Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Breskvin smotavac (Cydia molesta)Breskvin smotavac najčešće napada sorte breskve kasnijeg vremena zrenja. Dovodi do prevremenog opadanja plodova i pogoršanja kvaliteta onih koji ostaju na stablu. Plodovi su crvljivi puni izmeta gusenice, nepravilnog oblika. Štete pričinjava gusenica koja u ovom stadijumu prezimi ispod kore ili u pukotinama debla. Krajem aprila i tokom maja meseca iz kokona izleću leptiri koji odlažu jaja na vrhove grančica. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod gde se razvijaju hraneći se narednih dvadesetak dana. Na mestu ubušivanja u plod nastaje smolotočina. Odrasla gusenica napušta plod i odlazi u pukotine na deblu. Nakon desetak dana pojavljuje se leptir druge generacije. Ova štetočina kod nas ima 3- 5 generacija.Breskvinog smotavca treba suzbijati pre nego što se gusenica ubuši u plod. Kritičan period za primenu insekticida su vreme polaganja jaja i vreme piljenja gusenice. Kada se gusenica ubuši nema svrhe primenjivati insekticide jer neće [...]
Krajnji rezultat razvoja, usavršavanja i evolucije hidroponike je aeroponika. Sistem kod koga se biljke ne drže više u mineralnom vodenom rastvoru, nego kod koga slobodno vise u vazduhu (kao u prirodi, recimo, orhideje u tropskim predelima što vise na drveću i izvlače hranjive sastojke iz atmosfere). Mineralni rastvor se u aeroponici biljkama dajeputem specijalne tehnike zaprašivanja; stvaranja mineralne magle i vlage u vazduhu. Ovo se čini specijalnim aparatima što zaprašuju na atomskom nivou (što finije, bez krupnih kapljica, kao što je u prirodi magla i vlaga).
Aeroponski sistemi štede još više vode od hidroponskih. Štede više od 90% vode u poređenju sa hidroponskim, znači, koriste samo 10% vode što koriste hidroponski. Pored ovoga imaju još više prednosti. Biljke koje su gajene aeroponski ne doživljavaju “transplant shock – šok presađivanja”, kao što je to slučaj sa hidroponskim, ako se premeste/presade u zemljište. Aeroponskom [...]
Gusta sadnja voćaka je osnov modernog voćarstva. Stabla manje bujnosti su preduslov za ranije prorođevanje i kasnije stabilno plodonošenje. Sa stablima manje bujnosti veći je prinos po jedinici površine i udeo plodova prve klase, dok sprovođenje berbe i rezidbe iziskuje manje radne snage pa samim tim i manji trošak po kilogramu proizvedenih plodova. Uslov za sadnju u gustom sklopu predstavljaju sadnice sa sortama okalemljenim na podloge male bujnosti poznatije kao patuljaste podloge (dwarfing rootstock). Kako smo kod jabuka već navikli na postojanje i veliku raširenost takvih podloga (podloga M9 i njeni klonovi), to kod kruške nije takav slučaj. Od podloga za krušku koje mogu nositi epitet „patuljasta“, kod nas se u manjoj meri koristi dunja MC, koja pored svoje dobre osobine da daje stabla i do 30% manje bujnosti nego dunja MA, ima i niz loših osobina kao što su: osetljivost na niske temperature I mala energija rasta koja u stresnim uslovima [...]
Plod šljive upotrebljava se za potrošnju u svežem stanju i za preradu. Sve rane sorte koriste se uglavnom kao stono voće, a jesenje, manjim delom kao stono voće, a većim za preradu.
Određivanje momenta berbe šljive zavisi od namene plodova i vremena koje je neophodno da plodovi provedu u transportu. Plodovi namenjeni za preradu ostavljaju se duže na stablu, da što bolje sazru. Za potrošnju u svežem stanju berba se obavlja nešto pre potpune zrelosti, a polodovi treba da su čvrsti, jedri i dovoljno zreli. Ako se plodovi šljive transportuju na udaljena tržišta treba ih brati nešto pre potpune zrelosti, dok su čvrsti radi izbegavanja oštećenja i povreda. Ako se šljiva bere mnogo pre potpune zrelost, izgubiće onaj pravi kvalitet, jer ne može u ubranom stanju nadoći kao, na primer breskva. Ipak, za berbu ranih šljiva treba tražiti vremenski kompromis između potpune zrelesto i potrebnog vremena da dospe do tržišta. U letnjim mesecima nešto veći sadržaj [...]
Na niskom vertikalnom stablu u okviru ove grupe kod nas se primenjuje nekoliko uzgojnih oblika čokota i to: Gijov jednogubi uzgojni oblik, Gijo-Pusarev uzgojni oblik, splitski i Gijov dvogubi uzgojni oblik čokota sa svojim modifikacijama -trogubim i četvorogubim uzgojnim oblikom čokota.
GIJOV JEDNOGUBI UZGOJNI OBLIK ČOKOTA
Oblik čokota sa vertikalnim stablom visine25-30 cm, koje se završava okruglastom glavom na kojoj se primenjuje mešovita rezidba (luk i kondir), zahteva gajenje v.loze u špaliru. Za ovaj način gajenja i rezidbe razmak između redova u špaliru se kreće od 1,5-2 m, a čokot od čokota u redu od 1.1,2 m. Drveni, betonski ili gvozdeni stubovi se postavljaju na 8-12 m jedan od drugog u redu, a nose 3-4 reda žice(1 red-jednostruka; 2,3 i 4 - dvostruka žica )Ako se čokoti zimi ne zagrću, visina stabla za ovaj uzgojni oblik čokota, može biti i viša od 30 cm, ali nikad ne prelazi 60 cm.
Formiranje osnovnog oblika čokota
Formiranje oblika u prvoj [...]
Proizvođači jagode i maline redovno sprovode zaštitu u svojim zasadima protiv cvetojeda (Anthonomuus rubi) sa dva tretiranja odgovarajućim insekticidima - jedno pre cvetanja a drugo posle berbe. Tretiranja su namenjena za suzbijanje odraslih formi insekata, mada štete nanose njihove larve izjedajući cvetne pupoljke.
Međutim, proizvođači jagoda u svojim zasadima treba da prate i prisustvo jagodinog svrdlaša (Rhynchites germanicus). Ove male štetočine po veličini, ali po karakterističnim štetama koje prouzrokuju i koje mogu biti velike, zaslužuju posebnu pažnju.
Neki proizvođači simptome (štete), koje ostavljaju ovi mali stanovnici u njihovim zasadima, pripisuju nečem drugom pa dolazi do neodgovarajuće zaštite. Ovaj kratak tekst sadrži elemente za prepoznavanje štetočine i daje odgovor za njeno suzbijanje Odrastao svrdlaš je insekt zelenkastoplave boje, metalnog sjaja, veličine 2-3 mm. Rasprostranjen је u cеlој nаšој zеmlji do 1200m [...]
