NAŠE CRVENO ZLATO DOBILO NOVU ŠANSU

Naše crveno zlato dobilo novu šansu

Istovremeno, u svetskoj produkciji ove vrste voća, u zavisnosti od godine, Srbija zauzima od drugog do četvrtog mesta, kaže naučnik čačanskog Instituta za voćarstvo, Aleksandar Leposavić.

“Na svetsko tržište se plasira preko 95 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat veći od 90 odsto. Relativno male količine se izvoze u svežem stanju i u obliku drugih prerađevina”, precizirao je Leposavić.

Zbog smanjene proizvodnje u Poljskoj, koja je zadnjih godina vodeći svetski proizvođač maline (po proizvedenim količinama), kao i smanjenja proizvodnje u Čileu, svetsko tržište je trenutno nedovoljno obezbeđeno smrznutom malinom.

Ova činjenica, kao i višegodišnji uzlazni trend rasta tražnje za malinom, ali i drugim vrstama jagodastog voća ide na ruku izvoznicima iz Srbije, ocenio je Leposavić u izjavi Tanjugu.

Pored tradicionalnih kupaca, javljaju se i novi kao što su Rusija i Japan, u kojima tražnja raste iz godine u godinu. Slična je situacija i u Kini, u kojoj zbog porasta životnog standarda jagodasto voće ima epitet “super voća”.

Sve ovo, kaže Leposavić, uticalo je da u našim hladnjačama skoro da i nema neugovorenih količina smrznute robe.

Prema njegovim rečima, pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje maline u našoj zemlji, potrebno je imati u vidu da ovu proizvodnju često prate vrlo krupni problemi.

“To su velika osetljivost na uticaje nepovoljnih klimatskih činilaca kao i nepoštovanje tehnološke disciplinu u procesu proizvodnje, osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, skladištenje i čuvanje, nedostatak novca u vreme otkupa i neblagovremena isplata proizvođačima, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu “, ukazao je Leposavić.

On navodi da postoje i višegodišnje teškoće naših proizvođača poput neplanskog, a u poslednje vreme i “stihijskog” povećanja proizvodnih površina, čak i u uslovima nepostojanja minimuma za kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju maline, nedostatak kvalitetnog sadnog materijala proizvedenog u Srbiji ili iz uvoza.

Veoma često se dešava i uvoz zaraženog sadnog materijala čime se problem samo uvećava, nedovoljna organizovanost adekvatne savetodavne službe, često nergumentovano insistiranje na izmeni sortimenta, velika razlika u cenama, čak i u uslovima istog malinogorja.

“Zbog povoljne situacije na svetskom tržištu koja nam ide na ruku, rešenja za unapređenje proizvodnje treba tražiti u svakom od pobrojanih razloga. Pored toga, posebnu pažnju treba posvetiti bezbednosti i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koje nudimo (posebno značajni su virusi u plodovima – Noro virusi), zatim o sadržaju pesticida i na ono na šta su kupci ovih proizvoda posebno osetljivi, a to je da nisu genetski modifikovani organizmi“, rekao je on.

Leposavić napominje da zbog navedenih problema, kao i njihovog neblagovremenog identifikovanja i otklanjanja, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji ove vrste voća.

Od rekordno proizvedenih 93.400 tona u 2002. godini, u Srbiji je 2012. proizvedeno “samo” 37.000 tona i to je bilo smanjenje od 57 odsto u odnosu na višegodišnji prosek.

“Međutim, poslednje dve godine proizvodnja ‘crvenog zlata’ u našoj zemlji ima tendenciju rasta. U 2013. proizvedeno je 53.000, a u 2014. 60.000 tona prvoklasne maline”, rekao je Leposavić.

Prema njegovom mišljenju potrebno je mnogo više raditi na promociji potrošnje jagodastog voća i njegovim pozitivnim efektima na ljudsko zdravlje, kako na svetskom, tako i na lokalnom tržištu.

Tanjug

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.