Obrada zernljišta u malinjaku izvodi se prvenstveno radi održavanja zemljišta u rastresitom stanju, uništavanja korova i unošenja đubriva u zonu korena, što doprinosi boljoj ishrani maline, čuvanju vlage, prisustvu vazduha u zemljištu i sprečavanju stvaranja pokorice na površini.
Pošto malina ima plitak korenov sistem, a za dobar razvoj i rađanje potrebne su joj i velike količine vode, to obrada i održavanje zemljišta treba da bude pre svega, usklađena s dubinom korena i s vremenom đubrenja, a usmerena na čuvanje vlage u zemljištu.
Redovna i pravilna obrada zemljišta u zasadu maline znatno doprinosi boljem primanju i daljem razvoju sadnica, bržern stupanju zasada u puni rod, dobijanju visokih prinosa i kvalitetnih plodova. Zato je neophodno da se odmah posle završene sadnje pristupi obradi utabanog zemljišta i nastavi u toku čitavog perioda iskorišćavanja zasada.
Prema tome, u malinjaku zemljište treba da bude tokom vegetacije stalno u rastresitom stanju i bez korova, a pri izvođenju obrade ne sme da dođe do meha ničkih oštećenja korena. Iskustva stečena u praksi pokazuju da se ovi uslovi u zasadu maline mogu postići čistom obradom zemljišta i kombinacijom obrade sa primenom herbicida.
Obradu zemljišta u malinjaku treba uvek uskladiti sa đubrenjem, tako da se izvodi odmah posle rasturanja đubriva, kako bi ono što pre dospelo u zonu korenovog sitema i brže koristilo malini ..
Broj obrada zemljišta koje treba izvesti u malinjaku tokom godine zavisi od plodnosti zemljišta, zakorovljenosti parcele, vlažnosti, odnosno količine padavina i drugih činilaca. U našim malinarskim područjima potrebno je da se zasad obradi u 5 do 7 navrata. Nešto dublja obrada obavlja se u jesen i rano proleće (na 7 do 10 cm), a ostale, 3 do 5 obrada, izvode se plitko (na 5 do 6 cm dubine) da se ne bi gubila vlaga iz zemljišta. Međuredna obrada obično se obavlja rotofrezama ili tanjiračama, a u redovima ručno, prašenjem i plevljenjern ili se kombinuje sa primenom herbicida.
Prva prolećna obrada obavlja se rano, obično u martu mesecu, kada se sneg otopi i zemlja prosuši. Izvodi se posle rasturanja stajnjaka i kompleksnih mineralnih đubriva (NPK) ukoliko đubrenje nije izvršeno u toku jeseni, freziranjem ili plitkim oranjem međurednog prostora i ručnim kopanjem duž redova.
Proizvođačima posebno treba skrenuti pažnju da u periodu od kretanja vegetacije do početka berbe plodova zemljišta u malinjacima održavaju u nezakorovljenom stanju, jer od toga najviše zavisi kvalitet roda i visina prinosa. Da bi u ovom periodu zemljište bilo slobodno od korova, potrebno je da se izvede plitka obrada i plevljenje međurednog i rednog prostora u 2 do 3 navrata.
Posle završene berbe i uklanjanja izdanaka koji su doneli rod, obično krajem jula ili početkom avgusta, u malinjaku treba obaviti samo još jednu plitku obradu zemljišta.
U praksi je utvrđeno da kada se sa plitkorn obradom nastavi do jeseni, izdanci maline slabije sazrevaju, pa mogu izmrznuti u toku zime.
Jedino u prvoj godini posle sadnje ne treba vršiti okopavanje duž redova sve dok mladi izdanci ne izniknu, jer su u početku rasta iz korenovih pupoljaka veoma krti, pa se mogu oštetiti. Zbog toga redni prostor ne treba kopati i gaziti, nego pažljivo plevi ti i rastresati pokoricu dok se mladi izdanci ne pojave na površini.
Prilikom obrade takođe treba voditi računa da zemljište posle obrade bude potpuno ravno, jer se tada najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage. Ako se pri izvođenju obrade vrši naoravanje i zagrtanje izdanaka, to se nepovoljno odražava na njihov razvoj i rodnost, jer se korenov sistem nađe u dubljem sloju zemljišta, koji ima nepovoljan vodno-vazdušni režim.
Pored mehaničkog uništavanja, korovi se u zasadima maline mogu uspešno suzbijati i hemijskim sredstvima - herbicidima. Ipak, herbicidi ne mogu potpuno da zamene mehaničku obradu zemljišta, pa njihovu primenu treba kombinovati sa obradom. Pošto herbicidi u izvesnoj meri mogu delovati depresivno i na malinu, najbolje je da se u međurednom prostoru uništavanje korova vrši redovnom obradom zemljišta ili da se herbicidi koriste samo kao dopunska mera.
Međutim, u pantljikama duž redova maline širine oko 1,0 m, koje se ne mogu mehanizovano obrađivati, pored ručne obrade, radi unošenja đubriva, korove treba suzbijati i redovnim tretiranjem herbicidima.
Navodimo jedan od naboljih postupaka primene herbicida u malinjaku. Rano u proleće pre nicanja korova i kretanja maline, posle izvršene obrade zemljišta (početkom marta), tretira se cela površina malinjaka ili samo pantljike duž redova sa 4 do 5 kg simazina po hektaru tretirane površine.
Ako prilikom tretiranja dođe do vlaženja donjih delova izdanaka u fazi mirovanja maline, neće biti štetnih posledica. Posle toga, kada krene vegetacija u maline, treba tretirati pantljike duž redova i izdanke maline 30 do 40 cm iznad zemlje gramoksonom ili reglonom u količini od 3-5 IIha tretirane površine. Ovim tretiranjem uništava se korov, prve serije mladih izdanaka i rodne grančice pri osnovi rodnih izdanaka.
Tretiranje gramoksonom može se ponoviti, ali najkasnije do kraja prve dekade maja (Bugarčić i Petronijević, 1983).
