Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Da bi stono grožđe moglo da se čuva određeni period i posle berbe, neophodno je da bude potpuno tehnološki zrelo i zdravo, odnosno da pripada ekstra kvalitetu. Da bi se stvorili ovi preduslovi potrebno je u toku vegetacije primeniti odgovarajuće agrotehničke mere, kako bi se dobilo zrelo i zdravo grožđe, rastresitih grozdova i krupnijih bobica.
Posebnu pažnju treba posvetiti redovnoj i odgovarajućoj ishrani, đubrenju, optimalnom opterećenju čokota okcima, adekvatnoj ampelotehnici, rezidbi na zeleno, zaštiti loze od bolesti i štetočina, obezbeđenju dovoljne vlažnosti zemljišta i drugim merama kojima se postiže visok kvalitet grožđa.
Koliko dugo će se čuvati grožđe zavisi od više činilaca. Razlike između sorti veoma su velike. Duže se čuva grožđe sorti sa čvršćom i debljom pokožicom. Rastresiti grozdovi se duže čuvaju od poluzbijenih i zbijenih grozdova. Grožđe vrlo ranih i poznih sorti se može, uglavnom, čuvati kraće od srednje poznih [...]
Kupinina grinja (Acalitus essygi, Hassan ) po svom izgledu vrlo je slična eriofidnoj grinji Phillocoptes gracilis koja parazitira malinu. Bitna razlika je u simptomima koje izaziva na plodovima kupine i maline. Kupinina grinja napada samo plodove koji neravnomerno zru i imaju neujednačenu obojenost. U napadnute koštunice, najčešće u osnovi ploda, grinja ubrizgava toksične materije, zbog čega oni zadržavaju crvenu ili zelenkasto-crvenkastu boju i tvrdoću. Sorte kasnijeg zrenja više su napadnute. Štetočine prezimljavaju između ljuspica pupoljaka i kori grančica kao odrasla ženka. Tokom marta ili aprila naredne godine migrira na lisnu peteljku i naličje lista. U vreme cvetanja grinje ulaze u cvetove i hrane se koštunicama. Tokom godine može se naći i na pupoljcima. Za suzbijanje štetočine potrebno je obaviti više tretiranja akaricidima. Prvo tretiranje obaviti u fazi kada su rodne grančice porasta 10 cm, zatim u fazi [...]
Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom, visine 1–3 m. Može da raste i kao malo drvo do 5 m visine, ali ređe. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petočlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama i cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju.Plodovi trnjine su plavkasto-crvene, odnosno tamnoplave boje, sa obilatim pepeljkom po površini. Plod sadrži 5-6 % invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2 % organskih kiselina (jabučna i dr.) i vodu.Period cvetanja je pre listanja, u martu do kraja aprila. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Mogu se jesti posle dva do tri promrzavanja, čime gube trpkost i gorčinu. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli). Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Semenka ploda je otrovna jer [...]
Ово су сорте крушке познијег времена сазревања, које су сврстане у тзв. зимске сорте са различитом могућношћу чувања. Најпознатије сорте из овог периода су:
Друардова масловка
Води порекло из Француске. Сазрева у првој половини октобра, квалитетних плодова, може се чувати више месеци. Нема је много у засадима крушке, иако поседује бујно и родно стабло. Крупних плодова, правилног облика, рано пророди и обилне je родности. Оштрих углова грањања са нешто краћим родним гранчицама. Нема добар афинитет са дуњом, као [...]
OBLIKOVANJE JABUKE PO SISTEMU PILAR
Ovo je noviji način gajenja voćaka i uglavnom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima elemente vretenastog žbuna i vertikalne kordunice.
Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, postiže se gustim sađenjem sadnica jabuka, tako da po jednom hektaru može da bude od 3000-5000 voćaka. Ovako veliki broj voćaka je moguć samo kalemljenjem izrazito kržljavih sorti (sper tipovi na izrazito kržljavim vegetativnim podlogama M9 i M26) i gajenjem jabuka u obliku uskog vretenastog žbuna. Pri gustoj sadnji rastojanje između jabuka u redu je ponekad manje od 1 m, a voćke se sade u dvorednim, trorednim i višerednim parcelama, a rastojanje između parcela predstavlja međure dno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja će se u voćnjaku koristiti.
Osnovni princip gajenja voćaka po ovom sistemu sastoji se u [...]
Rutava buba razvija jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Crne su boje i na pokriocima se nalazi veliki broj pega. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličastim i žućkastim dlačicama. Dužine su 10mm. Vreme pojave odraslih insekata zavisi od vremenskih prilika; obično krajem marta početkom aprila a let traje 1.5-2 meseca. Aktivni su između 11-13 časova kad je vreme sunčano i može preleteti velika rastojanja.Pojava i štetnost: Ovaj insekt je izraziti polifag.U proleće se insekti javljaju prvo na maslačku, potom prelaze na voćne vrste (jabuka kruška šljiva, trešnja, višnja, jagoda, kupina, malina) zatim povrće u cvetu,a na kraju preleću na useve žita naročito raž a i mlade tek ponikle biljke kukuruza. Oštećuje generativne delove cveta nekada grize i krunične listiće, a može se ishranjivati i mladim lišćem.Na kruškama može biti uništeno i do 90% cvetova, a kod jagode 50%. Rutava buba se masovno javlja na lakšim [...]
