ŠIPAK

Vreme nas je nagnalo da počnemo razmišljati o biljkama bogatim vitaminom C.Opojni miris čaja od šipka nas podseća na blagodeti ovo biljke. Šipak je biljka koja lako uspeva na peskovitim- ilovastim tlima, sa dosta humusa, ali bez suviška vode. Uzgoj šipka najviše je proširen u zemljama oko Sredo-zemnog mora i na području Afganistana i Azerbajdžana. U SAD-u se uzgoj postupno širi.

Plodovi šipka su vrlo cenjeno i omiljeno voće za potrošnju u svežem stanju i izradu različitih prerađevina, od kojih se osobito ceni sok. Plod šipka sadrži od 76 do 78 % vode, 1.2 do 1.5 % bjelančevina, 8 do 21 % šećera, 0.3 do 0.9 % organskih kiselina, 70 mg/kg vitamina C i drugih vrijednih sastojaka. Zbog toga ima veliku hranjivu i dijetoterapeutsku vrednost. Od kože ploda proizvodi se tanin za potrebe farmaceutske industrije i druge namjene. Šipak nije samo korisna voćka već i vrlo lepa dekorativna biljka tokom godine, a naročito kad cvate i kad plodovi dozrevaju, pa ga treba uzgajati u većoj meri, a također i u kućnim vrtovima mediteranskog područja.

Šipak dobro uspeva u mediteranskom području te dobro podnosi visoke tempe-rature letnih mjeseci. Međutim, prema niskim temperaturama je osetljiv, pa ne podnosi temperaturu ispod –15 °C do –17 °C u periodu zimskog mirovanja.

Važno je da u tlu ima dovoljno vlage za vreme intenzivnog rasta korenja u jesen i proleće, kao i za vreme vege- tacije u fazama rasta ploda i mladice. Zbog toga je potreban ravnomeran raspored padaina, a ako nije moguće izabrati takve položaje, onda treba osigurati navodnjavanje.

Šipak je tipični heliofit pa traži puno svetla. Vegetacija počinje u drugoj polovini marta i traje 180 do 215 dana. Cvatnja je otegnuta, a dozrivanje počinje, zavisno od sorti, 120 do 160 dana iza cvatnje.

Šipak najbolje uspeva u dubljim, dobro dreniranim peskovito-ilovastim tlima, koja je sa dosta vode i sadrže dosta organske tvari (humusa) i biogenih elemenata. Međutim, ne podnosi teška glinena i jako vlažna tla.

Razmnožavanje šipka je vrlo jednostavno. Šipak se uzgaja na vlastitom korenu pa ne dolaze u obzir podloge niti cepljenje. Najčešće se razmnožava korenovim reznicama. Reznice dužine 20 do 25 cm i debljine 0.5 do 1.2 cm dvogodišnjih izboja režu se posle opadanja lišća u početku zime. U kasnu jesen uzete reznice čuvaju se u hladnom i vlažnom pesku. U rasadniku se u proleće dobro pripremi tlo i otvore brazde na razmak od 90 cm, a u njih se na razmak od 10 do 20 cm postavljaju reznice, i to malo ukoso. Prporenje reznica treba obaviti u proleće ranije, jer šipak ranije počinje vegetaciju.

Za prporenje treba odabrati lakše, dobro rahlo tlo do dubine od 30 do 40 cm. Reznice se zatrpaju rahlim tlom tako da na površini ostane pup, iz kojeg će poterati mladica, od kojeg se razvije sadnica. Takvo razmnožavanje omogu- ćava da se već u idućoj godini dobiju sadnice, pa govorimo o dvogodišnjim sadnicama. No, katkada se prakticira sadnice ostaviti u rasadniku još godinu dana pa dobijemo trogodišnje sadnice.

On se gaji u Srbiji, u Salašu  Noćajskom.

Veliki problem usitnjenih poseda i nerentabilnosti poljoprivredne proizvodnje koja se na njima odvija može se rešiti uzgojem takozvanog egzotičnog, lekovitog bilja.

To je u Srbiji među prvima shvatio Dragan Dostanić iz sela Salaš Noćajski u Mačvi. On je pre tri godine postavio plantažu šipurka na 80 ari koja je, kako se kasnije ispostavilo, prva u zemlji.

- Volim to što radim i što sam prvi u tome! Bez takvog osećaja u poljoprivredi, pa i u svakom drugom poslu ne biste mogli da uspete - objašnjava za Press Dragan Dostanić.

Zahvalna biljka

Šipurak je, prema njegovim rečima, „zakon" jer uspeva na zemljištu koje ne treba da bude visokokvalitetno.

- Ulog za podizanje plantaže šipurka je vrlo mali. Ne može da se poredi sa troškovima podizanja plantaže na primer jabuka ili krušaka. Dobit je, pak, mnogo veća nego na jabukama - kaže za Press Dostanić.

