MRAZ I ZAŠTITA

Ниске температуре негативно утичу на основне физиолошке процесе у биљци прво их успоравајући,  а затим и сасвим их прекидајући. При температурама испод 0 С долази до формирања леда у биљци.

Кристали леда расту и извлаче воду из ћелије, долази до великог губитка воде у ћелијама, што доводи до њихове смрти. Поред тога, кристали леда током нарастања врше велики притисак на зидове ћелија и пробијају их изазивајући на тај начин цепање ткива. Степен оштећења биљке мразом зависи од: времена појаве мраза, интензитета и трајања, затим врсте и сорте, фазе развића и стања биљке. Мраз у рано пролеће може нанети озбиљну штету пољопривредним културама. Међутим, знатан део ове штете може бити спречен примењи - вањем активних или пасивних облика заштите од мраза.

У активне методе заштите од мразева спадају: конзервација топлоте, додавање топлоте и мешање ваздуха. Конзервација топлоте подразумева задржавање топлоте коју земљиште израчује у приземном слоју ваздуха током ноћи. Ово се може извести на више начина:

Покривањем биљака -Ова метода се највише примењује у заштити повртарских култура и цвећа, као и воћњака и винове лозе и уједно представља најједноставнији начин заштите култура од мраза. Заштита се може извршити отпадним материјалом са пољопривредних газдинстава (слама, ђубре, лишће, грање,тресет...), индустријским производима (тканине, стари чаршави, вреће од саргије, таласасти картон, дебљи слој новина,...) и хемијским производима (стаклена вуна, порозна пена, вештачки снег, пластичне фолије ...).

Замагљивањем и задимљавањем -Један од начина смањења израчивања топлоте од стране земљишта јесте и стварање вештачке магле разним хемијским средствима у чврстом или течном стању као што је амонијум-хлорид, тетрахлорид, фосфор-пенто ксид итд. а која се распршују разним апаратима или уз помоћ пољопривре- дне авијације. Овако створена магла може дуго да се одржи изнад брање - ног подручја.

Задимљавање је најстарија и најјефтинија заштита од мраза. Облак дима штити и спречава емитовање топлоте чиме ублажава хлађење приземних слојева ваздуха. Паљењем различитих унапред припремљених материјала, који стварају густ дим а не сагоревају брзо, на пример старих аутомобилских гума, дрвета, стајског ђубрива, пиљевине, влажне сламе и лишћа уз додатак катрана, прави се димна завеса која штити земљиште и воћке од великих губитка топлоте. Густ дим спречава одавање топлоте израчивањема и сама огњишта одају одређену количину топлоте. Да би ова метода била ефика - сна потребно је поставити око педесетак огњишта по хектару. У случају да постоји опасност од мраза, најбоље је палити огњишта око поноћи, како би воћке биле заштићене до најјачих јутарњих мразева а завесу би требало одржавати све до изласка Сунца. У воћњаку треба поставити одговарајући број гомилица материјала које дају густ дим. Када метеоролози најаве да ће бити мразева, око поноћи припремљене гомилице потпалити тако да тињају и дају дим све до зоре. Уколико се примени благовремено, димљење повећава температуру за 0,5 С до 1,5 С, што је у извесним случајевима довољно за остварење заштите цветова воћака од мраза. Значи могуће је овом методом сузбити слабе мразеве до -4С.

Прскањем (орошавањем) - Прскање биљака је најсавременији и уједно најсигурнији начин заштите од мраза и подразумева стварање вештачке кише (орошавање). Последице оваквог начи - на заштите биљака од мраза јесу повећање влажности ваздуха, мешање приземног слоја ваздуха, повећање топлотне проводности земљишта и дово ђење додатне топлоте путем честица воде. Овом методом се не повећава темпе ратура ваздуха већ се воћке штите од мраза на тај начин што се конзервира температура саме културе и не дозвољава да падне испод тачке мржњења.

Ледена скрамица прекрива површину цвета или тек формираног плодића, док је ткиво ових органа заштићено повишеном температуром која се ствара у том процесу. Ледена скрама која се формира представља изолатор који штити културу од температура које су испод нуле док траје мраз. Све док се слој воде континуирано одржава, температура штићених биљних делова неће пасти испод 0°C. Како ослобођена топлота зависи од количине воде која прелази у лед, у случају јачег мраза потребан је већи интензитет кишења. Заливање треба обављати споро у виду фине измаглице, како би трајало што дуже, уз минималну потрошњу воде. Веома важно је одредити почетак и крај орошавања. Прскање треба почети када температура око цветова падне на 0°C. Раније прскање је некорисно јер се неће формирати лед, а топлота се ослобађа само при формирању леда. Међутим, са прскањем се не сме ни закаснити. Мора се прскати све време деловања мраза и што је веома важно, без прекида.

