Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
GENERA TIVNE PODLOGE
U našem vocarstvu za dobijanje kvalitetnih sejanaca uglavnom se upotrebljava seme šumske divlje kruške (Pirus co 111 111 1111 is). Divlja kruška razmnožava se semenom. U prvoj godini sejanci obrazuju jaku sržnu žilu sa vrlo malo bočnih žila, Ako nije vršeno pikiranje u serneništu prilikom presađivanja sejanca u rasti lo, treba izvršiti skracivanje sržne žile kako bi se ubrzalo razviće ostalih bočnih žila. Kao podloga daje veoma bujne sadnice, koje kasno stupaju u plodonošenje (7 - 8 godina), a rađaju 80 i više godina. Postoji više varijeteta i tipova divljih krušaka, koji se razlikuju prema bujnosti, krupnoći plodova, rodnosti i drugim osobinama. Seme treba uzimati sa divljih krušaka koje se odlikuju redovnom rodnošću, krupnijim plodovima, jedrijim i vecim brojem semenki.
Pored sejanaca divlje kruške (P. C011l11l11llis), kao podloga za plemenite sorte kruške mogu se koristiti još i [...]
Kako ćete se grejati? Ako za to koristite DRVO pepeo nemojte bacati. Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast. Tvrdo drvo daje tri puta više pepela nego meko! Pepeo je proizvod sagorevanja organske materije - drveta. Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorevanjem organske mase - DRVETA. U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma.
KALCIJUM pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, a
KALIJUM pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu. Pepeo ima izuzetan značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popra - vljanje njegovih fizičkih osobina – strukture agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost tla. On povećava propusnost vode, pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u tlu, poboljšavanjem poroznosti i aeracije zemljišta. Isto tako utiče i na prinos [...]
APOPLEKSIJA KAJSIJE Termin "apopleksija" označava iznenadno, prevremeno sušenje stabala kajsije.
Radi se o komleksnoj pojavi koja zavisi od niza faktora koji, pojedinačno ili zajedno, utiču na njeno ispoljavanje. Ova pojava je najveći problem u proizvodnji kajsije i dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost gajenja ove voćke. Ona je izražen a kako u našoj zemlji, tako i u svetu. U stranoj literaturi za ovu pojavu se koriste različiti izrazi: "apoplexy", "decline", "dieback", a kod nas: apopleksija, prevremeno sušenje, izumiranje, kap i sl. Iako je u svetu objavljeno nekoliko stotina naučnih radova koji se bave proučavanjem apopleksije kaj sije, ovaj problem do danas nije rešen. U našoj zemlji proučavanjem ove pojave se bavio veći broj naučnih radnika, čiji će naj značajniji rezultati biti ukratko prikazani.
Gavrilović (1953) [...]
OPRAŠIVANjE JABUKE
U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, dodi rom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anernofilija u oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i čovek (u eksperimentima - homofilija).
Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a u entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri anemofilnih voćaka ima i po 20 000 polenovih zrna, a u entomofilnih 1000 - 2000.
Medju skoro dvadeset hiljada vrsta insekata koji oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100000 polenovih zrna. Najaktivnija je na t" 20-22.
Zbog toga je [...]
Za pravilnu i adekvatnu redovnu – zimsku rezidbu, odgovarajuće opterećenje čokota rodnim
okcima, kao i projektovanje planiranog prinosa neophodno je razlikovati okca na rezniku, kondiru
ili luku. U osnovi jednogodišnjeg lastara uočavaju se kružni nabori (zbližena i nedovoljno razvijena
kolenca sa okcima). Ova vrsta okaca se naziva spavajuća ili slepa okca. Po svom anatomskom
sastavu spavajuća okca su potpuno jednostavna (sastoje se samo od po jednog pupoljka). Ova okca
na ostavljenim reznicima, kondirima i lukovima ne kreću, ali godinama ostaju živa kao biološka
rezerva. Presecanjem sprovodnih sudova iznad spavajućih okacanateraće se voda u njih i izazvati
njihovo kretanje. Takođe, mofu se razviti u lastare (krenuti) ako se obavi veoma kratka rezidba
jednogodišnjih lastara na tzv. „čepove“ koji nose samo jedno crno okce ili su čak i bez njega.
Spavajuća okca su nerodna, pa se ne uzimaju u obzir pri redovnoj rezidbi i planiranju prinosa. [...]
O rasporedu sorti prema odnosima oplođenja treba posebno voditi računa, zato što je to jedan od osnovnih uslova uspešne proizvodnje nekih voćnih vrsta. Voćnjaci u kojima se oko ove stavke, prilikom podizanja nije vodilo računa, morali su se prekalemljivati sa sortama oprašivača, ili su se nakon izvesnog perioda krčili.
Pri podizanju voćnjaka , ako se u njemu podižu autosterilne vrste, neophodan je izbor i raspored sorti prema odnosima oplođenja. To je jedan od osnovnih uslova rodnosti voćaka. Ukoliko je izražena samobesplodnost sorti, potrebno je da u svakom takvom voćnjaku bude zastupljeno najmanje po dve do tri sorte. Samo u voćnjacima gde su zastupljene samooplodne vrste može se u jednom zasadu održavati samo jedna sorta.
Rešenje se postiže izborom sorti i njihovim pravilnim rasporedom prema međusobnim odnosima sa oprašivačima. Treba saditi najmanji broj sorti, ali koje daju zadovoljavajuće prinose. Dve do tri, pa i više sorti gaje se kao osnovne za [...]
