BOLESTI LIŠĆA KOŠTIČAVIH VOĆNIH VRSTA

 Simptomi bolesti: Ovaj parazit napada biljke iz roda Prunus – kajsiju, šljivu, breskvu, trešnju i višnju. Parazit napada sve biljne delove voćaka. Pege su u početku sitne, crvenkasto-smedje ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega izumire, postaje nekrotično, ispada, tako da nastaju šupljine, po čemu je bolest dobila i naziv. Ukoliko do infekcije dođe kasnije tokom vegetacije pojavljuju se samo pege, ali ne dolazi do ispadanja tkiva unutar pega. Na letorastima pege su mrke ili purpurne, vremenom se šire i nastaju rak rane prekrivene gumaznim eksudatom. Nekada su mladari prstenasto obuhvaćeni  i kao takvi izumiru.

 Ciklus razvoja: Parazit se tokom zime održava u rak ranama, na lastarima ili u pupoljcima.

 Štetnost: Zaraženo lišće opadne pre vremena. Ukoliko je došlo do infekcije lisne peteljke ugine  ceo list što smanjuje vitalnost sadnica šljive ili njihovo sušenje.

 Suzbijanje: Zaštita šljive u cilju suzbijanja Clasterosporium carpophilum sprovodi se nekim od fungicida:  Blauvit (0,5-1 %), Bakrocid S-25 (1-1,5 %), Bakarni oksihlorid – 50, Bakrocid S-50, Bakarni kreč-50  (0,75 % su kružne i eliptične, nejasnih ivica, žućkaste boje i različite veličine od nekoliko milimetara do 1,5 cm. Postepeno postaju žuto-narandžaste da bi na kraju bile crveno-narandžaste. Tkivo u okviru pega vremenom postaje ispupčeno sa lica lista, a sa naličja udubljeno. Jače zaražen list se suši i biljka izgleda kao da je vatrom spaljena.

 Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u opalom lišću. S proleća, nakon kiše, dolazi do izbacivanja askospora kroz otvor na vrhu peritecije. Vazdušna struja ih raznosi i kada padnu na list šljive u kapi vode proklijaju i ostvaruju infekciju.

 Štetnost: Prevremeno opadanje obolelog lišća smanjuje vitalnost sadnica šljive koje su lošijeg kvaliteta.

 Suzbijanje: Preporučuje se sakupljanje i uništavanje opalog lišća čime se smanjuje infekcioni potencijal. Od fungicida mogu se primeniti:  Capi (0,2-0,3 %), Folpan 50-WP (0,2 %), Captan 50-WP, Kaptan 48-SC, Venturin  (0,2 – 0,3 % početkom listanja kada se očekuje veći infekcioni potencijal patogena i povoljni uslovi za širenje oboljenje ili tokom maja i juna meseca kada je manji infekcioni potencijal patogena i manje povoljni uslovi za širenje oboljenja), Dithane M-45, Mankogal-80, Bevesan 45-M (0,2-0,25 % preventivnim tretiranjem po pojavi prvih listova) i dr.        

 Rđa lišća šljive – Puccinia pruni spinosa

 Simptomi bolesti: Patogen parazitira sve zeljaste delove voćke. Na licu lista javljaju se sitne, poligonalne, žuto-limunaste pege, 1-2 mm u prečniku. U okviru ovih pega sa naličja lista javljaju se okrugli ili eliptični uredosorusi rđaste boje. Uredosorusi su najpre pojedinačni, a potom mnogobrojni kada mogu potpuno prekriti naličje lista. Ponekada se na mladarima javljaju rak-ranice.

 Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u opalom zaraženom lišću teleutosorusima, koje s proleća klijaju i formiraju bazid sa četiri bazidiospore. Nošene vetrom dospevaju na Anemona sp. i na njoj ostvaruju zarazu.  Formirane ecidiospore klijaju,  prodiru kroz stome i inficiraju list šljive. Na obolelom lišću formiraju se uredosorusi sa uredosporama koje vrše infekciju tokom vegetacije voćaka. U našim uslovima parazit se održava i micelijom kada gljiva s proleća formira uredosoruse sa uredosporama koje zaražavaju lišće šljive.

 Štetnost: Kada je jaka zaraza može doći do defolijacije, opadanja lišća, već u avgustu mesecu, što može izazvati retrovegetaciju. Ova pojava iscrpljuje voćke što dovodi do manje otpornost na niže temperature.

 Suzbijanje: Preporučuju se preparati koji se primenjuju za suzbijanju plamenjače šljive: Folpan 50-WP (0,2 %), Captan 50-WP, Kaptan 48-SC, Venturin  (0,2– 0,3 %), Mankogal – 80, Dithane M-45,  Dithane M-70 (0,2 – 0,25 %) i dr.  

