Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Đubrenje predstavlja osnovnu agrotehničku meru, koja ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta plodova pružanjem mineralne ishrane voćkama. Popravljaju se osobine zemljišta, a utiče i na pripremljenost voćaka da izdrže niske temperature, kao i veću otpornost na sušu, bolesti i štetočine. Hemijske osobine zemljišta na voćke deluju plodnošću i bogatstvom. Pod bogatstvom zemljišta podrazumeva se ukupna količina hranjivih elemenata u njemu, bez obzira u kakvom se oni bliku nalaze. Skoro da je pravilo, da su bogata zemljišta obično i plodna, mada postoje i bogata, ali neplodna zemljišta. S obzirom na različite uslove, slučajeve i potrebe, đubrenje se primenjuje u jesen, proleće i u toku leta. Jesenje i prolećno đubrenje se u voćarstvu praktikuje od davnina, a letnje se preporučuje u vidu češćeg prihranjivanja voćaka. Jesenje đubrenje se najviše primenjuje kad su u pitanju teže rastvorljiva fosforna i kalijumova đubriva. Prolećno [...]
U novom ekonomskom sistemu će se za ovu svrhu koristiti “SAMO I ISKLJUČIVO” najnoviji oblik održive i obnovljive ekološke (organske, biološke) poljoprivrede, poznat pod nazivom “Vertical Farms – Vertikalne Farme” ili još egzaktnije, ako govorimo o samoj metodi uzgoja, “Aeroponic Farms – Aeroponske Farme”. Sve će se uzgajati lokalno. Aeroponska metoda se u praksi pokazala najefikasnijom (mnogo efikasnijom od hidroponske) i predstavlja optimalan način očuvanja vode i energije unutar zatvorenog sistema (closed-looped system – sistem zatvorenog kruga).
Detaljni opis sistema i metode na našem jeziku: Poljoprivreda na nebu
Šta je biljci potrebno za optimalan rast i razvoj? Potreban joj je optimalan dovod sledećih elemenata: vode (H2O), mineralnih hranjivih sastojaka, kiseonika (O2), ugljen-dioksida (CO2) i svetlosti (puni spektar). U tradicionalnoj poljoprivredi se zemljište koristi kao posrednik/rezervoar iz kog biljka izvlači hranjive mineralne [...]
Malina je dosta osetljiva prema raznim bolestima i štetočinama, ali je najosetljivija prema virusima, koji značajno smanjuju prinos i pogoršavaju kvalitet plodova.
Od više viroza maline najštetniji su hlorotična mrežavost i hlorotična pegavost lišća.
Zaražene biljke su slabijeg porasta i rodnosti, nekada malina ima i patuljast porast. Lišće postaje šareno, žuto, kovrdžavo, krto i veoma sitno. Plodovi su sitni, deformisani, mekani i bez ukusa. Posle berbe lako i brzo se gnječe, pa kao takvi ne mogu se upotrebiti za duboko zamrzavanje.
Viroze maline izazivaju degeneraciju cele biljke i toliko smanjuju prinos da se gajenje ne isplati. Zaraženi žbunovi se ne mogu lečiti. Ako se zaraza primeti
samo na jednom izdanku, možemo biti sigurni da je ceo žbun zaražen istim virusom.
Za suzbijanje virusa maline najvažnije je da se zasadi podižu od potpuno - zdravog sadnog materijala, nove zasade ne treba podizati na zemljištu koje je zaraženo [...]
Za rezidbu se može reći da je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnjui jabuke. To je jedan od parametara koji nam diktira uspešno bavljenje ovom proizvodnjom. Zato je treba stručno uraditi zbog samog kvaliteta ploda I prinosa. Da bi se jabuka pravilno orezala, moraju se razlikovati nerodne i rodne grane. Tipične nerodne grane jabuke su vodopije, jednogodisnji lastari izbili na starijim osnovnim granama. Zimskom rezidbom uklanjaju se do osnove. Najlakše se prepoznaju po tome sto su duze od lastarasa cvetnim i drvnim pupoljkom.
Druga vrsta nerodnih grana su lastari izbili na dvogodisnjem drvetu, koji po pravilu ne nose cvetne pupoljke (osim u “zlatnog delišesa” i “jonatana”). Ovi lastari su od posebnog značaja jer se na njima obrazuju rodne grane u sledećoj vegetaciji. Ove grane se uklanjaju samo ako ih je previše.
Od rodnih grana treba razlikovati vite i kratke rodne grane. Prve su dugacke 10-25 cm, tanke su i sa jednim cvetnim [...]
Feijoa (Acca sellowiana)
Feijoa - (izgovara se Feđoja) poznata i kao Pineapple Guava ili Guavasteen je zanimljiva spororastuća vazdazelena voćna vrsta. Spada u porodicu Mirtaceae. Sadnica je voćna i ukrasna, zimzelena je, formira se u obliku grma ili uzgojena u manje drvce, koje naraste do visine 1-7 m. Listovi su zimzeleni, kratkih petiola, elipsastog oblika, dužine 4-8 cm, gornja lisna površina je kožnata tamnozelena, a donja je zeleno srebrnasta i dlakava. Po vetrovitom vremenu listovi imaju poseban kontrast boja. Ukoliko listove stisnemo ili zgnječimo imaju posebnu aromu.
Cvetovi su prekrasni, imaju posebnu dekorativnu vrednost, veliki su, razvijaju se u podnožju listova, pojedinačno, ponekad i po više zajedno, beli su do belo ljubičasti, u unutrašnjosti i odozgo crvenkasti s dugim crvenim prašnicima. Cvetovi su slatkasti i jestivi i mogu biti osvežavajući dodatak prolećnim salatama. Sadnica cveta maj-jun i to do 40 dana, medonosna je biljka i vole je pčele [...]
Cikade ili cvrčci su vrlo različite veličine, od velikih vrsta do jako malih. Vrlo su pokretljivi i mogu preleteti hiljade kilometara. Neke vrste se kreću skakanjem. Hrane se sisanjem biljnih sokova. Neke vrste prenose viroze i fitoplazme. Fitoplazmoze predstavljaju novoutvrđene i verovatno najneistraženije bolesti koje su na vinovoj lozi u Srbiji prisutne u velikoj meri. Najnovija istraživanja potvrdila su širenje najde - struktivnije fitoplazme vinove loze Flavesscense doree FD koja prouzrokuje bolest poznatu kao zlatasto žutilo vinove loze. Insekatska vrsta - cikada Scaphoideus titanus je nova štetočina u vinogradima Srbije i jedini je poznati prenosilac fitoplazme Flavesscense doree. Štete koje zbog ove bolesti trpe vinogradari širom Srbije još nisu do kraja sagledane. U selima Aleksandrovačke Župe u poslednjih 15 godina iskrčeno je čak 800ha proizvodnih vinograda.
Stručnjaci su predvideli niz mera zaštite i prevencije u cilju spreča- vanja širenja glavnog [...]
