RDJA ŠLJIVE

 Rđa šljive je uz plemenjaču sigurno najštetnija bolest koja uzrokuje prevremeno opadanje lišća kod šljive.Sve sorte šljive su podložne ovoj bolesti.

    Uzročnik bolesti je gljiva Tranzschelia pruni spinosae.Bolest napada lišće.

    Što se tiče simptoma krajem juna i početkom jula na lišću se pojavljuju veće pege i tamnocrveni jastučići.Jastučići kasnije tokom leta pocrne.Za razliku od plemenjače rđa se širi i tokom leta pa se broj tih jastučića stalno uvećava sve do avgusta kada inficirana stabla prevremeno gube lišće.To se naravno odražava i na loše dozrevanje plodova kao i izostanak cvetanja naredne sezone i iscrpljivanje voćke tokom zime.Ako iz jakog napada rđe usledi i jaka zima rezultat je propadanje voćke i sušenje stabla.

     Za razliku od patogena plamenjače, patogen rđe ima komplikovaniji razvoj. Kod uzročnika rđe, postoje tri načina prezimljavanja.

    Prvi način je da gljiva Tranzschelia pruni spinosae  prezimljuje u obliku teleutospora na otpalom lišću. U proleće teleutospore počinju da klijaju pa iz njih nastaju bazidiospore. Nošene vetrom, bazidiospore inficiraju sekundarne biljke domaćina ove gljive (Anemone sp., Ranunculus sp.). U proleće na naličju lišća  razvijaju se u sitnim skupinama ecidije s ecidiosporama. Ecidiospore nošene vetrom dospevaju na lišće šljive koju inficiraju. Tada dolazi do prve generacije. Nakon prve, razmnožavanjem nastaje sekundarna infekcija uredosporama. Iz ovog ciklusa vidljivo je da je gljivica uzročnik rđe  ima više biljaka domaćina. 

    Drugi način prezimljavanja objašnjen je kada je ustanovljeno da za svoj razvoj gljivica uzročnik rđe u nekim slučajevima ne treba sekundarnu biljku domaćina tj. Anemona vrste odnosno da joj nije potreban ecidijski stadijum.  U tom slučaju, utvrđeno je da gljivica prezimljuje u obliku uredosorusa tj. uredospora na šljivi obzirom da su uredospore vrlo vitalne, otporne na niže temperature te mogu da zadrže klijavost i tokom zime (do 160 dana). Upravo te uredospore  u proleće same inficiraju lišće šljive.

    Postoji i treća mogućnost, a ta je da uredospore u jesen zaraze koru jednogodišnjih mladica i tu prezime u obliku uredomicelijuma. U proleće uredomicelijum formira uredosoruse s uredosporama koje inficiraju lišće. Ovaj način zabeležen je na šljivi i breskvi.

    Što se tiče hemijske zaštite po pravilu su dovoljna dva prskanja.Prvo prskanje se obavlja 5-6 nedelja nakon cvetanja,polovina do kraja juna.Drugo prskanje se obavlja nakon 15-20 dana.

Suzbijanje se vrši prvenstveno organskim fungicidima Mankozeb,Mankogal,Polyram, Star, Dithane, Kaptan, Topas C 50, Meteor, Antracol, Folpan, Rival, Mikal, Stoper. 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.