jabuka (M. pumila var. praecox) ima snažan korenov sistem, srednje bujnosti (mnogo manje nego sejanac jabuke), lako se razmnožava vegetativnim putem (nagrtanjem), a živi do 30 godina.
Paradis (M. pumila var. paradisiaca) ili kako se još zove petrovača, znatno je kržljavija od dusena, daje dobre rezultate samo na jakim, vlažnim i baštenskim zemljištima. Postoji više tipova dusena i paradisa, od slabo do veoma bujnih. I prema mestu gde je izvršena selekcija svi tipovi dusena i paradisa su nazvani maling-tipovi i obeležavaju se velikim slovom M i arapskim brojevima.
Ml (širokolisni engleski paradiz), srednje je bujan do bujan. Ima jak koren i dobro se učvršćuje u zemljište. Sorte jabuka kalemljene na ovu podlogu stupaju rano u plodonošenje (u 3-4 godini). Prinosi su visoki i kvalitetni. Životni vek je 25 - 30 godina. Izvrsna je podloga za plodna zemljišta.
Ml (pravi dusen, engleski paradiz), najraširenija je podloga u Engleskoj i Holandiji. Srednje je bujan, koren je slabije razvijen, slabije se učvršćuje u zemljištu, pa je potreban kolac. Koren je osetljiv na jače mrazeve. Rodnost sorata na ovoj podlozi je srednja. Slabo se ožiljava.
M3 (kraljevski dusen) je bujna podloga, osetljiva prema bolestima. Ne preporučuje se za proizvodnju.
M4 (holštajnski ili žuti dusen) (Holsteiner doucin, Dutc doucin) daje plitak koren, pa se voćka slabije učvršćuje, srednje je bujan. Voćke na ovoj podlozi redovno radjaju i daju visok prinos i kvalitetne plodove. Pošto se razvija plitko u zemljištu, koren stvara dosta izdanaka, osetljiv je prema mrazevima i tipu zemljišta, teže se ožiljava i ima nedovoljan afinitet sa plemenitim sortama jabuke, pa se sve manje koristi.
MS (crveni dusen, poboljšani dusen, Doucin ameliore) srednje je bujan, slabe rodnosti i plodovi su slabog kvaliteta.
M6 (Riverov paradiz, Nonsuch paradise) kasno i slabo radja, lako se razmnožava. Nema praktične vrednosti.
M7 (stari engleski paradiz) je vrlo rasprostranjena podloga u Holandiji, Danskoj, Engleskoj i Americi. Po svojim svojstvima je izmedju M2 i M4. Na vlaž-nim glinovitim zemljištima nešto je bujnija od M2 dok je obrnuto na manje vlažnim i lakšim zemljištima. Na teškim i ilovačastim zemljištima daje najbolje rezultate od svih M podloga. Rano prorodi, plodovi su dobrog kvaliteta. Srednje je bujnosti. Slabo se učvršćuje u zemljištu, što je veliki nedostatak.
M8 (francuski paradiz, crveni paradiz) je najkržljavija podloga slabih svojstava, izbačena iz proizvodnje zbog loših osobina.
M9 ižuti paradiz iz Meca, Gelber Matzer Paridiesa) je vrlo rasprostranjena podloga za niske stablašice. Spada posle M 8 u najmanje bujne M podloge. Za nju je karakteristično da ima krte i žute žile, zadebljanje na internodijama i kos porast mladara. Na njoj okalemljene sorte rastu vrlo kržljavo, ali rano počinju i redovno radjaju, čak i na jednogodišnjim mladarima. Dosta je otporna prema mrazevima, dobro se ožiljava, ima odličan afinitet sa plemenitim sortama. U pogledu vrste zemljišta je probirljiva. Zemljište mora biti rastresito, toplo, dovoljno vlažno, bogato humus om i hranljivim materijama. Za uzgoj su neophodni kolac ili žica sa armiranim stubovima. Na njoj okalemljene sorte žive prosečno 15 godina i daju krupne, lepo obojene plodove koji sazrevaju nešto ranije i kraće se čuvaju u skladištu. Pogodna je za bujne sorte jabuka.
Ml0 je bujna podloga slabog afiniteta s plemenitim sortama jabuke i veoma osetljiva prema bolestima. Za praksu nema značaja.
Mll (zeleni dusen: Gruner doucin) je bujna podloga sa snažnim korenovim sistemom, dobro se ukorenjuje u zemljište. Naročito je bujna na teškom ilovastom zemljištu. Prorodi nešto kasnije, obično posle 5-6 godina, radja obilno i redovno. Relativno dobro podnosi sušu i dobro se prilagodjava zemljištu. Osetljiv je na prouzrokovača raka. Podesan je za niska i poluvisoka stabla. U Nemačkoj spada u najraširenije podloge.
M12 je izrazito bujna podloga, kasno prorodi. Za praktično voćarstvo nema veće važnosti.
M13 (crni dusen) je bujna podloga, dobro se ukorenjava, ali pokazuje nedovoljan afinitet prema nekim kulturnim sortama. Za praksu nije od veće važnosti.
M14 - sorte okalemljene na ovoj podlozi vrlo kasno prorode, pa zato nema praktične vrednosti.
M15 ubraja se u grupu podloga bez naročite vrednosti. Bujna je i nema dovoljan afinitet sa nekim plemenitim sortama.
