BAKTERIOZNA PLAMENJAČA- ERWINIA

Erwinia amylovora – Bakteriozna plamenjača jabučastog voća

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji. Prouzrokovač je bakterija Erwinia amylovora, čije je prisustvo do sada zabeleženo u skoro svim većim voćarskim reonima kod nas. Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujuci štete i do100%.
  
Suzbijanje ervinije prvenstveno se bazira na nepesticidnim merama iz razloga nedostatka dovoljno efikasnih baktericida. Najznačajnije su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.  Ervinija se tokom mirovanja vegetacije održava u rak-ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Postoje dva osnovna tipa rak-rana: determinantni, koji se odlikuje jasnom granicom između obolelog i zdravog tkiva u vidu pucanja kore i indeterminantni, kod koga te granice nema. Bakterije su znatno brojnije i vitalnije kod indeterminantnog tipa. Aktivne rak-rane se mogu prepoznati i početkom proleća, kada se u graničnoj zoni obolelog i zdravog tkiva uočava pojava bakterijskog eskudata, koji se u povoljnim uslovima može stvarati obilno i slivati niz grane.  Kod oba tipa rak-rana, obavezno je uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije, u cilju smanjenja inokuluma za narednu vegetaciju. 

Rezidba obolelih grana se obavlja od 15. decembra do 15. marta, jer je tada, zbog niskih temperatura, aktivnost bakterije najmanja. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30-50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma na tanjim granama, odnosno 50-100 cm na debljim granama. Značajno je, takođe, da se prilikom rezidbe izvrši dezinfekcija 10% rastvorom natrijum hipohlorita ili 70% rastvorom etil alkohola. Orezane obolele grane potrebno je izneti van voćnjaka i spaliti.  Kratke rodne grančice koje se razvijaju na deblu i skeletnim granama takođe treba ukloniti da bi se izbegla mogućnost infekcije. Njihova infekcija može dovesti do širenja bakterije u deblo i skeletne grane, što može rezultirati propadanjem čitavog stabla. Preporučuje se takođe i uklanjanje preostalih plodova, jer je utvrđeno da i oni mogu predstavljati značajne izvore inokuluma u proleće.  U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, potrebno je ta stabla iskrčiti i zapaliti izvan voćnjaka.  Potrebno je i obratiti pažnju na eventualno prisustvo obolelih biljaka gloga, vatrenog trna i dunjarice u blizini zasada i ukloniti ih.  Uklanjanje obolelih biljnih delova, pored ervinije, značajno je i sa stanovišta nekih fitopatogenih gljiva koje se tokom mirovanja vegetacije održavaju u obolelim granama. To se prvenstveno odnosi na rodove Phomopsis sp., Nectria sp., Botryosphaeria sp. i dr.  Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje. Tretiranje bakarnim preparatima u toku vegetacije obavljati u konsultaciji sa stručnim licem.

                         

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.