Malina pripada žbunastim vrstama listopadnih biljaka. Sastoji se od nadzemnih i podzemnih organa.
Koren maline je višegodišnji i dobro razvijen. Sastoji se od podzemnog dela izdanka ili glavnog korena, nekoliko skeletnih žila i velikog broja obrastajućih žilica. Razvijenost korenovog sistema zavisi od naslednih osobina vrste, ekoloških uslova i načina gajenja. Glavna masa korenovog sistema crvene maline, koja se razmnožava izdanci ma, u povoljnim zemljišnim uslovima nalazi se do 50 cm dubine, a pojedine žile mogu da prodru na više od I m dubine. Primarni koren koji nastaje iz korenka klice vrlo brzo izumire i njegovu ulogu preuzima adventivni koren, koji postaje od podzemnog stabla.
Kupinolika (crna) malina (R. occidentalis L.) ima mnogo razvijeniji korenov sistem nego crvena (R. idaeus L.). Navodi se da koren ove maline može da prodre u zemlju i do 3 m. Crna malina ima razvijen glavni koren na kome nema pupoljaka i ne daje korenove izdanke.
Izdanak (stablo) maline se razvij a nad zemljom (aerofilno) i živi nepune dve godine i pod zemljom (geofilno) i služi kao organ za skladištenje organskih materija i za vegetativno razmnožavanje. Stablo zajedno sa lišćem čini izdanak. Podzemni izdanci nastaju u drugoj polovini leta, kada se na mladim žilama obrazuje veći broj pupoljaka iz kojih se razvijaju korenovi izdanci. Ovi izdanci rastu sve do kasno u jesen (dok se zemlj ište ne smrzne). U toku jeseni neki izdanci izbijaju iznad zemlje (i prilično izrastu), drugi ostaju ispod zemlje a treći tek počinju da se razvijaju. U prolece izdanci postepeno izbijaju na površinu zemljišta u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini. Najbolji su izdanci koji su u jesen izbili iznad površine zemlje ili bar dostigli blizu površine. Na podzemnom delu ovih izdanaka se u toku leta razvijaju dopunske žile. Ukoliko su žile starije, utoliko daju manje izdanaka. Nadzemni izdanak je dvogodišnji i ima na sebi krupne, vrlo karakteristične, neparno peraste listove sa 3-5 liski. U pazuhu lista razvijaju se 2-3 bočna pupoljka od kojih se jedan (osnovni) jače razvija, a drugi slabije (u zavisnosti od osobina sorte i uslova ishrane).
Sledeće godine se iz tih pupoljaka razvijaju grančice na čijim se vrhovima pojavljuje cvast. Ako se razvijeni osnovni pupoljak ošteti, zamenjuje ga rezervni pupoljak. Svi pupoljci na nadzemnom izdanku potencijalno su rodni, a da li će se razviti u rodnu grančicu i dati rod, zavisi od ishrane, nege i zaštite.
Jednogodišnji izdanci maline dostižu različitu dužinu od nekoliko desetina centimetara pa do preko tri metra. Porast izdanka zavisi od sorte, plodnosti zemljišta, klimatskih prilika i primenjene agrotehnike. Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga izdanci sorti koje su osetljive na temperaturna kolebanja najpre izmrzavaju na vrhovima.
Najveći broj i najkrupniji plodovi-maline obrazuju se na rodnim granama sa srednje trećine izdanka ili na rodnim grančicama donjeg dela vršne trecine izdanka. Iz tog razloga rezidbom treba odstrani ti samo nerodne vrhove izdanaka, a sačuvati najveći broj rodnih grančica, Kod nekih sorti maline vršni pupoljci na izdanku se razvijaju u rodne grančice i donose plod krajem prvog vegetacionog perioda. To su dvorode (remontantne) sorte (lojd džordž, krupna dvoroda i septembar).
Posle zrenja plodova vrhovi tih izdanaka se suše, jer su završili svoju funkciju a ostatak izdanka donosi rod u drugoj godini života. Prema nameni, postoje dve vrste izdanaka: za zamenu i za razmnožavanje.
Izdanci za zamenu izbijaju iz podzemnih pupoljaka koji se nalaze na korenovom vratu, podzemnom višegodišnjem izdanku i služe da zamene izdanke koji su doneli rod i koji se suše.
Izdanci za razrnnožavanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na žilama i služe za proizvodnju sadnica maline za zasnivanje novih malinjaka.