M16 (kecinski ideal, Katcyiner ideal) nemačkoj je porekla. To je najbujnija vegetativna podloga, osetljiva na mrazeve i krvavu vaš. Pokazuje dobar afinitet prema kulturnim sortama. Na njoj okalemljene sorte rastu vrlo bujno, ali kasno stupaju u rodnost, često kasnije nego i na sejancima. Kada prorode dobro radjaju, kvalitet plodova je sličan kvalitetu na sejancima. Osetljiva je prema truleži i krvavoj vaši. Dobro se ožiljava i ukorenjuje.
M26 (maling 26) spada u grupu slabo bujnih podloga za jabuku. Malo je bujnija nego M9. Koren je dosta krt. Na spojnom mestu obrazuju se zadebljanja.
Pogodan je za guste zasade na dreniranim peskovitim ilovačama. Otporna je prema mrazevima, pa može da se gaji u područjima sa oštrijom klimom. Za bujne sorte jabuke na M26 potreban je naslon, naročito na vetrovitim položajima. Nije zaražena visrusima.
M27 (maling 27) slabo je bujna vegetativna podloga za jabuku. Okalemljene sorte jabuke na M 27 najbolje rezultate postižu u vrlo gustim zasadima, na dovoljno dubokim, strukturnim, blago kiselim i plodnim zemljištima uz primenu visoke agrotehnike i naslona. Nije zaražena visrusima.
Pored navedenih, stvorene su i brojne druge vegetativne podloge kao što su:
Čildrenovi R-klonovi u Nemačkoj, Mičurinov paradiz (M. prunifolia x M. paradisiaca), taježnaje (Kandil kitajka x M. baccata-sibirica), litvanski peping i dr.
U poslednje vreme se mnogo radi na proučavanju vegetativnih podloga, pa je za poslednjih 30 godina stvoren i ispitan čitav niz vegetativnih podloga, kao što je A2 selekcija Johanssona iz Alnarpa (Švedska), koji se ističu otpornošću prema niskim temperaturama. U SAD, od podloga otpornih prema krvavoj vaši, na sebe je skrenula pažnju sorta jabuke Norton spi (Northern spy). Ova sorta je otporna prema krvavoj vaši, razmnožava se vegetativnim putem i koristi se kao podloga. Prema bujnosti nalazi se na sredini izmedju M2 i M6, ima dobar afinitet sa drugim plemenitim sortama, služi i kao deblotvorac za visoko deblo, gaji se i radi plodova. Po drugim svojim osobinama slična je podlozi Ml. U Poljskoj je stvorena selekcija P2 koja je po važnijim osobinama veoma slična podlozi M9.
U Francuskoj se još od ranije upotrebljavaju neke sorte kao vegetativne podloge. To su: Galez iz Bretanje - rodna sorta, lako se razmnožava vegetativno i crna od Montana koja se u Bretanji odavno upotrebljava kao dobra podloga za kanadsku renetu.
U novije vreme ispituju se i proizvode nove vegetativne podloge zvane Malling Merton, ili MM-podloge. Nastale su ukrštanjem Norton spi sa raznim M tipovima. Pored velikih slova MM, obeležavaju se ibrojevima od 101 do 115. To je nova serija klonova uzgojenih u Hertfordu i Ist Molingu u Engleskoj. Za praksu se preporučuju MM 104, MM 106, MM 109, MM 111 i MM 115.
MM 104 postala je ukrštanjem M 2 x Norton spi. Srednje je bujna, kao iM 4 , ima dobro razvijen korenov sistem, dobro se ukorenjava i nema izbojaka kao M 4, treba da zameni M 4, jer se bolje ukorenjava i vrlo dobro ožiljava. MM 106, postala ukrštanjem Norton spi x M 2, po bujnosti čini sredinu izmedju M 9 i M 7 i predstavlja idealnu podlogu koja zamenjuje M 9 na peskovitim i suvim zemljištima. Ima dobar korenov sistem, ali je za uzgoj neophodan naslon. Dobrog je afiniteta sa plemenitim sortama i dobro se ožiljava. Otporna je prema krvavoj vaši, a umereno osetljiva prema lisnoj vaši. MM 106 je jedna od najboljih podloga za slabo bujne i sper-tipove jabuke. MM 109, prema bujnosti je kao i M 2. Najbolje se ukorenjava, otporna je prema niskim temperaturama, daje bolje rezultate na suvim zemljištima nego M 2.
MM 111 je srednje bujna. Sorte na njoj daju redovno visok prinos i kvalitetne plodove. Treba da zameni M 4. Prilagodjena je za laka, ne mnogo bogata i plitka zemljišta.
MM 115 je vrlo bujna podloga, ali sorte kalemljene na njoj rano prorode i redovno radjaju. Zbog velike bujnosti i rane rodnosti ova podloga zamenjuje M 16.
A2 (Alnarp) je bujna podloga sa snažnim korenovim sistemom, otporna je prema mrazu (izdrži do -40 "C) i suši. Podnosi teža i vlažna zemljišta, ima dobar afinitet s plemenitim sortama jabuke.
Podloga A2 je praktično nezamenljiva u surovim klimatskim uslovima - na većim geografskim širinama i većim nadmorskim visinama.
