APOPLEKSIJA KAJSIJE

                                  APOPLEKSIJA KAJSIJE                                                            Termin "apopleksija" označava iznenadno, prevremeno sušenje stabala kajsije.

Radi se o komleksnoj pojavi koja zavisi od niza faktora koji, pojedinačno ili zajedno, utiču na njeno ispoljavanje. Ova pojava je najveći problem u proizvodnji kajsije i dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost gajenja ove voćke. Ona je izražen a kako u našoj zemlji, tako i u svetu. U stranoj literaturi za ovu pojavu se koriste različiti izrazi: "apoplexy", "decline", "dieback", a kod nas: apopleksija, prevremeno sušenje, izumiranje, kap i sl. Iako je u svetu objavljeno nekoliko stotina naučnih radova koji se bave proučavanjem apopleksije kaj sije, ovaj problem do danas nije rešen. U našoj zemlji proučavanjem ove pojave se bavio veći broj naučnih radnika, čiji će naj značajniji rezultati biti ukratko prikazani.

Gavrilović (1953) ističe da u najvećem broju slučaj eva uginuća kajsije nastaju kao posledica oštećenja od mraza i to prvenstveno usled izmrzavanja dela debla neposredno iznad površine zemlje. On smatra da u manjoj meri na ovu pojavu utiče pojava inkompatibilnosti između podloge i plemke. Prema njegovom mišljenju upotrebu džanarike kao podloge za kaj siju kod nas treba zabraniti, osim u slučajevima korišćenja posrednika. Džanarika utiče na ranije kretanje i kasniji završetak vegetacije, što izlaže kajsiju većoj opasnosti od izmrzavanja. Kao najbolje podloge za kaj siju ovaj autor predlaže sejance i izdanke Belošljive i Petrovače.

Bošković (1964) je ispitivao uticaj većeg broja podloga (kajsija, džanarika, domaća šljiva i trnošljiva) na prevremeno izumiranje stabala kajsije. Najveće izumiranje je bilo na sejancu kaj sije, na osnovu čega autor odbacuje pretpostavku o inkompatibilnosti podloge i plemke kao uzročniku apopleksije. Kao najbolja podloga u ovom istraživanju su se pokazali izdanci šljive Zelena renkloda. Najveći broj stabala je izumro u periodu od sedme do osme godine starosti zasada. Od pojave prvih simptoma do izumiranja najčešće je bilo potrebno godinu dana.

Dimitrovski (1965, 1966) na osnovu desetogodišnjeg proučavanja apopleksije kajsije u ekološkim uslovima Makedonije zaključuje da na ovu pojavu utiče kompleks faktora, od kojih su najznačajniji: kratko biološko zimsko mirovanje (koje u proseku traje 34 dana), povratni mrazevi, neodgovarajuće podloge, nisko kalemljenje, visok nivo podzemne vode, suša u toku leta i jeseni i slaba agrotehnika. On smatra da su parazitni faktori sekundarnog karaktera, odnosno da su to "paraziti slabosti" koji napadaju već oslabljene voćke. Do sušenja stabala najčešće dolazi u mesecu maju, a najviše se suše stabla starosti 7-15 godina.

Paunović (1968), opisujući simptome iznenadnog sušenja stabala kajsije, navodi da oni mogu biti izazvani različitim uzročnicima, koji mogu biti parazitnog ili fiziološkog karaktera. Od 6.200 ispitivanih stabala sušenje je uočeno kod 1.623 stabla ili 26%. Najčešći uzroci sušenja su bili: bakterija Pseudomonas syringae (u 35% slučajeva), zatim nedovoljna i neblagovremena primena agrotehničkih' mera, među kojima je najvažniji nedostatak vlage (26%), inkompatibilnost između podloge i plemke (15,6%), mraz (11,7%), gljivica Monilinia laxa (7,5%) i viroze (2,9%). U većini slučaj eva kao prvi simptom se uočava defolijacija listova pri osnovi grana. Propadanje najbrže nastaje usled mraza i suše (1-2 godine), viroza (do dve godine), bakterije Pseudomonas syringae (do tri godine), gljivice Monilinia laxa (do četiri godine), a najkasnije usled inkompatibilnosti podloge i plemke (pet ili više godina).

