VREME REDOVNE REZIDBE VINOVE LOZE

Vreme redovne rezidbe vinove loze

S obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze,

razlikuju se sledeće rezidbe:

1. rana jesenja rezidba,

2. obična jesenja rezidba,

3. zimska rezidba,

4. rana prolećna rezidba,

5. kasna prolećna rezidba

 

1. Rana jesenja rezidba – ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre

opadanja lišća, Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje

doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u

narednoj godini, postavlja se pitanje: „Čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe“?, s obzirom da

rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom

slabljenju i iznurivanju.krajem oktobra i početkom novembra meseca.

Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju

pozitivnu naučnu osnovu, pa i ne nalaze primenu u ptraksi.

2. Obična jesenja rezidba rezidba – ova rezidba se izvodi 10 – 15 dana posle opadanja lišća, jer se

smatra da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih materija u čokotu i da je njihovo

deponovanje završeno. Po pravilu ova rezidba se izvodi redovno na mladim čokotima vinove loze

koji još nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima, a sve sa ciljem da se u proleće izbegne

pojava suzenja – plakanja, a time i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota. Loza

orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene

rodnosti i jačanje vegetativnog potencijala čokota za naredni godinu. Po obavljenoj rezidbi, mlade

čokote, obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće kasnije odgrtanje tbog

pojave poznih prolećnih mrazeva.

3. Zimska rezidba – ova rezidba se sve češće i redovnije izvodi na velikim površinama pod

vinovom lozom. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizacionopraktičnih potreba, sa

osnovnim ciljem da se rezidba blagovremeno završi, tj. pre kretanja vinove loze u proleće. Na ovaj

način rezidba vinove loze teče kontinuirano od obične jesenje, preko zimske, završavajući se ranom

prolećnom rezidbom.

4. Rana prolećna rezidba – najčešće primenjivana i izvođena rezidba. Početak rane prolećne rezidbe

se ne poklapa sa kalendarskim početkom proleća, odnosno rana prolećna rezidba se u odnosu na

kalendarski početak proleća obavlja i nekoliko dana – nedelja ranije ili kasnije.

Zapravo, ovo vreme rezidbe se poklapa obično sa fenofazom kretanja, pa i pre kretanja sokova u

vinovoj lozi i traje do fenofaze pupljenja okaca.

Faza kretanja sokova vinove loze nastupa kada srednja dnevna temperatura vazduha dostigne 10 ºC

i traje nekoliko dana, kako bi se pri tim uslovima zemljište na dubini od 30 – 50 cm zagrejalo na

temperaturi od oko 10 ºC.

Količina soka koja se suzenjem gubi iz čokota kreće se od 0,2 – 0,5 L. Litar soka osim vode sadrži

1 – 2 g suvih materija, od kojih oko 66% čine organske, a ostalo mineralne materije (kalijum, fosfor, kalcijum i dr.). Fenofaza suzenja traje od 9 – 25 dana, a završava se početkom pupljenja i

kretanja okaca.

5. Kasna prolećna rezidba – obavlja se od početka pupljenja i kretanja okaca pa do njihov og

razvoja u lastare. Ona se mora pažljivo izvoditi, jer su okca u ovoj fazi osetljiva na dodir pri čemu

se lako krune. Krunjenje okaca je veće u špaliru nego na čokotima koji se gaje bez ili sa kolcem.

Ova rezidba se obično izvodi jad loza u toku zime izmrzne, pa se namerno ostavlja da okca krenu

kako bi se videlo kako loza kreće i koji način rezidbe treba primeniti radi ostvarivanja određenog

prinosa grožđa i lastara potrebnih za narednu godinu.

Optimalno vreme rezidbe

Dinamika kretanja hranjivih materija u rodnim lastarima, višegodišnjim nadzemnin delovima

ćokota i u korenu u periodu od rane jesenje do pozne prolećne rezidbe značajno se menja. Najveća

količina ugljenih hidrata u vidu skroba i drugih materija potrebnih za ishranu vinove loze u

delovima čokota nalazi se posle opadanja lišća pa sve do kretanja sokova.

Loza orezana u ovo vreme daje najbolje rezultate u pogledu visine prinosa i kvaliteta grožđa, kao i

vegetativnog potencijala čokota. Kao optimalno vreme rezidbe vinove loze smatra se zimski period

sve do početka kretanja sokova u čokotu.

Rana jesenja i kasna jesenja rezidba dovodi do smanjenja prinosa (rodnosti). Treba napomenuti da

veća bujnost čokota dovodi i do veće rodnosti čokota.

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.