VISINA ČOKOTA

Kategorija: Vinogradarstvo Autor Voćar Pogodaka: 2319

Opredeljenje za odgovarajuću visinu stabla čokota u poznatim ekološkim uslovima podrazumeva uzimanje u obzir više činilaca, od kojih svaki na svoj način preko stabla utiče na ispoljavanje vegetativne snage

i potencijala čokota, a preko elemenata rodnosti na prinos i kvalitet grožđa. Najvažniji činioci koji utiču na opredeljenje pri izboru visine stabla čokota su:

-godišnji raspored toplote i vlage,

-zemljište i njegove karakteristike,

-osobine sorte i lozne podloge,

-tehnološki postupci u proizvodnji grožđa

1.Toplotni uslovi u fenofazi mirovanja, kao i temperaturne sume i njihov mesečni raspored u toku vegetacije imaju veći uticaj na određivanje visine stabla čokota nego vlažnost, odnosno količina i raspored padavina, a naročito u uslovima u kojima je vlažnost moguće regulisati navodnjavanjem.*

Kretanje najpre vršnog okca, a zatim ostalih po redu ispod njega, do osnove na neorezanom jednogodišnjem lastaru svakog proleća, našlo je objašnjenje u činjenici da ono prima najviše vode, jer u njemu vlada i najveći osmotski pritisak koji je utoliko veći ukoliko je koncentracija ćelijskog soka u tkivima okca veća. *Rezidbom se svako okce na lastaru može dovesti u vršni položaj.*Okca pri osnovi lastara neće se u proleće uopšte razviti ako ne dobiju dovoljnu količinu vode. Ako se ne razviju u narednoj godini, s vremenom se mogu pretvoriti u pritajena - spavajuća okca na starom drvetu. Poznato je da svake godine, bez obzira na sortu, oblik čokota i rezidbu, jedan broj okaca ne krene. Manji ili veći procenat okaca koja u proleće ne krenu, a nisu izmrzla, niti su biološki, fizički ili hemijski oštećena, može se objasniti i nedovoljnim vodosnabdevanjem čokota u fazi kretanja okaca

.*S obzirom da način rezidbe i visina stabla utiču na ispoljavanje veće ili manje bujnosti, a preko nje i na rodnost lastara, logično je predpostaviti da se taj uticaj ispoljava u boljem ili gorem vodosnabdevanju, pa se u vezi sa tom predpostavkom i postavlja pitanje kakvo je vodosnabdevanje okaca i lastara pri kratkoj, a kakvo pri dugoj rezidbi? *Odgovor na ovo pitanje nađen je kroz Poasejev fizički zakon o kretanju vode kroz kapilarne cevi. Po ovom zakonu količina vode koja protiče kroz cevi obrnuto je proporcionalna dužini, a upravno proporcionalna širini cevi.*Zbog većeg prečnika, a manje dužine sprovodnih sudova lastari na kondiru su bujniji nego lastari na luku, a u pogledu rodnosti, u proseku su manje rodni nego lastari na luku. Dakle, sa gledišta obezbeđenja rodnosti, kod iste sorte i u istim uslovima, prednost ima duga i mešovita rezidba, nad kratkom rezidbom.

2.Zemljišni uslovi - Slabo plodna, laka, rastresita i propusna zemljišta sa mnogo peska, šljunka i kamena su po pravilu toplija i suvlja. Ona lako primaju i otpuštaju toplotu i vlagu. Nasuprot njima, plodna, a naročito teška i zbijena zemljišta sa mnogo čestica gline su hladnija i vlažnija. Ona sporo primaju i otpuštaju toplotu i vlagu. *Stablo čokota, na slabo plodnim i suvljim zemljištima, ako se ne navodnjavaju, treba da je niže, a rezidba kraća.

*Stablo čokota, na plodnijim i vlažnijim zemljištima, može biti i visoko, na kojem se primenjuje duža rezidba. *Slabo bujnim loznim podlogama i gajenim sortama odgovara nisko stablo i kraća rezidba, a bujnim podlogama i gajenim sortama visoko stablo i duža rezidba.

3.U tehnologiji proizvodnje grožđa, savremena mehanizacija uslovljava organizaciju i širinu puteva i staza, razmak sađenja čokota, povećanje visine stabla,tj.od niskog ka srednje visokom i visokom itd.

*Prednost i nedostaci visokog nad niskim stablom ispoljavaju se na sledeći način:

- sa povećanjem visine stabla kasni kretanje okaca u proleće za 3-5 dana, cvetanje za 5-7 dana, fiziološka zrelost grožđa za 10-14 dana, a produžava se i vegetacioni period za nekoliko dana

.-sa povećanjem visine stabla, povećava se procenat krenulih okaca, opada broj nerodnih, a povećava se broj rodnih lastara, kako na kondirima, tako i na lukovima

.-isto tako, povećava se i broj grozdova po rodnom lastaru na kondiru i na luku.

Dakle, povećava se koeficijent rodnosti i nerodnosti i to zbog smanjenja broja okaca koja nisu krenula i nnerodnih lastara na čokotu

.-povećava se i prosečna masa grozda, što naravno doprinosi povećanju prinosa grožđa po rodnom lastaru i čokotu. (kod 80 ispitivanih sorata povećanje prinosa grožđa je uslovljeno povećanjem prosečne mase grozda)

.-sa povećanjem visine stabla, kod sorata rane i srednje pozne epohe sazrevanja, sadržaj šećera u širi se smanjuje za 0,5- 1,5% , a kod sorata pozne i vrlo pozne epohe sazrevanja 1,5-3% pa i više. Smanjenje sadržaja šećera zakonomerno se odražava na usporeno sazrevanje bobica. Smanjuje se količina bojenih materija u pokožici bobica, pokožici i soku bobica kod sorti bojadisera, procenat alkohola i ekstrakta u vinu.

-sa porastom visine stabla čokota opada prosečna dužina lastara, a sa njom i vegetativni potencijal.

-lisna površina čokota sa niskim stablom intenzivnije asimilira nego nego čokota sa visokim stablom, što je vezano za temperaturnu sumu na 5-20 cm nad zemljom koja je za ceo vegetacioni period veća za 400-800 ºC, nego kod visokih kordunica, merena na 80-150 cm

.-sa gledišta mogućeg izmrzavanja okaca i lastara u fazi mirovanja, veoma je značajan podatak da je temperatura vazduha zimi, merena na visini od 200 cm veća za 2ºC nego na 50 cm.

 

Vladan Trandafilović, dipl.ing. spec. ampelografije