Додавање топлоте - Један од сигурнијих начина заштите биљака је додавање топлоте, односно загревање у приземном слоју ваздуха. У зависности од броја пећи и врсте горива може се повећати температура и до 5°C. Познато је да када су ведре и тихе ноћи долази до температурне инверзије. Уколико се врши додавање топлоте, топао ваздух се уздиже навише, а на његово место долази хладнији. Поред овог ефекта, од зрачења пећи при горењу, загрева се и околни ваздух, чиме се такође смањује ризик од мраза. Искуство показује да се бољи ефекат постиже са већим бројем мањих пећи правилно распоређених по терену него са мањим бројем великих пећи. Суштина методе је да се створи топли ваздух који се брзо пење кроз инверзиони слој чинећи „ефекат димњака“. Пошто је пробио горњу границу инвезионог слоја, топли ваздух притиска ваздух из инверзионог слоја чиме производи струјање, односно повећање температуре у нижем слоју.

Мешање ваздуха - Ветар меша хладнији и топлији ваздух и доводи до општег повишења температуре у приземном слоју ваздуха. У ову сврху користе се уређаји који се називају винд-машине, а састоје се из постоља на коме су постављени пропелери који се обрћу помоћу мотора.

Пасивне методе заштите од мразева - Ове методе би требало да буду планиране и примењене много пре него што се појави опасност од мраза.

Одабир локације за сађење - Када је то могуће, најбољи је метод за заштиту од мраза избегавање сађења култура у областима где постоји опасност од мраза. Воћњак не треба садити на местима на којима се хладан ваздух скупља (котлине, долине), а такође и тамо где се хладан ваздух споро креће и задржава, а треба користити падине брда или области у близини већих водених површина. Хладан ваздух који се формира током ведрих ноћи, као тежи и гушћи од топлог, спушта се низ брдо у долину истискујући топлији и лакши навише, при чему се стварају „језера хладног ваздуха“ у којима су најниже температуре на дну удубљења. Стога треба избегавати за садњу долинска дна, котлине, уске басене или депресије, а фаворизовати падине брда и пределе у близини већих водених површина.

Како је појава мраза у рано пролеће један од највећих проблема, а с друге стране и осетљивост култура зависи од стања развића, добро је засад поставити на северним падинама како би се избегло рано цветање.

Повећање влажности земљишта - Уколико је влажност земљишта већа, повећава се и топлотни капацитет и топлотна проводљивост. Опасност од мраза је мања на влажном него на сувом земљишту. У току дана влажно земљиште акумулира више топлоте него суво, па се у току ноћи површински слој спорије хлади услед провођења топлоте из дубљих слојева. Уколико је најављена појава мраза, добро је неколико дана раније натопити водом земљиште. Не препоручује се обрађивање (растресање) земљишта у време појаве мраза, јер се изнад таквог земљишта ствара више хладног ваздуха него изнад необрађеног. Кроз растресито земљиште спорије се преноси топлота из дубљих слојева па се током ноћи такво земљиште брже охлади. Због тога се у то време не треба одстрањивати ни коров у воћњацима и виноградима а обраду земљишта вршити тек када опасност од мраза прође.

Покривеност земљишта травнатим покривачем - Земљиште које је покривено спорије се загрева у току дана, а током ноћи брже хлади (услед транспирације биљака) па је појава мраза на таквом земљишту већа него на голом земљишту. На терену где се очекује појава пролећних мразева препоручује се да се оно одржава или голо или са ниским травнатим покривачем.

Кречење стабала - Једна од пасивних мера у спречавању неповољног деловања мраза, а која се показала и ефикасном, је кречење стабала у јесен када отпадне лишће. Познато је да се предмети беле боје слабије загревају због одбијања сунчевих зрака па не долази до брзог загревања биљке, што има за последицу да се у пролеће успорава кретање вегетације чиме се смањује и могућност страдања воћака од касних пролећних мразева. Ова мера највише ефеката даје код коштичавог воћа (пре свега кајсије, брескве, шљиве и вишње).

Постављање баријера - Природне или вештачке баријере се користе како би се спречио прилив хладног ваздуха изнад биљних засада. Могу их чинити редови дрвећа, жбуња, зидови грађевина, ограде поред аутопутева, пруге, итд.

 

Зоран Панајотовић, дипл.инг.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.