Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Nisu svi organi vinove loze podjednako osetljivi prema dejstvu niskih temperatura. Prema tome, neki organi mogu stradati u različitoj meri, što prvenstveno zavisi od vremena kada se mrazevi javljaju. Otpornost loze prema niskim temperaturama može se definisati na sledeći način:
1. Osetljivost loze na mrazeve je slabija ukoliko je životna aktivnost manja i obrnuto.
2. Osetljivost loze prema mrazevima je najveća u toku zime.
3. U jesen posle opadanja lišća i u proleće posle kretanja vegetacije loza je veoma osetljiva i prema najslabijim mrazevima, dok zimi može da izdrži i do -30 °C.
4. U našoj zemlji postoji opasnost izmrzavanja loze od poznih prolećnih, ranih jesenjih i zimskih mrazeva.
Ispitivanja su pokazala da je opasnost izmrzavanja veća ukoliko je veća kolebljivost temperature posle perioda zimskog mirovanja. U našim uslovima loza postaje naročito osetljiva na niske temperature u februaru, ako posle tolijeg i sunčanog vremena nastupe hladnoće.
Inače, [...]
Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu. Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.
[...]
Na niskom vertikalnom stablu u okviru ove grupe kod nas se primenjuje nekoliko uzgojnih oblika čokota i to: Gijov jednogubi uzgojni oblik, Gijo-Pusarev uzgojni oblik, splitski i Gijov dvogubi uzgojni oblik čokota sa svojim modifikacijama -trogubim i četvorogubim uzgojnim oblikom čokota.
GIJOV JEDNOGUBI UZGOJNI OBLIK ČOKOTA
Oblik čokota sa vertikalnim stablom visine25-30 cm, koje se završava okruglastom glavom na kojoj se primenjuje mešovita rezidba (luk i kondir), zahteva gajenje v.loze u špaliru. Za ovaj način gajenja i rezidbe razmak između redova u špaliru se kreće od 1,5-2 m, a čokot od čokota u redu od 1.1,2 m. Drveni, betonski ili gvozdeni stubovi se postavljaju na 8-12 m jedan od drugog u redu, a nose 3-4 reda žice(1 red-jednostruka; 2,3 i 4 - dvostruka žica )Ako se čokoti zimi ne zagrću, visina stabla za ovaj uzgojni oblik čokota, može biti i viša od 30 cm, ali nikad ne prelazi 60 cm.
Formiranje osnovnog oblika čokota
Formiranje oblika u prvoj [...]
ŠLJIVINA ŠTITASTA VAŠ - Eulecanium corniČesto, tokom zimskih meseci na stablu i granama mogu se uočiti okruglasti ispupčeni štitići smeđe do crvenkasto- smeđe boje. To su prezimljujuće larve šljivine štitaste vaši Eulecanium corni. Šljivina štitasta vaš je jedna od opasnijih štetočina šljive i može biti uzrok uništenja i krčenja stabala šljive. Na zaraženim stablima, grančice se suše, rodnost se smanjuje, a voćka se iscrpljuje i biva napadnuta od drugih parazita, što dovodi do propadanja cele biljke. Šljivina štitasta vaš ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju larve drugog stupnja na granama i stablu. Larve su vrlo otporne na niske temperature. Kretanjem vegetacije i biljnih sokova štitaste vaši migriraju prema vrhu krošnje i tanjim granama radi ishrane. Ženke polažu jaja u junu u gomilice ispod štita obezbeđujući im na taj način zaštitu. Nakon polaganja jaja ženke uginu, a larve se pile od sredine do kraja juna. Ispiljene larve [...]
Kupinina grinja (Acalitus essygi, Hassan ) po svom izgledu vrlo je slična eriofidnoj grinji Phillocoptes gracilis koja parazitira malinu. Bitna razlika je u simptomima koje izaziva na plodovima kupine i maline. Kupinina grinja napada samo plodove koji neravnomerno zru i imaju neujednačenu obojenost. U napadnute koštunice, najčešće u osnovi ploda, grinja ubrizgava toksične materije, zbog čega oni zadržavaju crvenu ili zelenkasto-crvenkastu boju i tvrdoću. Sorte kasnijeg zrenja više su napadnute. Štetočine prezimljavaju između ljuspica pupoljaka i kori grančica kao odrasla ženka. Tokom marta ili aprila naredne godine migrira na lisnu peteljku i naličje lista. U vreme cvetanja grinje ulaze u cvetove i hrane se koštunicama. Tokom godine može se naći i na pupoljcima. Za suzbijanje štetočine potrebno je obaviti više tretiranja akaricidima. Prvo tretiranje obaviti u fazi kada su rodne grančice porasta 10 cm, zatim u fazi [...]
Priprema roda jagode za narednu godinu počinje završetkom berbe. Rodni potencijal za narednu godinu formira se tokom septembra, pa sve do polovine novembra. U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljaka. Koliko će se cvetnih pupoljaka diferencirati najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berebe – uklanjanje stolona, održavanje i obrada zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od biljnih bolesti i štetočina.
Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta. Ne smeju se otklanjati vučenjem, jer se time povređuju bokori jagode.
Obrada zemljišta u čistoj obradi obavlja se radi uništavanje korova i čuvanja vlage u zemljištu. Ona treba da bude plitka (5-6 cm) zbog plitkog korenovog sisitema biljaka i uglavnom [...]