Bošković et al. (1968), ispitujući uzroke prevremenog izumiranja kajsije u Vojvodini, smatraju da je ono pre svega posledica nedovoljne adaptacije na ekološke uslove, a naročito narušavanja vodnog bilansa. Anatomskim pregledom je utvrđeno da se promene prvenstveno javljaju u ksilemu i da se manifestuju kao zatvaranje provodnih sudova smolastim (gumastim) materijama. -

Arsenijević (1972) kao glavnog uzročnika prevremenog izumiranja kajsije navodi bakteriju Pseudomonas syringae. Veštačke inokulacije· kajsije izvršene izolatima bakterija dobijenim sa obolelih voćaka pokazale su veliku agresivnost i patogenost ove bakterije u laboratorijskim i poljskim uslovima.

Arsenijević i Balaž (1978) smatraju da je apopleksija parazitne prirode i da veliku ulogu u genezi bolesti imaju bakterija Pseudomonas syringae i gljivica Cytospora cincta. Izolaciju gljive je moguće ostvariti tokom cele godine, dok je bakteriju najlakše izolovati u toku perioda zimskog mirovanja, a toku leta praktično nemoguće. Najuspešnije infekcije bakterijama ostvaruju se tokom perioda mirovanja kajsije - od otpadanja lišća u jesen do početka vegetacije u proleće, dok gljiva C. cincta prouzrokuje najveća oštećenja u periodu od kraja leta do početka proleća.

Đurić (1990) je ispitivao prevremeno sušenje stabala kod 60 sorti kajsije na podlozi džanarike u Vojvodini u periodu od 10 godina. Kod većine sorti (42) sušenje je bilo iznad 60%. Do jačeg sušenja je dolazilo u godinama kada je bila više izražen a suša ili je rodnost bila preobilna. Autor smatra da je osnovni uzrok apopleksije kajsije na džanarici nedovoljna kompatibilnost između ovih komponenti.

Simptomi prevremenog sušenja stabala kajsije mogu biti različiti u zavisnosti od toga šta je uzročnik ove pojave. Oni se manifestuju u vidu spoljašnjih promena na stablu, kao i unutrašnjih anatomskih promena. Najtipičnija spoljašnja promena koja se zapaža je sušenje lišća. Lišće se prvo uvija, zatim naglo vene i suši se. Sušenje se najčešće dešava u proleće, odmah nakon cvetanja  ili nešto kasnije u toku vegetacije, obično u maju ili junu. Sušenje može da nastupi u roku od nekoliko dana, na delu krune ili u celoj kruni. Ponekad se sušenje dešava etapno u toku jedne ili više godina. Sušenju može prethoditi pojava hloroze lišća u prethodnoj vegetaciji ili raniji završetak vegetacije u jesen prethodne godine. Najčešće se sušenje javlja kod stabala starosti 6-15 godina.

Na preseku grana ili debla zahvaćenih sušenjem uočava se da tkiva (floem, kambijum i ksilem) dobijaju braon boju. Širenjem promene boje tkiva, naročito kada je nastalo kružno oštećenje tkiva, dolazi do prekida cirkulacije sokova i naglog sušenja oštećenih grana ili čitavih stabala. Ako je zahvaćen samo deo grane kao simptomi se mogu javiti ispucalost kore, stvaranje rak-rana i pojava smolotočine. Ima slučaj eva da povređeno mesto zaraste i da takvo stablo relativno dugo živi i normalno rađa.

Uzročnici apopleksije. U literaturi postoje dva prilaza objašnjenju pojave prevremenog sušenja stabala kajsije. U Istočnoj i Centralnoj Evropi se smatra da je primarni uzrok apopleksije ekološko-fiziološke prirode. U Zapadnoj Evropi, Americi i Australiji na prvo mesto se stavljaju patogeni kao uzrok sušenja stabala. Prema savremenom shvatanju pojave prevremenog sušenja stabala kaj sije, umesto opšteg termina "apopleksija", potrebno je identifikovati uzročnika sušenja i koristiti precizne dijagnoze kao npr. bakteriozni rak, citosporoza, verticilioza i sl.

Uticaj ekološko-fizioloških činilaca na pojavu apopleksije. Na pojavu prevremenog sušenja kajsije utiče veliki broj činilaca ekološko-fiziološke prirode od kojih su naj značaj niji: izmrzavanje, suša, suvišna vlažnost zemljišta, nedovoljno kompatibilne podloge, nedovoljna i neblagovremena primena agrotehničkih mera.

