Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Za početak berbe jabuka najvažnije je prepoznati stepen zrelosti plodova jabuke, kao i određivanje berbe jabuka. U praksi su prepoznatljiva dva stepena zrelosti:1. fiziološka zrelost-kada je plod jabuke najkrupniji, a semenke u dobrim uslovima mogu proklijati;2. tehnološka zrelost-kada plodovi postignu najbolje karakteristike potrebne za dalju upotrebu. Osnovne karakteristike koje odlikuju zrelu jabuku su: oblik i boja ploda, boja mesnatog dela i boja semenki, lakoća odvajanja peteljke jabuke od stable, čvrstoća parenhima ploda i sočnost ploda, količina skroba i šećera, količina ukupnih kiselina i starsot ploda.Što se tiče određivanja vremena za berbe jabuka postoje dve metode:1. stara tradicionalna metoda kada plodovi počnu da padaju sa stable, menjaju zelenu boju u žutu, žuto crvenu i crvenu i kada semenke poprime tamnosmeđu boju.2. nova moderna metoda brojanjem dana od cvetanja do pune zrelosti i to za svaku sortu posebno, merenjem čvrstoće [...]
Rezidba remontantnih (dvorodnih) sorti maline - Obavlja se u proleće pre kretanja vegetacije, a u zavisnosti od namene plodova i vremena kada će početi njihovo zrenje odrediće se vrsta i način rezidbe. Ako želimo da kod remontantnih malina imamo rod u junu, onda izdanke iz prethodne vegetacije proređujemo i skraćujemo do prve bočne grančice na kojoj je donela rod u prethodnoj godini, što je najčešće na visini od 70 do 80 cm iznad zemlje. U donjem delu izdanka ostaće pupoljci iz kojih će se razviti rodne grančice koje će doneti rod. Paralelno sa rastom i razvijanjem grančica i njihovim plodonošenjem razvijaće se i novi mladi izdanci koji će doneti puni rod u tekućoj vegetaciji. Letnji rod je značajno manji nego jesenji kod remontantnih sorti maline.Mnogo jednostavniji način je košenje svih starih izdanaka do zemlje pre kretanja vegetacije. Ako se kosi sve redom najbolje je to uraditi motornim trimerom pri čemu se ostatak izdanka cepa i kao takav ne daje [...]
U Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenata. Takav slučaj smo imali u mnogim delovima Srbije u aprilu mesecu 2012. godine. Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na različite voćne vrste uslovljena je fenofazom u kojoj se ta voćna vrsta nalazi. Sada, u 2013.godini, ovih dana, mrazeve ne možemo nazvati kasnim prolećnim, ali sigurno će naneti štete mnogim voćnim vrstama. Zbog temperatura koje su tokom februara i marta bile dosta više u odnosu na prosečne vegetacija je krenula dosta rano, tako da trenutno imamo zasade breskve, kajsije, džanarike,... koje su u fazi cvetanja. I druge voćne vrste su krenule i nalaze se u različitim fenofazama tako da će procenat oštećenja od negativnih posledica niskih temperatura biti različit. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od -1 do [...]
Leska je jedna od veoma korisnih voćnih vrsta, čije su plodove ljudi koristili od davnina za ishranu. Posle oraha ubraja se u najznačajnije jezgrasto voće. Lešnici imaju veliku hranljivu vrednost . Imaju visok sadržaj masti(50- 75%), belančevina (12-18%), mineralnih soli ( kalijuma , magnezijuma, fosfora i kalcijuma) i vitamina((A; B1, B5,C,P iE). Leska dobro uspeva u brdskim predelima gde druge voćne vrste daju slabiji ekonomski efekat. Traži relativno skromnija ulaganja od drugih voćnih vrsta. Cena ploda leske je relativno stabilna.Plodovi se dugo čuvaju. Najveći proizvodjači lešnika u svetu su: Turska , Italija, Španija, SAD... Najveći uvoznici lešnika su: Nemačka, Austrija, Rusija, Francuska, Engleska, Holandija . U Srbiji se proizvede oko 1000 tona lešnika godišnje tj.10% naših potreba .Osamdesetih godina se počinju podizati zasadi lešnika a do tada su bili kao živa ograda na [...]
Uprkos činjenici da su u prethodne dve sezone proizvođači maline postizali dobru otkupnu cenu, relativno mali broj njih posvetio je pažnju svojim zasadima posle berbe, što je prouzrokovalo masovnu pojavu odumiranja kako pupoljaka, tako i sušenje celih izdanaka izazvanih gljivama, ocenio je jedan od vodećih stručnjaka za malinu Instituta za voćarstvo u Čačku Aleksandar Leposavić. Leposavić kaže da je posle relativno blage zime i nedostatka padavina, malina ranije započela vegetacioni ciklus i da su u momentu pojave kiše i snežnih padavina, polovinom aprila, biljke bile u fazi intenzivnog porasta rodnih grančica. U zavisnosti od nadmorske visine, ali i nivoa primene mera nege, dužina rodnih grančica kretala se od tri do pet centimetara u zasadima koji su se lošije održavali, a do preko 25 centimetara u zasadima u kojima su primenjivane sve neophodne mere, napomnuo je Leposavić u izjavi Tanjugu.'Težak i vlažan sneg, koji je pao 17. aprila u glavnim proizvodnim [...]
FIZIOLOŠKE OSNOVE JABUKE RODNOST I NERODNOST JABUKE
Opšte napomene
Vrednost voćaka se ceni po obilnosti, urednosti i kvalitetu prinosa. Otuda i nastojanja voćara, zasnovana na nauci, tehnici i bogatom iskustvu, da obezbede rodnost voćaka i održavanje plodova do berbe. Rodnost voćaka je uslovljena nizom činilaca, a pre svega sposobnošću obrazovanja cvetnih pupoljaka, zatim cvetanjem, oprašivanjem, zametanjem, razvitkom i održavanjem plodova. Medjutim, kod voćaka se javlja i nerodnost koja može biti povremena i uslovljena čitavim nizom različitih pojava.
Ako se uzmu uzroci koji izazivaju nerodnost, ona se može podeliti na dve osnovne grupe, i to: biološku i ekološku.
Biološki oblici nerodnosti uslovljeni su samom prirodom, naslednošću, znači unutrašnjim činio cima na koje se ne može uticati, izuzev dugogodišnjom selekcijom. Ti oblici su:
I. Nerodnost usled odsustva obrazovanja cvetnih pupoljaka:
1. biološka sa oblicima: a) mladalačka [...]
