VISINA ČOKOTA

Opredeljenje za odgovarajuću visinu stabla čokota u poznatim ekološkim uslovima podrazumeva uzimanje u obzir više činilaca, od kojih svaki na svoj način preko stabla utiče na ispoljavanje vegetativne snage

i potencijala čokota, a preko elemenata rodnosti na prinos i kvalitet grožđa. Najvažniji činioci koji utiču na opredeljenje pri izboru visine stabla čokota su:

-godišnji raspored toplote i vlage,

-zemljište i njegove karakteristike,

-osobine sorte i lozne podloge,

-tehnološki postupci u proizvodnji grožđa

1.Toplotni uslovi u fenofazi mirovanja, kao i temperaturne sume i njihov mesečni raspored u toku vegetacije imaju veći uticaj na određivanje visine stabla čokota nego vlažnost, odnosno količina i raspored padavina, a naročito u uslovima u kojima je vlažnost moguće regulisati navodnjavanjem.*

Kretanje najpre vršnog okca, a zatim ostalih po redu ispod njega, do osnove na neorezanom jednogodišnjem lastaru svakog proleća, našlo je objašnjenje u činjenici da ono prima najviše vode, jer u njemu vlada i najveći osmotski pritisak koji je utoliko veći ukoliko je koncentracija ćelijskog soka u tkivima okca veća. *Rezidbom se svako okce na lastaru može dovesti u vršni položaj.*Okca pri osnovi lastara neće se u proleće uopšte razviti ako ne dobiju dovoljnu količinu vode. Ako se ne razviju u narednoj godini, s vremenom se mogu pretvoriti u pritajena - spavajuća okca na starom drvetu. Poznato je da svake godine, bez obzira na sortu, oblik čokota i rezidbu, jedan broj okaca ne krene. Manji ili veći procenat okaca koja u proleće ne krenu, a nisu izmrzla, niti su biološki, fizički ili hemijski oštećena, može se objasniti i nedovoljnim vodosnabdevanjem čokota u fazi kretanja okaca

.*S obzirom da način rezidbe i visina stabla utiču na ispoljavanje veće ili manje bujnosti, a preko nje i na rodnost lastara, logično je predpostaviti da se taj uticaj ispoljava u boljem ili gorem vodosnabdevanju, pa se u vezi sa tom predpostavkom i postavlja pitanje kakvo je vodosnabdevanje okaca i lastara pri kratkoj, a kakvo pri dugoj rezidbi? *Odgovor na ovo pitanje nađen je kroz Poasejev fizički zakon o kretanju vode kroz kapilarne cevi. Po ovom zakonu količina vode koja protiče kroz cevi obrnuto je proporcionalna dužini, a upravno proporcionalna širini cevi.*Zbog većeg prečnika, a manje dužine sprovodnih sudova lastari na kondiru su bujniji nego lastari na luku, a u pogledu rodnosti, u proseku su manje rodni nego lastari na luku. Dakle, sa gledišta obezbeđenja rodnosti, kod iste sorte i u istim uslovima, prednost ima duga i mešovita rezidba, nad kratkom rezidbom.

2.Zemljišni uslovi - Slabo plodna, laka, rastresita i propusna zemljišta sa mnogo peska, šljunka i kamena su po pravilu toplija i suvlja. Ona lako primaju i otpuštaju toplotu i vlagu. Nasuprot njima, plodna, a naročito teška i zbijena zemljišta sa mnogo čestica gline su hladnija i vlažnija. Ona sporo primaju i otpuštaju toplotu i vlagu. *Stablo čokota, na slabo plodnim i suvljim zemljištima, ako se ne navodnjavaju, treba da je niže, a rezidba kraća.

*Stablo čokota, na plodnijim i vlažnijim zemljištima, može biti i visoko, na kojem se primenjuje duža rezidba. *Slabo bujnim loznim podlogama i gajenim sortama odgovara nisko stablo i kraća rezidba, a bujnim podlogama i gajenim sortama visoko stablo i duža rezidba.

3.U tehnologiji proizvodnje grožđa, savremena mehanizacija uslovljava organizaciju i širinu puteva i staza, razmak sađenja čokota, povećanje visine stabla,tj.od niskog ka srednje visokom i visokom itd.

*Prednost i nedostaci visokog nad niskim stablom ispoljavaju se na sledeći način:

- sa povećanjem visine stabla kasni kretanje okaca u proleće za 3-5 dana, cvetanje za 5-7 dana, fiziološka zrelost grožđa za 10-14 dana, a produžava se i vegetacioni period za nekoliko dana

.-sa povećanjem visine stabla, povećava se procenat krenulih okaca, opada broj nerodnih, a povećava se broj rodnih lastara, kako na kondirima, tako i na lukovima

.-isto tako, povećava se i broj grozdova po rodnom lastaru na kondiru i na luku.

Dakle, povećava se koeficijent rodnosti i nerodnosti i to zbog smanjenja broja okaca koja nisu krenula i nnerodnih lastara na čokotu

.-povećava se i prosečna masa grozda, što naravno doprinosi povećanju prinosa grožđa po rodnom lastaru i čokotu. (kod 80 ispitivanih sorata povećanje prinosa grožđa je uslovljeno povećanjem prosečne mase grozda)

.-sa povećanjem visine stabla, kod sorata rane i srednje pozne epohe sazrevanja, sadržaj šećera u širi se smanjuje za 0,5- 1,5% , a kod sorata pozne i vrlo pozne epohe sazrevanja 1,5-3% pa i više. Smanjenje sadržaja šećera zakonomerno se odražava na usporeno sazrevanje bobica. Smanjuje se količina bojenih materija u pokožici bobica, pokožici i soku bobica kod sorti bojadisera, procenat alkohola i ekstrakta u vinu.

-sa porastom visine stabla čokota opada prosečna dužina lastara, a sa njom i vegetativni potencijal.

-lisna površina čokota sa niskim stablom intenzivnije asimilira nego nego čokota sa visokim stablom, što je vezano za temperaturnu sumu na 5-20 cm nad zemljom koja je za ceo vegetacioni period veća za 400-800 ºC, nego kod visokih kordunica, merena na 80-150 cm

.-sa gledišta mogućeg izmrzavanja okaca i lastara u fazi mirovanja, veoma je značajan podatak da je temperatura vazduha zimi, merena na visini od 200 cm veća za 2ºC nego na 50 cm.

 

Vladan Trandafilović, dipl.ing. spec. ampelografije

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.