Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
SORTE KULTIVISANE BOROVNICE
o sortimentu kulturnih borovnica nalazimo najviše podataka u radovima Darrowa i Scotta (1966.) iz SAD-a. Pokazalo se da se sorte osetno razlikuju po svim osobinama, kao i po reagovanju na ekološke uslove, a naročito po vremenu zrenja. U proizvodnim područjima SAD (Severna Karolina, Nju Džersi i Mičigen) vreme zrenja proteže se na čitavih 12 nedelja.
U današnje vreme u nizu američkih država borovnica ima veliki privredni značaj. SAD su najveći proizvođači borovnice LI svetu. Nešto sporije nego u SAD, ali postojano, plemenita borovnica se rasprostranjuje u nizu evropskih zemalja.
U Srbiji je borovnica veoma rasprostranjena u divljem stanju, dokje gajenje savremenih plemenitih sorti tek u začetku.
O sortimentu gajene borovnice podaci su uzeti iz američke literature.
Redosled visokožbunastili sorti borovnice po nekim karakteristikama ploda] (Darrow i Moore, J 966)
[...]
Proizvodnja podloga
U široj praksi još se ne koriste vegetativne podloge oraha. Kod njega nije izražena osobina vegetativnog razmnožavanja. Postoji mogućnost da se neke forme oraha i vegetativno razmnožavaju. Sklonost ka vegetativnom razmnožavanju je različita, u zavisnosti od toga gde se orah nalazi i kojoj vrsti pripada.
U mnogim zemljama se radi na usavršavanju metoda za masovnu proizvodnju vegetativnih podloga oraha.
Za kalemljenje u korenovom vratu oraha najbolje su podloge debljine 12-15 cm.
Deblje podloge nisu preporučljive, osim ako se radi o prekalemljivanju starijih stabala.
U jesen ili u toku zime sejanci se vade iz semeništa, klasiraju i pripremaju za jedan od načina kalemljenja " iz ruke" ili zimsko "sobno" kalemljenje.
Ako se sejanci ostavljaju da se kaleme na otvorenom polju, oni se iz semeništa u rastilo prenose u jesen ili u proleće. Sade se na rastojanju (zavisno od načina [...]
Zimsko mirovanje vinove loze kao jedan od dva ciklusa razvića vinove loze, počinje kada potpuno opadne lišće a završava se kada počne kretanje sokova u proleće. Na dužinu trajanja zimskog mirovanja veliki uticaj imaju sorte i klima.U umereno kontinentalnoj klimi ono traje od kraja novembra do druge polovine marta.
Razlikujemo dve vrste mirovanja:
1. fiziološko i
2. ekološko
Fiziološko mirovanje se odlikuje određenim fiziološkim stanjima zimskih okaca i pada u vreme kada su okca formirana i prilagođena uslovima prezimljavanja. Fiziološko mirovanje počinje krajem avgusta i traje 4 – 5 meseci, (do druge polovine januara).
Posle toga nastaje ekološko mirovanje koje je uslovljeno isključivo spoljnim uticajima. Od spoljnih faktora presudan uticaj ima niska temperatura, koja produžava period mirovanja. U periodu zimskog mirovanja količina vode u zrelim lastarima i višegodišnjim delovima loze je vidno smanjena i kreće se od 45 do 50%. Ukoliko je procenat vode u [...]
Voćne rakije pored osnovnih sastojaka kao što suvoda i etanol, sadrže i sporedne sastojke koji takođe utiču na organoleptička svojstva pića. Među ovim sastojcima nalaze se i oni koji su nepoželjnii štetni, kao što je cijanovodonična kiselina (HCN). Cijano-vodonična kiselina nastaje hidrolizom jedinjenja amigdalina, koje se najviše nalazi u jezgru koštice i semenkama voća, a njegov sadržaj zavisi od vrste i sorte voća.Najviše ga ima u gorkom bademu, semenu kajsije, kruške, šljive,višnja, trešnja, breskva, nektarine i šipka. Odvajanjem celih koštica, bez lomljenja, pre početka alkoholne fermentacije, može se znatno smanjiti sadržaj ove otrovne kiseline. Deluje smrtonosno na ljudski organizam u količinama od 50-70 mg/l. Pošto spada u grupu jakih otrova njena maksimalna količina regulisana je Pravilnikom o kvalitetu žestokih pića i iznosi 30 mg/l.
Cijanid ( jedinjenje, so cijanovodonične kiseline, što u prevodu znači „plav“) je jedan od [...]
SPREČAVANjE OTPADANJA PLODOVAjABUKE
Utvrdjeno je da polenova cevčica pri prodiranju kroz tkivo stubića tučka ka semenom zametku luči naročiti hormon, koji podstiče razvijanje ploda. Konstatovano je da količina zametnutih plodova i njihovo razvijanje zavisi od količine hormona koji se obrazuje u cvetnom pupoljku. Proučavanje biljnih hormona kao stimulatora zametanja plodova dovelo je do praktične primene sintetički stvorenih organ skih materija koje deluju kao biljni hormoni. Primena ovih jedinjenja je višestruka i neobično korisna. Smatra se da se samim procesom oplodjavanja preko polenove cevčice unosi izvesna količina biljnog hormona u seme zametka, koji ga i sam svakako sadrži. Ove materije deluju na tkivo plodnika i tako se izaziva razvijanje ploda. Pomoću hormonske teorije može se objasniti i činjenica da razne sorte kao oprašivači obezbedjuju različit procenat oprašivanja, odnosno oplodjivanja. Znači da polenove cevčice različitih sorti unose i [...]
PROIZVODNJA GENERATIVNIH PODLOGA JABUKE
Generativna proizvodnja sadnica jabuke najstariji je način razmnožavanja. Prve jabuke razmnožene su semenom. Podloge proizvedene iz semena (generativno) nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata: sakupljanje plodova i vadjenje semena; prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena; ispitivanje klijavosti semena; jarovizaciju (stratifikovanje) i setvu semena; negu sejanaca i njihovo vadjenje, klasiranje i trapljenje.
Za proizvodnju generativnih sejanaca za jabuku treba koristiti seme iz plodova divljih jabuka. Da bi se dobili kvalitetni sejanci za potrebe rasadničke proizvodnje, potrebno je da se odaberu matična stabla divlje jabuke. Dobra matična stabla treba da su diploidna (2n = 2x = 34), dugovečna, umereno bujna, otporna prema mrazu, suši i izazivačima bolesti, rodna, da su im plodovi umereno krupni.
Pre podizanja matičnih zasada za proizvodnju semena, neophodno je ispitati [...]
