Za pravilnu i adekvatnu redovnu – zimsku rezidbu, odgovarajuće opterećenje čokota rodnim
okcima, kao i projektovanje planiranog prinosa neophodno je razlikovati okca na rezniku, kondiru
ili luku. U osnovi jednogodišnjeg lastara uočavaju se kružni nabori (zbližena i nedovoljno razvijena
kolenca sa okcima). Ova vrsta okaca se naziva spavajuća ili slepa okca. Po svom anatomskom
sastavu spavajuća okca su potpuno jednostavna (sastoje se samo od po jednog pupoljka). Ova okca
na ostavljenim reznicima, kondirima i lukovima ne kreću, ali godinama ostaju živa kao biološka
rezerva. Presecanjem sprovodnih sudova iznad spavajućih okacanateraće se voda u njih i izazvati
njihovo kretanje. Takođe, mofu se razviti u lastare (krenuti) ako se obavi veoma kratka rezidba
jednogodišnjih lastara na tzv. „čepove“ koji nose samo jedno crno okce ili su čak i bez njega.
Spavajuća okca su nerodna, pa se ne uzimaju u obzir pri redovnoj rezidbi i planiranju prinosa. Ako
spavajuće okce, pod određenim uslovima, krene i razvije se u nerodni lastar, taj lastar se naziva
jalovak. Iznad spavajućih okaca, ali ipak blizu osnove lastara nalazi se jedno, ređe dva okca koja su
nešto krupnija od spavakućih okaca i nazivaju se crna okca. Anatomski posmatrano, ova okca se
sastoje od po dva pupoljka. Po pravilu crna okca pri redovnoj rezidbi ne kreću, međutim, ako se
reznik ili kondir oreže kratko na jedno okce, tada i crno okce kreće i najčešće se razvija u nerodan
lastar. U normalnim uslovima, pri redovnoj rezidbi, crna okca se ne uzimaju pri planiranju
opterećenja kondira i lukova rodnim okcima. Kada normalna (prava) okca u toku zime izmrznu, na
crna okca se računa, ali ne radi roda u tekućoj godini, već radi obnove vegetativnog i rodnog
potencijala čokota za narednu godinu. Na crna okca se obavezno računa, odnosno na lastare
dobijene iz njih, kod oblika čokota na kojima se primenjuje samo dugi način rezidbe. Iznad crnih
okaca na svakom kolencu jednogodišnjeg lastara nalazi se ožiljak od otpale lisne drške u vidu
trougla sivocrne boje iznad kojeg je smešteno po jedno krupno okce koje se naziva pravo ili zimsko
okce. Svako pravo-zimsko okce se razvijalo u pazuhu lista, odnosno iznad ožiljka trougla od otpale
lisne drške smešteno je po jedno pravo-zimsko okce. Ožiljak od otpale lisne drške na
jednogodišnjem lastaru služi kao orjentir prilikom redovne rezidbe za identifikaciju pravog-zimskog
okca, kako se crna okca ne bi greškom ubrajala u prava-rodna okva. Svako pravo-zimsko okce po
svom anatomskom sastavu je složeno, jer se sastoji od više pupoljaka - okaca, odnosno glavni
pupoljak sa listićima i grozdićem, bočni (sekundarni) pupoljci, pobočni (tercijarni) pupoljci.
lisne drške u vidu trougla.
Na čokotu vinove loze mogu se razlikovati sledeći nadzemni delovi i vrste loze 1. osnova
stabla sa kondirom za zamenu; 2. stablo čokota; 3. glava čokota; 4. krak; 5. dvogodišnja loza; 6.
luk; 7. kondir; 8. jednogodišnji rodni lastar; 9. jalovak; 10. reznik; 11. zaperkov lastar.
Psss Zaječar.
