Pre nego što se pristupi podizanju zasada maline, neophodno je da se izvrši temeljna analiza pogodnosti prirodnih, ekonomskih i drugih uslova za njeno gajenje. Tek na osnovu analize podataka o raspoloživirn površinama, pretkulturama, klimatskim, zemljišnim, terenskim i saobracajnim uslovima, zatim raspoloživoj radnoj snazi, mogucnostima plasmana i nameni proizvodnje, treba pristupiti izboru lokacije (parcele), sorti za gajenje, određivanju veličine zasada, organizaciji površine, pripremi zemljišta i podizanju zasada maline.
Prirodni uslovi (klima, zernljište i položaj) osnovni su preduslovi od kojih zavisi uspeh u proizvodnji maline. Stoga analiza prirodnih uslova za određenu lokaciju mora da pruži siguran dokaz o mogucnostima njenog uspešnog gajenja.
Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada maline treba imati u vidu i kulture koje su prethodno gajene i kako je zemljište korišćeno na određenoj površini (parceli). Obično se zasadi maline podižu na obradivim površinama. Međutim, kada se podižu veći zasadi, dešava se da se malina sadi i na površinama koje prethodno nisu duži period obrađivane, pa su jako zakorovljene ili se na njima nalaze neke drvenaste biljke (žbunje, šuma ili voćke) ili su veoma nepogodne za gajenje maline, ako se ne obavi uništavanje korova i temeljno čišćenje i priprema zemljišta.
Uništavanje korova u zasadima maline je skupo i vrlo teško, posebno pirevine, divlje nane, troskota, palamide, lobode i drugih, pa je nekada jevtinije da se podigne novi zasad maline nego da se zakorovljeni očisti od korova. Zato je pre podizanja zasada maline neophodno izvršiti uništavanje korova.
Za podizanje novog zasada maline treba izbegavati i dugogodišnje ledine, čak i kad nisu suviše zakorovljene. Ukoliko se pak to čini, onda je potrebno da se sa pripremom zemljišta počne rano u jesen i uzorana ledina ostavi da prezimi u otvorenim brazdama, a u proleće da se izvrši površinska priprema zernljišta i sadnja maline. Još je bolje da se sadnja odloži za narednu jesen, a površina da se zaseje nekom okopavinom ili biljkama za zelenišno đubrenje.
Takođe se ne preporučuje podizanje zasada maline odmah posle krčenja drvenastih biljaka i starih zasada maline i kupine, jer to može izazvati mnoge neželjene posledice. Pre svega, od starih zasada maline i kupine i drvenastih biljaka mogu se preneti neke bolesti (viroze, truležnica, rak korena i dr.), koje mogu znatno smanjiti prinose ili čak mogu biti uzrok propadanja maline. Zatim, ove pretkulture iscrpljuju zemljište, pa ona onda oskudevaju u pojedinim hranljivim elementima, što se takođe negativno odražava na razvoj, rodnost i kvalitet plodova maline. Posle starog malinjaka nije preporučljivo podizanje novog i iz razloga što se iz ostataka žila mogu razviti izdanci, koji se mešaju sa izdancima novozasađenih sorti, pa se dobija mešovit zasad maline, koji ima više nedostataka u odnosu na čiste zasade.
Iz prethodno navedenih razloga novi zasad maline ne treba podizati najmanje 3-5 godina posle krčenja i temeljitog čišćenja zemljišta od žita drvenastih biljaka i starih zasada maline i kupine. Dužina ovog perioda zavisi od vrste pretkulture, a bolje je kad je taj period duži. Za to vreme odabranu površinu treba koristiti za gajenje okopavina i biljaka za zelenišno đubrenje.
Kao dobre pretkulture za malinu pokazale su se okopavine, i to prvenstveno pasulj, grašak i boranija ili zemljište pre podizanja malinjaka treba ostaviti godinu dana pod crnim ugarom. Međutim, od okopavina za maIinu nisu pogodne kao pretkulture krompir i paradajz zbog prenošenja gljivične bolesti Verticiliuma.
Malina se razmnožava semenom, izdancima (zrelim i zelenim), korenovim reznicama i ožiljenim vrhovima izdanaka.
Razmnožavanje semenom koristi se samo u postupku stvaranja novih sorti.
Razmnožavanje ožiljenim vrhovima izdanaka, kako se uglavnom razmnožava crna i purpurna malina, nema praktičnog značaja.
U proizvodnoj praksi crvena! malina se masovno razmnožava izdancima, koji se obrazuju na podzemnim izdancima ili na mladim žilama. Najčešće se koriste zreli izdanci a kad se želi brzo razmnožavanje neke sorte onda se upotrebljavaju i zeleni izdanci, kao i korenove reznice, koje treba da imaju 2 - 3 pupoljka.
Za podizanje zasada koriste se izdanci iz rodnih malinjaka, što ima niz nedostataka, pa to treba izbegavati. U rodnim zasadima je praktično nernogu-će održati čistu sortu, jer zreli plodovi padaju na zemlju, seme maline niče i tako pored zasađenih sorti nastaju i spontani sejanci. Pored toga, takav sadni materijal je slabijeg kvaliteta i često zaražen virozama. lzdanke za sađenje treba koristiti iz matičnjaka malina, koji su podignuti od zdravog i sortno čistog sadnog materijala. Matičnjak malina treba da je udaljen bar 500 111 od proizvodnih zasada, kako bi se sprečilo prenošenje virusa i drugih bolesti i štetočina.
