BILJNI HORMONI

Kategorija: Ostalo Autor Voćar Pogodaka: 4870

Biljni hormon se obično definiše kao organska supstanca koja se proizvodi u jednom delu biljke i translocira u drugi deo gde, u veoma niskim koncentracijama, podstiče fiziološku reakciju. Biljni hormoni mogu da stimulišu ili inhibiraju rast, u zavisnosti od konkretnog hormona koji su uključeni, koncentracije i biljnog dela na koji deluju. Biljni hormoni se  javljaju prirodno. Kada se oni hemijski sintetišu tada su poznati kao biljni regulatora rasta (BRR). Biljni regulatori rasta mogu se koristiti za kontrolu cvetanja, proređivanje plodova, regulisanje rasta, i prilagođavanje vremena berbe plodova u voćnjaku. Biljne regulatore biljka apsorbuje kroz ćelije listova i plodova, gde dolaze u interakciju sa biohemijskom "mašinerijom" biljke. Oni rade po principu imitiranja prirodnih biljnih hormona, ili tako što blokiraju proizvodnju ili aktivnost prirodnih biljnih hormona. Biljni hormoni mogu se grupisati u pet klasa jedinjenja: auksini, giberelini, citokinini, abscisinska kiselina  i etilen.

Auksini

To su pre svega supstance za podsticanje rasta koje doprinose izduživanju izdanaka, ali u visokim koncentracijama mogu da inhibiraju rast bočnih pupoljaka. Auksini se uglavnom prozvode u apikalnim pupoljcima, mladim listovima i semenu u razvoju. U proizvodnji jabuka, sintetički auksini NAA i NAD mogu da se koriste za proređivanje plodova,  kao i za kontrolu opadanja plodova pred berbu.

Giberelini

Giberelini podstiču porast. Sintetišu se u vrlo mladim listovima i rastućem semenu, plodovima i korenu. Giberelini izazivaju izduživanje ćelija, uključujući i izduživanje letorasta, i uključeni su u regulaciji perioda mirovanja. Komercijalno, giberelini se koriste za povećanje veličine ploda i za sprečavanje pojave rđaste prevlake na plodu. Nekoliko retardanata, uključujući Regalis (Apogee), limitiraju biosintezu giberelina i time sprečavaju rast letorasta zbog čega se ovaj retardant često koristi u kontroli širenja bakteriozne plamenjače koju izaziva Erwinia amylovora.

Citokinini

Citokinini podstiču deobu ćelija. Sintetišu se u korenu i zelenim plodovima. Citokinini su zaslužni za apikalnu dominaciju, grananje i stimulišu kretanje pupoljaka. Benziladenin je sintetički citokinin koji se upotrebljava za proređivanje plodova ( trgovačko ime Maxcel ).

Abscisinska kiseina

Abscisinska kiseina (ABA) je inhibitor rasta. Ovaj hormon kontroliše mirovanje pupoljaka i semena i inhibira porast letorasta. ABA se proizvodi u starim listovima i starijim biljnim tkivima. Najčešće se koristi za postizanje bolje obojenosti kod stonog grožđa.

Etilen

Ovo je do sada jedini poznat gasoviti biljni hormon. Mnogi biljni organi proizvode etilen, i on se ispušta direktno u vazduh okružujući stablo. Etilen uglavnom deluje inhibitorno na biljku. Podstiče stvaranje abscisnog sloja na listovima i plodovima, inhibira izduživanje letorasta i zajedno sa auksinom, inhibira lateralni razvoj pupoljaka.

Često se koristi za brže dozrevanje plodova u skladištima pre iznošenja na tržište. 'Etefon' je sintetičko jedinjenje koje ispušta etilen nakon aplikacije. Preparat 'ReTain' ometa biosintezu etilena, omogućavajući plodovima da duže ostanu na drveću i produžava dužinu čuvanja plodova u skladištima.

1-Metilciklopropen (1-MCP ili 'SmartFresh') blokira receptore za etilen čime sprečava njegovo dejstvo. Pošto je 1-MCP gas, uspešno se koristi da uspori dozrevanje plodova u skladištu, ali nije komercijalno koristi ga i u voćnjaku.

Momir Nedić