VISINA STABLA I NAČIN OSNOVNE REZIDBA ČOKOTA

Uvođenjem špalirskog načina gajenja vinove loze, uz proširivanje razmaka između redova čokota,

stvoreni su uslovi za slobodniji razvoj čokota u prostoru, neometanu primenu mehanizacije procesa

proizvodnje, radi povećanja produktivnosti i ekonomičnosti, čime su stvorene široke mogućnosti za

iznalaženje i gajenje pojedinih novih ili modifikovanih oblika čokota, naslona za lozu i način

rezidbe. Jedna od osnovnih karakteristika svakog osnovnog oblika čokota jeste visina stabla čokota.

Zahvaljujući stablu čokota, karkovima i rodnim čvorovima na njima, zapravo i postoje mnogi

uzgojni oblici. Posredstvom stabla, krakova i rodnih čvorova omogućen je bolji raspored lastara,

lišća i grožđa u horizontalnom i vertikalnom položaju.

U našim ekološkim uslovima oblici čokota se prema visini stabla dele na:

1. niske,

2. srednje visoke,

3. visoke.

1. Oblici čokota sa niskim stablom do 30 cm gaje se, po pravilu, u ekološkim uslovima u kojima

postoji opasnost od redovnog ili povremenog izmrzavanja nadzemnih delova čokota vinove loze

tokom zime, pa je neophodno da u takvim uslovima stabla sa glavom čokota i rodna loza tokom

zime budu zagrnuti.

2. Oblici čokota sa srednje visokim stablom od 40 -70 cm nad zemljom zastupljeni su u rejonima

gde je opasnost od izmrzavanja tokom zime manja, pa se čokoti samo delimično zagrću i to osnova

stabla sa kondirom za zamenu.1

3. Oblici čokota sa visokim stablom preko 80 cm gaje se, po pravilu, u uslovima u kojima ne postoji

opasnost od izmrzavanja loze zimi. U ovom slučaju ima izuzetaka, jer visokih oblika čokota ima i u

uslovima u kojima postoji opasnost od izmrzavanja loze zimi, ali se zato u osnovi stabla svake

godine obezbeđuju potrebni lastari iz kondira za zamenu stabla, koji su tokom zime zagrnuti ili se

zagrće celo stablo sa glavom čokota i lastarima ako to zemljišni uslovi dozvoljavaju.

6.Uticaj ekoloških uslova na izbor visine stabla čokota je nesporan, ali treba istaći i to da gajenje

oblika čokota sa niskim i srednje visokim stablom u rejonima gde postoji ili ne postoji potreba za

zagrtanjem loze tokom zime, ima prednost nad gajenjem čokota sa visokim stablom.

Ova prednost se ogleda u tome što niski i srednje visoki oblici čokota bolje koriste toplotu

prizemnog sloja vazduha, što se odražava na poboljšanje vegetativnog i rodnog potencijala čokota,

a samim tim i na prinos i kvalitet grožđa i vina.

Pri izboru najpogodnijeg oblika čokota polazi se od zahteva da je on u konstrukcionom pogledu

jednostavan, tj. da je jednostavan za rezidbu, negu i održavanje i da omogućava odgovarajuće

opterećenje potrebnim brojem kondira i lukova.

Prednost jednog nad drugim oblikom čokota, daće se onom koji u vegetaciji ispoljava veći procenat

kretanja rodnih okaca, koji ima manji broj nerodnih, a veći broj normalno razvijenih rodnih lastara,

koji ima veći koeficijent plodnosti i prosečnu masu grozda. 

 

Poljoprivredna stručna služba Zaječar.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.