STARE SORTE VINOVE LOZE

Prve sorte vinove loze čovek je izdvojio iz divljjih populacija šumske loze (Vitis silvestris).

Slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte. One su formirale autohtoni (domaći) sortiment svake zemlje. Negrulj (1956) je razvio teoriju o ekološko-geografskom poreklu sorti. On je zapazio da različite sorte koje su poreklom iz jedne geografske oblasti imaju niz sličnih morfoloških i bioloških karakteristika. 

Definisao je tri grupe sorti:

1. Occidentalis (Zapadnoevropska grupa); 

2. Pontica (sorte basena Crnog mora) 

3) Orientalis (grupa istočnih sorti). 

Iz grupe sorti basena Crnog mora izdvojena je podgrupa Balkanika, koja obuhvata stari sortiment Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije. Zajedničke osobine sorti ove podgrupe su: izražena maljavost listova, velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet grožđa i vina i osetljivost na mrazeve (Cindrić i sar. 2000).

U srednjem veku gajene su sorte loze: 

Prokupac (rskavac),

Tamjanika,

Lalica,

Kečun,

Gak,

Pandurka,

Smetuša,

Hajmana,

Volujsko oko,

Šljiva grožđe,

Crna ranka,

Bela ranka,

Peršun grožđe,

Pljuca,

Radovinka,

Meljnik,

Vrapčije grožđe...

Sa dolaskom Turaka i Austrijanaca stižu i sorte 

Drenkovi,

Afus-ali,

Čauš,

Ćilibarka,

Razaklija...

Posle Karađorđa i tokom Obrenovića gaje se 

Prokupac,

Začinak,

Bagrina,

Kavčina,

Crna okata,

Tamjanika,

Smederevka,

Zelenika,

Slamkamenka crvena (Plovdina),

Slamkamenka bela (Mađarka),

Ružica (Kevidinka),

Skadarka...

Sorte iz podgrupe Balkanika su dugo dominirale . Međutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji način vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i zaboravljene a neke i trajno izgubljene.

Posle prevazilaženja filokserne krize, u periodu između dva Svetska rata, u Fruškogorskom vinogorju se šire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao što su: Žakez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaroš i drugi. Zbog lošeg kvaliteta vina i narušavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje širenje, a postojeći čokoti su oporezovani. 

U ovom periodu sortiment se značajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za vinogradarstvo i voćarstvo iz Sremskih Karlovaca, u izveštaju za period 1938–1948. godine (Lazić 1982), sorta Slankamenka crvena je bila zastupljena sa 55% površina, Crvena dinka (ružica) sa 10%, Šasle (Plemenke) sa 10%, Mirkovača – 6%, Bela slankamenka – 5%, Italijanski rizling–4%. Gajene su u manjoj meri i druge sorte: Smederevka, Bela kadarka, Buvije, Portugizer, Prokupac, Frankovka, Volovsko oko, Crveni drenak, Muskat hamburg, Kraljica vinograda, Čabski biser i druge sorte.

Danas se u sortimentu nalaze tri kategorije sorti: 

1.Stare domaće i odomaćene vinske i stone sorte, 

2) Introdukovane zapadno evropske vinske sorte i 

3) Novostvorene domaće vinske i stone sorte.

Posle drugog svetskog rata, menja se tehnologija gajenja vinove loze u našoj zemlji.

Uvode se špalirski uzgoji sa srednje visokim i visokim stablom, koji ne odgovaraju biološkim osobinama autohtonih sorti. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene sortimenta. Šezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su značajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodeće mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni Burgundac, Sovinjon, Semijon, Šardone i druge.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.