Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen
sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.
1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća
Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.
Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od [...]
PODLOGE ZA DUNJU
Za proizvodnju sadnica, sorte dunje se mogu kalemiti na generativne i vegetativne podloge.
Podloga (hipobiot) je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem na koju se kalemi sorta. Ona predstavlja osnov u rasadničkoj proizvodnji za kalemljenje voćaka, pa i sorti dunje. Od pravilnog izbora podloge umnogome će zavisiti uspeh kalemljenja, kvalitet sadnice, porast, veličina i dugovečnost stabla, odnosno zasada, otpornost prema ekološkim stresovima (mrazu i suši), a takođe i rodnost, kvalitet i skladišna sposobnost plodova dunje.
Danas se za proizvodnju sadnica dunje koristi relativno veliki broj podloga, koje se sve, po poreklu, mogu svrstati u dve grupe: generativne i vegetativne podloge.
Generativne podloge (koje se drugačije nazivaju div!jačice ili sejanci)
proizvode se iz semena nekih samoniklih vrsta i u proizvodnji sadnica dunje se relativno malo koriste.
Vegetativne [...]
Kao biljka spontane flore DREN predstavlja genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sakupljanje, čuvanje i proučavanje njegove genetske varijabilnosti, kao i uvođenje u kulturu, znatno bi obogatio postojeći genofond voćaka. Vrednovan je od čoveka još od antičkih vremena, kako zbog plodova koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani,tako i zbog izuzetno tvrdog drveta.
Dren raste kao žbun ili nisko drvo visine do 8 metara, dostiže prečnik od 0,5 m i starost preko jednog veka. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima zbog ranog cvetanja.
Cvetovi se ponekad pojavljuju u decembru, mada u našim ekološkim uslovima obično cveta u februaru ili martu. Plodovi u fiziološkoj zrelosti imaju kiseo mezokarp a u fazi tehnološke zrelosti omekšaju i postaju tamno crveni, poprime slatko - kiseo ukus pa se tako neprerađeni mogu konzumirati. Sadrže oko 10% šećera, 2-3,5% [...]
PODLOGE ZA ORAH
Otkako se počelo sa intenzivnom proizvodnjom kalemljenih sadnica za orah, sve se jasnije ispoljava značaj podloge. Nema mnogo podataka o pojedinim podlogama, njihovoj prirodi i uticaju na sorte. Najviše se kao podloga koristi običan orah (1. regia L), istočnoamerički crni orah (1. nigra L), mandžurijski orah (1. mandschurica Max), severnokalifornijski crni orah (1. hindsii/Jepson/Rehderi, i japanski orah (1. sieboldiana
Max). •
Običan orah (1. regia LJ najviše je korišćen kao podloga za orah. On se kao pod-
loga lako prilagođava različitim uslovima sredine. Tolerantan je prema širokom rasponu pR vrednosti u zemljištu - od 5,5 do 8. Ima dobar afinitet sa sortama i naročito je značajan za proizvodnju drveta jer dostiže velike razmere. Stabla su dugog veka - 80 godina. [...]
OBLIKOVANJE VRETENASTOG ŽBUNAJABUKE
Ovaj oblik karakteriše se dobro razvijenom vođicom koja je obrasla sa više horizontalnih skeletnih grana, čime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojačava. Oko vertikalne ose (vođice), na sve strane u spiralnom poretku raspoređene su kraće ili duže rodne grane. Koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno i slabo bujnim vegetativnim podlogama. Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga, može se po jedinici površine saditi veliki broj voćaka. U takvim slučajevima primena vretenastog žbuna sa manjim modifikacijama predstavlja osnovu tzv. super intenzivnih voćnjaka (Pilar, Špindel, Slender). Za pravilno formiranje i održavanje ovog uzgojnog oblika kako u klasičnom tako i u modifikovanom izvođenju neophodan je naslon, bilo pojedinačno kolje ili od žice, pošto se koriste podloge čiji je korenov sistem plitak i razvijen blizu površine. Žica treba da je pocinkovana, prečnika 2-2,5 mm. Prvi red žice [...]
Voće je važan element u našoj ishrani.Pomaže da se telo oslobodi toksina.Veoma je važno znati da se voće treba jesti na prazan želudac. Na taj način vitamini i minerali iz voća dospevaju najkraćim putem u krvotok. Ako voće konzumiramo posle obroka ono se kombinuje sa tom hranom i otežano je varenje hrane.Na taj način sve dobro iz voća ostaje zarobljeno u želucu i počinje da se raspada, fermentira i pretvara u kiselinu. To opterećuje naš organizam. To se ne događa sa nekim plodovima, kao što su, na primer, narandže i limuni, jer su oni kiseli, pa u našem telu sve voće postaje alkalno, u skladu sa istraživanjem dr. Herberta Šeltona, koji se bavio ovim problemima. Ako jedete voće na ispravan način, moći ćete da steknete svu tajnu lepote, dugovečnosti, zdravlja, energije, sreće i normalnu težinu.
Ako hoćete da pijete voćni sok - pijte samo sok od svežeg voća, a ne koncentrat sokova iz konzervi. Nemojte piti zagrejan sok. Nemojte jesti ni kuvano [...]
