ŽILOGRIZ - VELIKA OPASNOST ZA VOĆNJAKE

Svi smo svedoci poslednjih godina globalne promene klime -  izuzetno sušnih i toplih leta sa temepraturama preko 35 stepeni u dušem vremenskom periodu, pojave grada tokom aprila i maja meseca ili pojave grada noću

Sa globalnom promenom klime – kada tokom leta imamo izuzetno visoke temperature praćene nedostatkom padavina dolazi do pojave štetnih insekata koji su se do tada pojavljivali samo u tragovima i sporadično. To je slučaj sa:

    · moljcem paradajza (Tuta absoluta),
    · moljcem krompira (Phthorimae operculela), a sada i sa
    · žilorizom (Capnodis tenebrionis)
    · šiljokrilac (Perotis lugubris).


Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je izuzetno opasna štetočina, koji se pojavljuje u zasadima koštićavih voćaka, izazivajuči ogromne štete - sušenje i propadanje pojedinačnih stabala ili celih zasada. Mnogi su krajevi ostali bez voćaka upravo zbog žilogriza. Žarišta su zaražena stara, obamrla stabla trešanja, bresaka i drugih koštićavih voćaka. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac  dužine 2-3 cm.Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje. Žilogriz prezimi kao odrastao imago ili kao larva. Obično se početkom marta imago aktivira i odlazi na biljke okolne korovske flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke. Nakon toga napušta korove i prelazi na voćke. Jedno vreme hrani se peteljkom lišća koštićavih voćaka, grize  drške listova, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (200-600 jaja) (juni-avgust), kada treba vršiti tretiranje). Za parenje i polaganje jaja potrebna je temepratura preko 24 stepena. Nakon 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do izlaska larvi koje se kreću prema korenu gdje se ubušuju ispod kore. Bušeći hodnike prelazi iz tanje u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo iznad površine zemlje. U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi (30). Posle 12-14 meseci razvija se odrasli imago. Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.

S u z b i j a n j e

Žilogriz se mora suzbijati primenom različitih mera:

    · mehaničkih,
    · agrotehničkih i
    · hemijskih

Sve navedene mere imaju preventivni karakter.

Mehaničke mere: Sastoji se u sakupljanju odraslih štetočina ili u sprečavanju ženki da jaja odloži u neposrednu blizinu voćaka odnosno na prizemni deo stabla. U tu svrhu donji deo stabla i zemljište oko njega prekriva se crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem  ili se preko nje stavi PVC mreža sa otvorima prečnika do 2 mm.  Jače zaražena stabla treba iščupati sa korenom i obavezno spaliti, a mesto tretirati zemljišnim insekticidom. 

Agrotehničke mere: Češća površinska obrada, a posebno češće navodnjavanje doprinose smanjenju napada žilogriza.

Hemijske mere: Koriste se za suzbijanje odraslih štetočina u vreme njihove ishrane s peteljkom listova,  polovinom jula meseca (kod šljive je to na primer kada se ova voćna vrsta  tretira protiv druge generacije šljivinog smotavaca, u vreme  početka promene boje ploda). Larve  se suzbijaju primenom zemljišnih insekticida  rasipanjem oko voćaka u prečniku do 1 m oko debla, s tim da se insekticid unese plitko u tlo - u vreme polaganja jaja u junu mesecu (treba imati u vidu činjenicu da ženka polaže jaja od početka juna do kraja avgusta meseca)

 

Žilogriz - velika opasnost za voćnjake

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.