Izdanci za zamenu rastu bUj110 na račun rezervnih materija u žilama a kasnije obrazuju svoj koren.
CVET
Cvetovi maline su grupisani u grozdastirn cvastirna, koje se obrazuju u pazuhu listova i na vrhu rodnih grančica. Cvetovi se ne razvijaju u isto vreme. Prvo se razvijaju u pazuhu vršnog, a na kraju LI pazuhu najnižeg lista rodne grančice.
U cvasti se takođe najpre razvijaju vršni cvetovi, zatim bočni i najzad niži cvetovi. Cvet maline je hermafroditan (dvopolan), Sastoji se od dvojnog cvetnog omotača, koji čine pet čašičnih i pet kruničnih listića. U sredini cveta, na ispupčenoj ili konusnoj cvetnoj loži, nalazi se veći broj prašnika i tučkova. Boja čašičnih listića je zelena, a kruničnih bela ili ružičasta.
Prašnici oko tučkova grade prsten, i zavisno od sorte, mogu biti viši od tučka (nadrasli), u istoj ravni s tučkom i niži od tučka (podrasli). U prašnim kesicama obrazuju se polenova zrna.
Cvetni pupoljci, crvenih, crnih i purpurnih sorti maline počinju da se formiraju u jesen, u godini koja prethodi cvetanju. Formiranje cvetnih pupoljaka crvenih i purpurnih malina obično počinje sredinom septembra, a kod crnih u toku oktobra. Najpre se obrazuje tenninalni cvet li cvasti. Njegov razvoj je najbrži. Dvorode sorte obrazuju cvetne pupoljke znatno ranije od jednorodnih.
Mikrosporogeneza (redukciona deoba u prašnicirna) obično se dešava sredinom aprila, a makrosporogeneza (redukciona deoba u tučkovima) - sredinom maja. Znači da se makrosporogeneza odvija neposredno pred cvetanje. Malina cveta relativno kasno, pa joj pozni prolećni mrazevi ne pričinjavaju štete čak i na većim nadmorskim visinama.
U zavisnosti od klimatskih uslova, osobine sorte i vremenskih prilika, malina cveta u razno vreme. U našim ekološkim uslovima, u malinarskim područjima (Arilje i Valjevo) malina počinje da cveta li drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20 do 30 dana. Dugotrajno cvetanje maline posledica je njenog prilagođavanja nepovoljnim uslovima sredine (hladno, vlažno i vetrovi to vreme), koji otežavaju njeno oprašivanje i oplođenje.
PLOD
Plod maline je složen (zbirni) i sastavljen od velikog broja sitnih sočnih koštunica (120-160) koji su raspoređeni i pričvršćeni po čitavoj cvetnoj loži.
Od veličine i oblika cvetne lože umnogome zavisi krupnoća i oblik ploda maline, pa i njegove proizvodno-tehnološke osobine. Tako sorte maline sa okruglastim plodom imaju okruglastu i manju cvetnu ložu i sitnije plodove nego sorte sa izduženom cvetnom ložorn i plodom. Takođe je utvrđeno da se koštunice mnogo više i češće osipaju prilikom berbe u sorti koje imaju okruglastu cvetnu ložu, sitne, deformisane i meke plodove i da su oni manje pogodni za duboko zamrzavanje, pa se zbog toga ove manje preporučuju za gajenje.
Za ocenjivanje vrednosti sorte maline, pored hemijskog sastava i izvesnih osobina ploda, posebno je značajna krupnoća, obojenost i čvrstina ploda.
Krupnoća ploda je vrlo značajna pomološko-privredna osobina sorte maline.
Ukoliko su plodovi krupniji više se cene u stonoj upotrebi i preradi, lakše se beru i po stižu se veći prinosi po jedinici površine.
Prosečna masa ploda šumske maline i nekih naših domaćih sorti (na primer jelička) kreće se od 1,3 do 1,7 g, a kod plemenitih sorti od 1,7 do 10,0 g. Neke sorte imaju masu ploda i do 12 g. Prema krupnoći ploda sorte maline se dele na: sitnoplodne (2 do 3 g), srednje krupnoplodne (3-4g), krupnoplodne (4-5 g) i vrlo krupne čiji plodovi imaju masu veću od 5 grarna.
Boja ploda maline može biti crvena, tamnocrvena, svetlocrvena, žuta ili crna. Najviše se cene one sorte koje imaju plodove crvene boje.
U pogledu čvrstoće plodovi maline mogu biti nedovoljno čvrsti, srednje čvrsti i čvrsti.