Uticaj niskih temperatura. U toku biološkog zimskog mirovanja kajsija je relativno otporna na mraz i podnosi temperature od -25 do -30°C. Međutim, biološko zimsko mirovanje traje kratko i u našim uslovima se završava od prve polovine do kraja januara. Stupanjem kajsije u ekološko zimsko mirovanje značajno se povećava njena osetljivost na mraz i oštećenja može izazvati i mraz slabijeg intenziteta (-10 do -15°C). Naročito su opasna kolebanja temperature u toku februara i marta, kada nakon perioda toplog vremena nastupe povratni mrazevi. U takvim uslovima može doći do izmrzavanja tkiva debla i skeletnih grana, naročito kambijuma i floema. Do oštećenja tkiva može doći i u jesen, usled naglog pada temperature.

U našim uslovima mraz je ređe primarni uzročnik sušenja kaj sije. Češće je on sekundarni uzročnik, pri čemu oštećenja koja nastaju usled mraza predstavljaju mesta kroz koja prodiru patogeni koji dovode do sušenja stabala.

Uticaj suše. Kod nas vlada mišljenje da je kajsija otporna na sušu i da je ne treba navodnjavati. Međutim, ona se odlikuje visokim intenzitetom transpiracije. U periodima sa jakom sušom može doći do poremećaja vodnog balansa, odnosno do znatno većeg gubitka vode usled transpiracije, nego što je usvajanje vode preko korena. Ova pojava je naročito izražen a pri obilnoj rodnosti, kada se voćke suviše iscrpljuju i akumuliraju manje količine rezervnih organskih materija u deblu i granama. To utiče na smanjenje njihove otpornosti na mraz i povećanje osetljivosti na prevremeno sušenje stabala.  Uticaj prevelike vlažnosti. Prevelika vlažnost zemljišta, koja nastaje usled visokog nivoa podzemnih voda ili zabarivanja zemljišta posle jače kiše, može izazvati gušenje (asfiksiju) korena, a time i sušenje stabala. Takođe, ona doprinosi razvoju parazitnih gljiva u zemljištu (naročito Phytophthora i Armillaria mellea).

Uticaj podloge. Na osnovu većeg broja istraživanja u svetu i kod nas ustanovljen je značajan uticaj podloge na pojavu prevremenog sušenja stabala kaj sije. U našim uslovima kao nepogodne podloge su se pokazali sejanci kajsije i džanarike. Sorte kalemljene na ovim podlogama su osetljivije na mraz i apopleksiju. Bolje rezultate su dale podloge koje potiču od domaće šljive i tmošljive (npr. Belošljiva, Vangenhajmova, Krupna zelena renkloda i dr.).

Uticaj visine kalemljenja. Nisko kalemljene kaj sije osetljive su na kolebanje temperature krajem zime usled čega dolazi do pucanja kore na deblu. Te pukotine predstavljaju mesta prodora patogena koji izazivaju prevremeno sušenje stabala. Utvrđeno je da se apopleksija manje javlja u slučaju visokog kalemljenja (80-120 cm), naročito ako se kao podloga ili posrednik koristi šljiva.

Uticaj gustine sađenja. Utvrđeno je da gušće posađena stabla kajsije ispoljavaju veću otpornost na prevremeno sušenje. To se objašnjava promenom mikroklimatskih uslova, pre svega manjim amplitudama temperature između dana i noći (Pejkić i Ninkovski, 1987). Verticillium spp., kao što su paradajz, paprika, krompir, lubenica, dinja, krastavac, jagoda i dr. Ove gljive mogu preći na koren kajsije i izazvati sušenje stabala.

Uticaj vremena rezidbe. Kod kajsije se ne preporučuje izvođenje rezidbe u periodu zimskog mirovanja. Preseci koji nastaju pri ovoj rezidbi predstavljaju mesta kroz koja se lako ostvaruje infekcija patogenim mikroorganizmima, od kojih su najznačajniji bakterija Pseudomonas syringae i gljiva Leucostoma cincta. Rezidbu je najbolje izvoditi u periodu od maja do avgusta, jer tada rane brzo zarastaju i ne dolazi do infekcija patogenima.

Uticaj proređivanja plodova. Prevelika rodnost iscrpljuje stabla kaj sije i povećava njihovu osetljivost na sušu i izmrzavanje. Zbog toga je u godinama u kojima je rodnost prevelika neophodno obaviti proređivanje plodova.

