ŠTETOČINE VIŠNJE I TREŠNJE

Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)

Trešnjina muva je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije i manje kisele sorte. Ova štetočina pravi direktne i indirektne štete. Direktne štete su crvljivost plodova, jer takvi plodovi pripadaju drugoj klasi. Indirektne štete se ogledaju u tome što ova štetočina ubušivanjem pravi oštećenja, jer se na taj način pojačava napad Monilinia spp. na plodovima. Trešnjina muva se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo može se pojaviti i ranije. Ženka polaže jaja na plodove trešnje i višnje kada oni počinju da menjaju boju od zelene ka crvenoj ili žutoj. Na jednom plodu može da se položi više jaja, ali se u njegovoj unutrašnjosti razvija uglavnom samo jedna larva.Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljniji momenat za primenu insekticida je nekoliko dana nakon polaganja jaja a pre ubušivanja larve u plod.U praksi postoji i pravilo da se zaštita višnje i trešnje od muve sprovodi otprilike kada 50 % plodova izgubi zelenu boju i počne da rumeni. Osim primene insekticida važna je i površinska obrada zemljišta, iz razloga što ona prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu, na dubini oko 10 cm. Za suzbijanje trešnjine muve može se koristiti Mospilan 20 SP.

Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus)

Ova štetočina određenih godina može naneti značajne štete u proizvodnji višnje i trešnje. Prezimljava u stadijumu larve ili imaga u zemljištu. U proleće (u vreme cvetanja) javlja se imago. Imago se hranicvetnim pupoljcima, cvetovima i tek zametnutim plodovima i na taj način može naneti značajne štete. Imago prepoznajemo po bakarnosjajnoj boji tela koje je prekriveno sitnim dlačicama. Početkom maja imago polaže jaja iz kojih se za desetak dana pile larve koje se ubušuju u košticu i hrane njenim jezgrom.Višnjin svrdlaš se suzbija u fazi precvetavanja.

Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

 

Ova štetočina može prozrokovati sušenje stabla ,naročito u mladim zasadima. Pretpostavlja se da su uzroci jače pojave žilogriza sušnije godine i redukovana primena agrotehničkih mera (smanjeno zalivanje, redukovana obrada zemljišta, neredovno đubrenje i neadekvatna zaštita). Žilogriz prezimljava u stadijumu imaga. U proleće se aktivira i hrani se lišćem. Od juna do avgusta ženka polaže jaja u zemljište. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u koren i korenov vrat. U slučaju jačeg napada ( posebno u mlađim zasadima) može doći do sušenja voćaka. U poslednje vreme, posebno na jugu Srbije došlo je do jače pojave žilogriza, pa zbog toga treba obratiti posebnu pažnju na zaštitu.Suzbijanje ove štetočine nije jednostavno i pre svega treba preduzeti preventivne mere. Treba obezbediti uslove koji ne odgovaraju razvoju ove štetočine, a to je pre svega odgovarajuća agrotehnika i naravno dovoljno vlage u zemljištu. Ukoliko se pri sađenju konstatuje prisustvo žilogriza potrebno je tretirati zemljište nekim od insekticida za tu namenu.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.