SVE VEĆE INTERESOVANJE ZA PODIZANJE ZASADA LESKE

U Srbiji postoji veliki raskorak između potreba za plodovima lešnika i stanja u prizvodnji, bez obzira što postoje mogućnosti da se lešnik proizvodi u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje. Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lešnika.

Vrednost oljuštenog lešnika na svetskoj berzi iznosi 7, 8 € kilogram. U poslednjih 10 godina cena je samo jednom imala promenu i to 2005. godine, kada se cena sa 5,5 € (najniža cena u proteklih 15 godina popela na 11 € za kilogram. Razlog je bio mraz koji je znatno umanjio prinose. Svetska potražnja za lešnikom raste što ga čini deficitarnom robom. Evropska Unija nema ograničavanja zasada pod leskom.

Prema proceni Ministarsva poljoprivrede, trenutno se u Srbiji pod zasadom leske nalazi oko 1000 -1200 ha, starosti u proseku 4-5 godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 stabala po hektaru i prinosom od 7-10 kilograma o stablu.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su proseci rodnosti lešnika u Srbiji jednaki , a u nekim delovima čak i veći nego u Italiji.U centralnoj Srbiji je 90% zemljišta ispod 1000 metara nadmorske visine, što je takođe izuzetno pogodno.

Životni vek leske je 70 -100 godina. Plod donosi od 50 - 70 godina. Leska očinje da rađau 3 - 4 godini. Period pune rodnosti počinje sa 7 - 8 godina i traje 30 - 50 godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8 -12 kg. Zavisno od uzgojnog oblika, formiranja krune, gustine sadnje, starosti zasada i drugih agrotehničkih činilaca lešnik donosi rod od 2,2 - 3,6 tona po hektaru. Vrednost proizvodnje lešnika po jednom hektaru , neuporedivo je veća od proizvodnje ratarskih kultura i većine voćarskih. Računa se da je rentabilnost proizvodnje takva da se za jedan utrošen dinar vraća četiri.

Ministarstvo poljoprivrede predvidelo je set mera za unapređenje voćarstva, pa samim tim i za proizvodnju lešnika i podizanje zasada leske.Subvencija za podizanje novih zasada voća je već povećana u 2014. godini , odnosno povraćaj sredstava po investiciji iznosi 40 - 55 % u odnosu na prošlu godinu kada je subvencija iznosila 30 - 45 %. Država bi istovremeno refundirala troškove nabavke kupljenih sadnica kroz bespovratna sredstva i kroz kreditna sredstva banke uz subvencionisanje dela kamatne tope.

Optimističan scenario je da bi Srbija od uvoznika mogla postane ozbiljan konkurent na tržištu.Međutim, istraživanju ove voćne vrste kod nas je posvećena vrlo skromna pažnja u odnosu na druge zemlje u svetu. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se posvetila potrebna pažnja.

Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera. Lako razmnožavanje vegetativnim putem , povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih, savremenih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja supstituisala uvoz izvozom.

 

Glišić Dragoljub ing.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.