Patološki (parazitni) činioci. Patogeni mikroorganizmi (gljive, bakterije, virusi i fitoplazme) mogu pojedinačnim ili uzajamnim dejstvom izazvati prevremeno sušenje stabala kajsije ili u sadejstvu sa drugim ekološko-fiziološkim činiocima doprinose ubrzavanju procesa izumiranja.

Morvan (1995) navodi Il patogena i dva insekta koji mogu izazvati sušenje

stabala kajsije. Najznačajniji među njima su:

- bakterija Pseudomonas syringae van Hall

- gljiva Leucostoma cincta (Fr.) Hčhn.

- gljiva Verticillium dahliae Kleb.

- fitoplazma ESFY (European stone fruit yellows).

U našim ekološkim uslovima dva najznačajnija uzročnika sušenja stabala kajsije su bakterija Pseudomonas syringae i gljiva Leucostoma cincta (Arsenijević i Balaž, 1978).

Mere zaštite. Prevremeno sušenje stabala kajsije može se sprečiti ili bar umanjiti samo primenom preventivnih mera od kojih su najznačajnije:

- Gajenje kajsije samo u lokalitetima sa povoljnim klimatskim i zemljišnim uslovima,

- Visoko kalemljenje (80-120 cm) na odgovarajućim podlogama (belošljiva),

- Gajenje sorti koje imaju duže biološko zimsko mirovanje,

- Primena letnje umesto zimske rezidbe,

- Sprečavanje prerođavanja stabala izvođenj em proređivanja plodova,

- Izbegavanje povreda pri obradi zemljišta (samo plitka obrada),

- Obezbeđenje pravilne ishrane voćaka azotom i drugim elementima,

- Regulisanje vodnog režima zemljišta sprečavanjem nedostatka ili viška vlage,

- Primena odgovarajuće zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina,

- Krečenje debla i osnove skeletnih grana,

- Redovno odsecanje suvih grana i krčenje osušenih stabala,

- Prskanje zasada 3-4% -nom bordovskom čorbom ujesen (u vreme otpadanja lišća) i

2% -nom u proleće u vreme bubrenja pupoljaka.

Primena intenzivne tehnologije gajenja kod kajsije, slične onoj koja se primenjuje u savremenim zasadima drugih voćaka, npr. jabuke ili breskve može doprineti značajnom smanjenju pojave prevremenog sušenja stabala kajsije (Đurić, 1999).

 

Uticaj položaja. Izbor odgovarajućeg položaja za podizanje zasada kaj sije ima veliki uticaj na osetljivost stabala na mraz, a time i na prevremeno sušenje. Položaj i u ravnici ili podnožju brda su manje povoljni od onih koji se nalaze na uzvišenom delu terena sa blagim nagibom. Južne i jugozapadne ekspozicije su manje povoljne od sevemih i severoistočnih, jer su na njima više izražena kolebanja temperature, koja mogu dovesti do oštećenja tkiva debla i skeletnih grana.

Uticaj obrade zemljišta. Kod nas se može čuti mišljenje da zasade kajsije ne treba obrađivati, već je bolje da se drže u zaledinjenom stanju. Međutim, utvrđeno je manje sušenje stabala u zasadima sa optimalnom primenom agrotehničkih mera u odnosu na zapuštene i zaledinjenje zasade. Ipak, treba voditi računa o dubini obrade, odnosno da ne dolazi do povređivanja debljih žila prilikom obrade zemljišta.

Uticaj ishrane voćaka. Vitalnost i dugovečnost kajsije u velikoj meri zavise od optimalne i izbalansirane obezbeđenosti stabala elementima mineralne ishrane. Nedostatak kalijuma i fosfora, kao i višak azota utiču na smanjenje otpornosti voćaka na niske zimske temperature. Ukoliko je izražen nedostatak nekih elemenata (azot, magnezijum, gvožđe, mangan) dolazi do pojave hloroze listova. Hlorotična stabla akumuliraju manje količine organskih materija u granama i deblu, slabije prezimljavaju i osetljivija su na sušenje pod uticajem mraza i patogena.

Uticaj prethodnih kultura i uzrodica (potkultura). Kajsiju ne treba saditi na svežim krčevinama drvenastih biljaka, jer na takvim zemljištima postoji opasnost od zaraze patogenim gljivama, bakterijama i nematodama. Pre podizanja zasada, takvo zemljište treba odmoriti nekoliko godina gajenjem strnih žita ili okopavina. Kao uzrodice u mladim zasadima ne treba gajiti biljke koje su domaćini gljive

 

 

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.