Ideju da se bavi ovom proizvodnjom dobio je od svog prijatelja Bogdana Krge, koji se već dugo bavi proizvodnjom podloga za sadni materijal.

- Pre tri godine, kada sam počinjao, to niko u Srbiji nije imao. Šipurak nije dovoljno popularizovan, tako da mnogi ljudi i ne znaju da on može plantažno da se uzgaja i bez većih investicija - objašnjava Dostanić.

On kaže da za hektar površine treba 2.000 sadnica šipurka. Sadnice nisu skupe i ne moraju da se uvoze jer postoje kod nas. Za razvoj plantaže od ključnog je značaja primena agrotehničkih mera, i to u prve tri godine zasada. Prema rečima našeg sagovornika, ako se u tom periodu uradi sve kako treba, onda nema nikakvih problema, dodajući da ne želi da otkrije „tajne zanata".

Gastronomija - Roštilj na šipurku

Kad sam počinjao da pravim plantažu, čuo sam da osim džema, pekmeza i čaja, od šipka može da se pravi i vino, kao i sirće. Međutim, ono što me je najviše fasciniralo jeste činjenica da se grančice od šipurka, nakon orezivanja, koriste u kulinarske svrhe. Neka od najpoznatijih jela na svetu su se pekla na vatri od grančica šipurka. To je, navodno, zbog toga što je to u stvari ruža koja ima eterična ulja koja se oslobađaju i utiču na ukus hrane. Probao sam roštilj na šipurku i odličan je - objašnjava kroz smeh Dostanić.

- Kad vlasnik „Koka-Kole" otkrije formulu napitka, onda ću i ja - kaže kroz smeh Dostanić i dodaje:

- Zaista smo se trudili da ovo uradimo što bolje. Ipak, ljudi koje žele da se bave ovim, mogu da nas pozovu i traže pomoć. Neće biti nikakav problem. Ono što bi moglo da bude još jedna prepreka budućim uzgajivačima šipurka jeste nerazumevanje Ministarstva, koje ne dodeljuje subvencije za šipurak. Naprosto, on ne postoji kao kategorija - kaže Dostanić.

On kaže da bi trebalo zbog isplativosti i potreba na tržištu omasoviti ovu proizvodnju.

- Ona je rešenje za sve one koje imaju mali broj hektara ili nekoliko desetina ari u svom posedu. Biljka ne traži 24-časovnu brigu. Naprotiv. Povremeni obilasci su sasvim dovoljni, osim onda kad okopavate, berete ili orezujete. Plasman je siguran. I to u svakom obliku. U prvoj godini, kada sam se raspitivao za tržište, shvatio sam da bi bilo bolje da od šipka napravim bazu za pekmez. Kupio sam presu, malo je modifikovao i dobio savršen poluproizvod. Nisam ni stigao ozbiljnije da razmislim o svemu, a domaćice iz okoline su sve pokupovale - kaže Dostanić. Šipak može i da se suši, a cena mu je 1,4 evra po kilogramu.

Dragan je na početku imao 80 ari zemljišta, svoje dve ruke, nešto malo novca i mnogo entuzijazma.

- Bilo je zanimljivo, jer literatura za šipurak ne postoji. I danas mi je svaki dan novi izazov. Bukvalno smo pioniri u ovom poslu, i mogu sa ponosom da kažem da smo ga doveli do savršenstva. To su potvrdili i stručnjaci koji su dolazili da vide plantažu. Bili su oduševljeni. Nekima će ona biti i tema stručnih radova - kaže Dostanić.

Mali ulog i veliki rad

Pravila nema. Kako kaže ovaj proizvođač, ako se ozbiljno baviš ovim i znaš sve tajne, možeš i na 50 ari da zaradiš solidnu sumu. U drugoj godini već je mogao da ubere plod koji je prodao i nadoknadio apsolutno sve troškove koje je imao u prvoj godini.

Ove godine očekuje plod od oko četiri kilograma po žbunu.

- Zasad, u ovoj trećoj godini, i dalje radim sam. Sve stižem. Okopavanje, orezivanje... Komšije mi pomažu oko branja, ali i to je jednostavno, s obzirom na to da se prvo skinu grane, pa plod sa njih možeš da skidaš bilo gde. Planiram da već sledeće godine proširim zasad. Ako sve bude bilo kako treba, verovatno ću svoje imanje proširiti na pet hektara - kaže Dostanić.

Posebno je značajno, kako objašnjava, to što su za šipurak, pre ulaganja, bitniji znanje i iskustvo i svakodnevno učenje.

 

 

Izvor: Press 

Autor: KATARINA LAZAREVIĆ

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.