RADOVI U VINOGRADU POSLE BERBE

Obično se misli da se posle berbe vinograda proda grožđe, pravi vino, pije i čeka proleće, ali u stvari tokom perioda novembar – februar se obavljaju veoma bitni poslovi, čijim uspešnim izvršenjem utičemo na rod sledeće godine. Najbitniji poslovi koji se obavljaju tokom zimskog mirovanja su: 

- zaštita čokota od niskih temperatura, 

- jesenja duboka obrada zemljišta, 

- jesenje đubrenje, 

- rezidba vinove loze.

Zaštita čokota od niskih temperatura 

Neophodna je u mladim zasadima i u područjima gde niske temperature imaju vrednost i oko – 15 °C i niže. Zaštita se sastoji u potpunom ili delimičnom zagrtanju čokota, a otpornost loze zavisi od nakupljanja šećera u jesenjem periodu ( bolje sazrevanje – veća otpornost). U našim uslovima, loza skoro potpuno izmrzava na – 25 °C do – 30 °C. Zbog toga se u zadnje vreme vrši odabir sorti vinove loze u zavisnosti od rejona ugroženosti (manje otporne – toplija područja, otporne sorte – kontinentalnije područje, sa jakim mrazevima). 

Terapeutske mere ili mere revitalizacije vinograda 

- Ove mere se primenjuju nakon pojave ekstremno niskih temperatura i zato se i zovu terapeutske. Sastoje se u odgovarajućoj rezidbi, intezivnoj zaštiti i đubrenju, što treba da doprinese revitalizaciji vegetativnog i rodnog potencijala. 

Duboka obrada zemljišta 

Duboka obrada zemljišta obavlja se odmah po završetku vegetacije i to pre pojave zimskih mrazeva. 

Rezidba u rodnim vinogradima 

Rezidbu u rodnim vinogradima treba obavljati u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, kontinentalne i umereno kontinentalne klime, rezidba se može vršiti tokom zime i u rano proleće, pogotovo ove godine kada je zima problematična, a gde su veći zasadi, ipak se mora rezati tokom celog perioda mirovanja.

Đubrenje vinograda u zimskom mirovanju 

Zimsko đubrenje vinograda obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne rodnosti. Zimi se đubri mineralnim đubrivima N:P:K - a. Da bi se utvrdila prava potreba za hranljivim elementima, neophodno je povremeno izvršiti analizu zemljišta. Dobar deo mineralnih materija koje se unose godišnje po 1 ha vinograda, može se zameniti i unošenje na svakih 3 – 4 godine po 10 t/ha dobro zgorelog stajnjaka koji se mora korporirati na veću dubinu prilikom obrade. Stajnjak se može zameniti i odgovarajućom količinom treseta, komposta, glistenjaka i dr. 

Cilj đubrenja tokom perioda eksploatacije vinograda je da se zasnovana plodnost zemljišta održava u zavisnosti od visine prinosa i kvaliteta grožđa. Da bi se to postiglo potrbno je svake treće-četvrte godine uraditi agrohemijsku analizu zemljišta.

Svake godine vinova loza preko prinosa iz zemljišta iznosi značajne količine hranljivih elemenata pre svega azot, fosfor, kalijum i magnezijum pa ako se želi redovan prinos, neophodno je iznete količine hranljivih elemenata vratiti u zemljište. Ako je đubrenje pre sadnje, za vreme sadnje i kod mladog vinograda u potpunosti izvršeno orjentaciono upotrebom 500-700 kg/ha mineralnog PK đubriva, 200-300 kg/ha azotnog đubriva i 40-50 t/ha stajnjaka, uz napomenu da se stajnjak unosi u ciklusu 3-5 godina, ishrana vinograda može biti veoma uspešna. 

U redovnom đubrenju vinograda značajno je vreme i način đubrenja. Azotna đubriva rasturaju se po celoj površini u vinogradu a zatim se plitkom obradom unose u sloj zemljišta oko 10 cm, početkom vegetacije a najbolje pre cvetanja loze.. Kasna upotreba azotnih đubriva, a naročito ako je azot u amidnom obliku(urea), može da dovede do produženja vegetacije i nedovoljnog sazrevanja loze. 

Mineralna fosforna i kalijumova đubriva je najbolje unositi u periodu mirovanja loze (novembar-mart), i to putem depozitora, a na dubinu oko 40 cm, ili rasturiti po površini, a zatim dubokim oranjem uneti u sloj zemljišta 25-30 cm. Uvek treba imati u vidu da je koren loze na dubinama većim od 30 cm, pa u toj zoni treba obezbediti neophodnu količinu hranljivih elemenata. Značajan momenat je i količina padavina, kako bi se obezbedilo premeštanje hraniva po vertikali.

 

Nenad Stefanović dipl.ing.polj.

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.