Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti.Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno. Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu,zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u njoj [...]
Pri uskladištenju plodova jabuka često se ustanovljava veliki gubitak kao posledica napada parazitnih oboljenja plodova. Najopasnije parazitarno oboljenje jabuke u skladištu
je gorka trulež (Gloeosporium sp.). Pored nje javljaju se i Monilia sp, Botritis sp, Penicillium sp., Fusarium sp., Phytophtora sp. i dr.
Gorka trulež (Gloeosporium sp.). Simptomi ovog oboljenja nastaju posle nekoliko meseci lagerovanja, na pokožici ploda u vidu jedne ili više svetlih do tamnomrkih okruglih i mekih pega u čijoj sredini se obično nalazi lenticela. Izazivači ove truleži su gljivice Gleosporium album Osterw.,G. fructigenum Berk i dr. Infekcija plodova ovim gljivicama dešava se još na stablu u toku vegetacije. Gljiva se razvija za vreme čuvanja, kada plodovi dozru ili nakon izlaganja visokoj temperaturi po iskladištenju.
Trulež semene kućice (Mouldy core). plodovi jabuke oboleli od ove bolesti spolja izgledaju zdravi. Sečenjem plodova primećuje se na obolelim mestima u [...]
Postoje tri osnovna principa rezidbe vinove loze na osnovu kojih se reguliše visina prinosa i kvalitet grožđa, vegetativnog potencijala čokota, održavanje pojedinih delova na čokotu i oblik čokota u celini, kao i obezbeđenje dugovečnosti čokota.
1. Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni zdravi i zreli jednogodišnji lastari koji su izrasli iz prošlogodišnjeg dvogodišnjeg drveta reznika, kondira ili luka. Najrodniji su lastari prečnika 6 – 12 mm, dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa prečnikom od 4 – 6 mm, kao i lastari sa prečnikom preko 12 mm.
2. Drugi osnovni princip rezidbe polazi od činjenice da će prinos grožđa po čokotu biti utoliko veći, ukoliko se na čokotu ostavi veći broj kondira i lukova i veći broj okaca na njima, vodeći računa [...]
Mnogi od nas žele da se oprobaju u gajenju kivija. Kivi najbolje uspeva na rastresitim, umereno vlažnim zemljištima, bogatim humusom. Ne "voli" teške, zbijena i vlažna zemljišta. Takođe ne prijaju mu suvai peskovita zemljišta. Plodovi su vema bogati C vitaminom, Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih obolenja, glavobolje i stresa. Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika, dlakave, smeđe kore i zelenog „mesa". Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala - kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa. Sadnja kivija u toplijim regionima je u jesen, a hladnijim severnim delovima preporučuje se u februaru i martu. Posle sadnje sadnice se prikraćuju na tri pupoljka. Kada lastari izbiju odabere se najjači za stablo dok se ostali uklone do osnove. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do [...]
OBLIKOVANJE JABUKE PO SISTEMU PILAR
Ovo je noviji način gajenja voćaka i uglavnom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima elemente vretenastog žbuna i vertikalne kordunice.
Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, postiže se gustim sađenjem sadnica jabuka, tako da po jednom hektaru može da bude od 3000-5000 voćaka. Ovako veliki broj voćaka je moguć samo kalemljenjem izrazito kržljavih sorti (sper tipovi na izrazito kržljavim vegetativnim podlogama M9 i M26) i gajenjem jabuka u obliku uskog vretenastog žbuna. Pri gustoj sadnji rastojanje između jabuka u redu je ponekad manje od 1 m, a voćke se sade u dvorednim, trorednim i višerednim parcelama, a rastojanje između parcela predstavlja međure dno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja će se u voćnjaku koristiti.
Osnovni princip gajenja voćaka po ovom sistemu sastoji se u [...]
Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama.To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama. Uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama. Stablo mušmule je srednje bujno, cvet je bele boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. List je zelene boje, krupan. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivač. Dugo večna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja,pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voća.Podloga na koju se kalemi mušmula je ista kao i za dunju ( Dunja MA, Provansalska dunja Ba 29 i njihovi klonovi), mada se kao podloga može koristiti i glog.
Sa uspehom se može gajiti na terenima do 1000 m n.v. Više joj pogoduju osunčaniji i provetreniji tereni. Otporna je na niske temperature, pa bez oštećenja može podneti temperature i do -30°C, mada joj visoke temperature mogu naneti štetu, pogotovo ako se [...]