Kovrdžavost lišća breskve – Taphrina deformans

 Simptomi bolesti: Parazit se razvija na svim zeljastim delovima breskve, najveće e štete pričinjava na lišću. Odmah nakon kretanja vegetacije  na mladom lišću se zapažaju promene u vidu nabora bledo-žute ili bledo-zelene nijanse na licu lista, a sa naličja se uočavaju udubljenja. Lišće se deformiše, uvija i zadeblja. Može biti zahvaćen deo list ili cela liska  što zavisi  od vremena infekcije. Krajem proleća list postaje  ljubičasto-crvenkast  sa sivkastom prevlakom koja se nalazi na licu lista. Obolelo lišće nakon izvesnog vremena opada, a nakon toga dolazi do ponovnog listanja breskve. Zaraženi mladari, takodje, mogu biti zaraženi, kraći su, deblji i izumiru nakon pojave sivkaste  micelijske navlake.

 Ciklus razvoja: Kada je prohladno i vlažno vreme s proleća, tokom bubrenja i otvaranja pupoljaka, spore klijaju i nficiraju mlado lišće i cvetove u pupoljku. Do zaraze dolazi samo ukoliko askospore dodju u kontakt sa nediferenciranim tkivom biljke domaćina, Micelija parazita  brzo raste interćelijski ispod gornjeg epidermisa, stimulišući intenzivan porast ćelije, što dovodi do porasta i povećanja lista i pojave tipičnih simptoma. Parazit samo jednom tokom godine pričinjava  infekciju – u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka. Kasnije  biljno tkivo postaje otporno na dejstvo patogena.

 Štetnost: Kovrdžavost lista breskve je jedna od najopasnijih bolesti  breskve i nektarine, Patogen redje parazitira badem, a vrlo retko kajsiju. Parazit može naneti vrlo velike ekonomske štete  Parazit izaziva direktne i indirektne štete. Direktne štete  se manifestuju  kovrdžanjem  lišća, koje dobija crvenkastu boju i dolazi do njegovog prevremenog opadanja. Potom breskva ponovo počinje da stvara lisnu masu  (dolazi do retrovegetacije), čime se stablo breskve iznuruje i tako voćka nepripremljena, ulazi u zimski period kada i manji mraz može prouzrokovati  njeno izmrzavanje  (indirektne štete).

 Suzbijanje: Kovrdžavost lišća breskve uspešno se može suzbiti hemijskim sredstvima. Tretiranje treba obaviti kasno u jesen nakon opadanja lišća ili rano u proleće neposredno pred otvaranje pupoljaka. Pre zimskog tzv. 'plavog' prskanja treba obaviti rezidbu. Kako breskva radja na jednogodišnjim grančicama, s proleća se  breskva mora  rezati  radi obnavljanja grančica i formiranja spratova. Od svih vrsta voćaka, breskva formira najviše cvetnih pupoljaka, pa se rezidbom reguliše i plodnost breskve. U našem uslovima rezidba se obavlja u januaru ili početkom februara. Prvo prskanje  treba obaviti  pred početak vegetacije (plavo prskanje voćaka, rano prolećno tretiranje). Od hemijskih sredstava mogu se primeniti prepaarati na bazi bakra: Kupragrin (1 %), Cuproxat (0,25-0,35 %), Bakarni oksihlorid-50,  Bakrocid S-50 (0,75 %), Bakrocid S-25 (1,5 %), Blauvit  (0,5 -1 %), Funguran-OH (0,2-0,3 %), Kuprablau-WP, Bordovska čorba S-20, Bordovska čorba WP-20 (1,5 %), Plavo ulje (20-30 l/ha, pred kraj vegetacionog mirovanja, a najkasnije na početku pucanja pupoljaka) i dr.  Osim bakarnih preparata dobri rezultati u suzbijanju ovog patogena postižu se i primenom organskih fungicida: Ciram S-75, Fitociram 75-S (0,25-0,35%, od pucanja pupoljaka do početka listanja), Syllit 400-SC (0,15-0,25 %, prvo tretiranje u fazi opadanja lišća, drugo pri pucanju pupoljaka i treće nakon cvetanja), Delan SC-750 (0,1 % tretiranjem samo do početka cvetanja), Elect -500 (2,5-3,5 l/ha), Dakoflo 720-SC (2,5-3,5 l/ha + 1 l/ha Nu film 17 (okvašivač) ili  2 l/ha Galmin (mineralno ulje), neposredno pred ili u vreme pojave zelenog tkiva iz vršnog pupoljka, a pre sticanja uslova za zaražavanje). Dakle, ove preparate treba primeniti u periodu od pojave prvih zelenih pupoljaka, prskanje u fazi „mišjih ušiju“ do faze precvetavanja. Prskanje mora biti temeljno, kvalitetno sa velikom količinom vode. Ukoliko se tretiranje obavi i nakon toga padne kiša prskanje treba obavezno ponoviti.

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.