BOLESTI BRESKVE

Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans)
Ova gljiva se razvija na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Najtipičniji simptomi su na lišću koje postaje zadebljano, deformisano, naborano i kovrdžavo. Simptomi se javljaju oko mesec dana nakon infekcije. Obolelo lišće ili njegovi delovi vrlo brzo gube hlorofil, postaju zelenožuti ili crvenkastoljubičasti, u zavisnosti od sorte. Požutelo zaraženo lišće vene i opada, nekoliko nedelja posle zaraze. Opalo lišće u toku juna i jula bude zamenjeno zdravim. Zbog dodatnog utroška hraniva za stvaranje novog lišća stablo breskve slabi, što se može negativno odraziti na njegovu otpornost prema zimskim negativnim temperaturama, na diferenciranje cvetnih pupoljaka i na rod u narednoj godini. Zaraženi mladari se takođe deformišu, ostaju kraći i deblji i suše se. To se dešava i sa zaraženim cvetovima i plodovima koji deformisani i sasušeni opadaju, što najdirektnije utiče na rodnost u toj godini.
Breskva je osetljiva prema ovom patogenu od bubrenja do otvaranja pupoljaka. Ova bolest se uspešno suzbija fungicidima, koji se primenjuju u vreme mirovanja vegetacije, u jesen i u rano proleće pre bubrenja pupoljaka. Tada se najčešće koriste preparati na bazi bakra, tzv „plavo kupanje“. U zasadima u kojima se ovo oboljenje češće javlja i u jačem intenzitetu, neophodna su dva tretmana, prvo pre kretanja vegetacije i drugo odmah po kretanju vegatacije. Od fungicida na bazi bakra preporuka je primena fungicida Cuproxat.
Za suzbijanje ove bolesti takođe se može koristiti fungicid na bazi aktivne materije ditianon.

Pepelnica breskve (Sphaerotheca pannosa var.persicae)

Gljiva napada sve zeljaste delove breskve: lišće, mladare, cvetove i plodove. Na zaraženim delovima gljiva ostavlja svoje reproduktivne organe u vidu prljavobele brašnaste micelijske prevlake. Napadnuti delovi su u početku svetlije boje, a zatim se javlja bela prevlaka, koja se širi i postepeno prekriva celu površinu. Ova bolest se najčešće javlja na mladom lišću koje se ne razvija normalno, već zaostaje u porastu uvija se i pri jačoj zarazi suši i opada. Većina infekcija dešava se na vrhu letorasta pri pojavi lista iz pupoljka. Pri zarazi ploda dolazi do formiranja mrežaste prevlake na njegovoj površini a na mestu infekcije dolazi do pucanja plodova. Plodovi su osetljivi u ranoj fazi od zametanja pa do faze veličine oraha.
Mere zaštite podrazumevaju pre svega rezidbu, uklanjanje zaraženih „belih grančica“, a u toku vegetacije ukloniti zaražene mladare. Ipak, neophodna je primena fungicida protiv pepelnice. Za suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi sumpora.

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova breskve (Monilinia laxa)

Parazit napada delove cveta posle njegovog otvaranja. Infekcija se najčešće ostvaruje preko žiga i stubića. Zaraženi delovi cveta se prilepe uz grančicu, tako da patogen prodire u nju stvarajući ovalne ili elipsaste pege. Mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni i deo iznad mesta zaraze se suši i izumire. Infekcija ploda se ostvaruje samo preko povreda. Inficirano tkivo razmekša plodovi gube vodu,koju koristi gljiva, suše se i pretvaraju u tvrdu masu („mumija“). Ovo je oboljenje koje u godinama sa obilnim i čestim kišama u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu jer dolazi do propadanja cveta. Usled sušenja letorasta dolazi do usporenog prirasta i formiranja krune voćaka.
Zaštita protiv ove bolesti podrazumeva i agrotehničke i hemijske mere borbe. Pri podizanju voćnjaka treba birati ocedna mesta gde je dobro provetravanje. Zaražene i mumificirane plodove obavezno ukloniti i uništiti, orezati i ukloniti zaražene grane i grančice. U povoljnim uslovima za infekciju potrebna je primena fungicida. Zavisno od vremenskih uslova, količine padavina, njihove učestalosti neoplodan je jedan tretman pred otvaranje cvetova i drugi nakon 5-7 dana, kada je otvoreno 10-20 % cvetova. Za suzbijanje prouzrokovača sušenja cvetova i grančica preporučuje se preventivna primena fungicida na bazi aktivnih materija: prohloraz, iprodion, boskalid+piraklost

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.