BOLESTI VIŠNJE I TREŠNJE

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilinia spp)
U godinama u kojima zbog perioda hladnijeg vremena sa obilnim padavinama dolazi do produženog cvetanja u velikoj meri se povećava mogućnost infekcije.Štete mogu biti izuzetno velike. Simtpomi se ispoljavaju na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Inficirani cvetovi dobijaju mrku boju,suše se i opadaju. Sa inficiranih cvetova zaraza prelazi na grančice koje može prstenasto da zahvati. Iznad zahvaćenog dela dolazi do sušenja grančice. Trulež plodova se javlja tokom njihovog sazrevanja. Inficirani plodovi trule. Prve infekcije se dešavaju u fenofazi početka cvetanja. Infekcija cveta se najčešće dešava preko žiga tučka i to su glavne zaraze.Obično je potrebno 3-6 dana od ostvarivanja infekcije do pojave prvih znakova nekroze.Optimalne temperature za ostvarivanje infekcije ovim patogenom su u intervalu od 22-25˚C. Na ovim temperaturama dovoljno je da cvet bude vlažan 3-4 časa. Infekcije cveta se dešavaju i na temperaturama ispod 10 ˚C, ako kišni period traje duže od 24 časa.
Zaštita protiv ove bolesti podrazumeva primenu agrotehničkih, pomotehničkih i hemijskih mera. Ukoliko se agro i pomotehničke mere ne sprovedu na pravilan način ponekad je teško sprečiti trulež plodova samo primenom fungicida. Najznačajnije agro i pomotehničke mere su: formiranje uzgojnog oblika koji će omogućiti najbolju cirkulaciju i sušenje cvetova, sakupljanje i iznošenje mumuja iz voćnjaka, rezidba zaraženih grančica i njihovo izbacivanje iz voćnjaka,optimalno đubrenje azotom, zbog toga što su biljke đubrene visokim količinama azotnih đubriva osetljivije na Moniliniu. Što se hemijskih mera tiče obavezna mera u periodu mirovanja vegetacije je tretman fungicidima na bazi bakra (Cuproxat), zbog smanjenja infekcionog potencijala. U zavisnosti od vremenskih uslova,potrebno je uraditi još, dva ili tri tretmana. Prvi tretman se radi neposredno pre cvetanja,drugi u cvetanju, i treći 4-5 dana posle prethodnog. Treći tretman je neophodno raditi u kišovitim godinama kada je hladno vreme i kada je razvučen period cvetanja.
Za suzbijanje Monilinie mogu se koristiti fungicidi Chorus 50 WG i Lentos 400

Pegavost lista (Blumeriella jaapii)

Pegavost lista predstavlja problem, odnosno ekonomski je značajna bolest u godinama sa kišovitim prolećem. Štete koje pričinjava ovaj patogen mogu biti velike, jer se ogledaju u prevremenom opadanju lišća, plodovi ostaju sitniji, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Ukoliko se desi jači napad, voćke su tokom zime osetljivije na niske temperature pa može doći do njihovog izmrzavnja. Gljiva može da inficira lišće, grančice i plodove. Najvažniji i tipični simptomi su na lišću. Na licu lista se javljaju okrugle crvenkasto-purpurne pege. U zavisnosti od godine prvi simptomi
se mogu naći u drugoj polovini maja ili početkom juna. Lišće između pega počinje da žuti i na kraju prevremeno opada.
Sakupljanje i spaljivanje opalog lišća je veoma korisna mera. Ipak,primena fungicida je neophodna. Od fungicida se najčešće koriste fungicidi na bazi sledećih aktivnih materija: dodin ili mankozeb. Tretmane treba započeti od fenofaze precvetavanja, a kasnije nastaviti u intervalu od 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova.

Šupljikavost lista i krastavost plodova (Stigmina carpophila)

Ova bolest je naročito izražena u vlažnim i kišovitim godinama. Simptomi se uglavnom ispoljavaju na listu i plodu, a ređe na letorastima cvetovima i pupoljcima. Na zaraženom lišću dolazi do pojave crvenkastosmeđih pega koje su oivičene uskom zonom svetlozelene ili žute boje. Tkivo u okviru pega nekrotira i ispada i na listu nastaju šupljine. Ukoliko se zaraza ostvari kasnije u toku vegetacije na listovima se javlja samo pegavost.Zaraženo lišće otpada pre vremena, čime se značajno smanjuje asimilaciona površina voćaka.
Za suzbijanje ove bolesti potrebna je primena hemijskih mera. U područjima gde se ona češće pojavljuje preporučuje se tretiranje fungicidima na bazi bakra u jesen u vreme opadanja lišća. Drugo tretiranje preparatima na bazi bakra radi se u rano proleće,pred bubrenje pupoljaka. Ostali tretmani se izvode u precvetavanju fungicidima na bazi hlorotalonila, kaptana ili mankozeba. Obično je dovoljno uraditi jedan do dva tretmana,a u izrazito kišnim godinama potrebno je uraditi tri tretmana protiv ove bolesti.


Komentari   

0 #1 PitanjeVera Krstić 09-05-2015 20:56
Poštovani!
Imamo zasad višnje i druga joj je godina. Prošle godine nam se osušio 1,5 red višnje, ove godine 3 reda jednostavno nisu izlistala, znači krenulo je listanje u smi slu kao kokice ali se list nije razvio i gde se razvio je jako mali i nepravilnog oblika tj.krecav! Isprskali smo prvo sa plavim kamenom, potom mankogalom pa smo primetili da se listovi ne otvaraju, potom Delanom i Kaptanom a ove nedelje i Chorusom, vertimekom i vuksalom! Pošto smo se konstatovali sa jednim stručnjakom rečeno nam je da da skinemo te listiće i potom isprskamo Chorusom, vertimekom i vuksalom što smo i učinili, tako da seu biljke sada ostale praktično gole!
Molimo Vas da nam kažete o tačno kojoj bolesti je reč i da li će nam se osušiti ove biljke i šta da radimo!
Unapred zahvalni Vera i Vladimir!
Citat

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.