Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
U toku proizvodnje rakije,jedna od najčešćih grešaka koja se čini je ta što se na vreme ne odvajaju prvenac ( u kome se nalazi cijanovodonična kiselina) i patoka u koju prilikom fermentacije prelaze u kiseline. Ako se iste ne izdvoje rakija dobija kiselkast ukus, a prvenstveno se kiselina kod rakija javlja ako su se već u kljuku razvile bakterije sirćetne kiseline. Ako se desi da se kljuk ukiseli to znači da je proreagovala sirćetna kiselina koja dovodi do kiselosti kljuka, a ako se pravovremeno ne reaguje to se kasnije odražava na kiselost rakije. Da do ovog NE bi došlo potrebno je kljuk pripremiti od zdravih i tehnološki zrelih plodova, a sudovi u kojima se kljuk nalazi moraju biti higijenski ispravni. Ako se u kljuku ipak pojavila sirćetna kiselina ona ne samo da izaziva kiselost već i usporava ili prekida alkoholno vrenje. Odstranjivanje sirćetne kiseline vrši se pomoću kalcijum-karbonata ( CaCO3). Da bi odredili koliko nam je CaC03 potrebno za neutralizaciju, [...]
Vreme nas je nagnalo da počnemo razmišljati o biljkama bogatim vitaminom C.Opojni miris čaja od šipka nas podseća na blagodeti ovo biljke. Šipak je biljka koja lako uspeva na peskovitim- ilovastim tlima, sa dosta humusa, ali bez suviška vode. Uzgoj šipka najviše je proširen u zemljama oko Sredo-zemnog mora i na području Afganistana i Azerbajdžana. U SAD-u se uzgoj postupno širi.
Plodovi šipka su vrlo cenjeno i omiljeno voće za potrošnju u svežem stanju i izradu različitih prerađevina, od kojih se osobito ceni sok. Plod šipka sadrži od 76 do 78 % vode, 1.2 do 1.5 % bjelančevina, 8 do 21 % šećera, 0.3 do 0.9 % organskih kiselina, 70 mg/kg vitamina C i drugih vrijednih sastojaka. Zbog toga ima veliku hranjivu i dijetoterapeutsku vrednost. Od kože ploda proizvodi se tanin za potrebe farmaceutske industrije i druge namjene. Šipak nije samo korisna voćka već i vrlo lepa dekorativna biljka tokom godine, a naročito kad cvate i kad plodovi dozrevaju, pa ga treba [...]
Neobično voće koje nikada niste videli ili probali. Raste na svim MERIDIJANIMA naše planete. Pogledajte neke od njih. Svi znamo da je voće najbolji izvor vitamina, ali ponekad jabuke, kruške i domaće voće dosadi. Zato smo za vas našli nekoliko voćki koje su podjednako zdrave ali ne tako česte. Uz to i pomalo smešno izgledaju.
Physalis
Physalis voće raste u toplim umerenim i suptropskim krajevima širom sveta. Tipični plod je sličan čvrstom paradajzu a imaju blagi, osvežavajući kiseli ukus. Može se jesti sirovo ili koristiti kao dodatak desertima i salati, od njega se prave džemovi i želei. Physalis se može sušiti i poslužiti kao grožđice. U kineskoj medicini se koristi za kašalj,groznicu i upalu grla.
Santol
Santol raste u Jugoistočnoj Aziji,tamo ga zanju i pod imenom "pamučno voće" ili "kisela jabuka".Santol se jede sirovo, a koristi se i kao dodatak jelima. Na filipinima se od njega pravi poznato jelo Bicol ( santol se skuva u kokosovom [...]
OBLIKOVANJE VRETENASTOG ŽBUNAJABUKE
Ovaj oblik karakteriše se dobro razvijenom vođicom koja je obrasla sa više horizontalnih skeletnih grana, čime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojačava. Oko vertikalne ose (vođice), na sve strane u spiralnom poretku raspoređene su kraće ili duže rodne grane. Koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno i slabo bujnim vegetativnim podlogama. Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga, može se po jedinici površine saditi veliki broj voćaka. U takvim slučajevima primena vretenastog žbuna sa manjim modifikacijama predstavlja osnovu tzv. super intenzivnih voćnjaka (Pilar, Špindel, Slender). Za pravilno formiranje i održavanje ovog uzgojnog oblika kako u klasičnom tako i u modifikovanom izvođenju neophodan je naslon, bilo pojedinačno kolje ili od žice, pošto se koriste podloge čiji je korenov sistem plitak i razvijen blizu površine. Žica treba da je pocinkovana, prečnika 2-2,5 mm. Prvi red žice [...]
Trešnjina muva napada pozne i srednje pozne sorte trešnje. Leti od maja do kraja juna, imaga se lako mogu uočiti na lišću i plodovima za vreme toplih sunčanih časova. Imago se hrani na listu, a nakon 10 – 15 dana počinje sa poleganjem jaja.
Oplođena ženka teleskopski ubacuje jaja, larva se razvija, hrani mesom ploda i dovodi do crvljivosti plodova, čime umanjuje tržišnu vrednost ploda. Svaka ženka može da položi 60 i više jaja. Razvoj larve traje oko 30 dana, nakon čega se larva spušta u zemlju formira kokon, pretvara u lutku i prezimljava do sledeće godine. Sledeće godine izleće imago. Primećeno je da sledeće godine ne izleću sva imaga, već neka ostaju da prezime u kokonu dva, ili tri puta. Mere borbe podrazumevaju obradu zemljišta oko stabla kako bi se smanjio broj prezimelih jedinki. Postavljanjem lepljivih klopki u određenoj meri mogu smanjiti prisustvo trešnjine muve. Hemijske mere podrazumevaju primenu insekticida, preparati na bazi dimetoata, [...]
FIZIOLOŠKE OSNOVE JABUKE RODNOST I NERODNOST JABUKE
Opšte napomene
Vrednost voćaka se ceni po obilnosti, urednosti i kvalitetu prinosa. Otuda i nastojanja voćara, zasnovana na nauci, tehnici i bogatom iskustvu, da obezbede rodnost voćaka i održavanje plodova do berbe. Rodnost voćaka je uslovljena nizom činilaca, a pre svega sposobnošću obrazovanja cvetnih pupoljaka, zatim cvetanjem, oprašivanjem, zametanjem, razvitkom i održavanjem plodova. Medjutim, kod voćaka se javlja i nerodnost koja može biti povremena i uslovljena čitavim nizom različitih pojava.
Ako se uzmu uzroci koji izazivaju nerodnost, ona se može podeliti na dve osnovne grupe, i to: biološku i ekološku.
Biološki oblici nerodnosti uslovljeni su samom prirodom, naslednošću, znači unutrašnjim činio cima na koje se ne može uticati, izuzev dugogodišnjom selekcijom. Ti oblici su:
I. Nerodnost usled odsustva obrazovanja cvetnih pupoljaka:
1. biološka sa oblicima: a) mladalačka [...]
