MINUS U VINOGRADU

Osetljivost vinove loze prema mrazu zavisi od stepena njene biološke aktovnosti. Najveću osetljivost vinove loze ispoljava u početku vegetacionog perioda, a najmanju u postperiodu fizioliškog mirovanja. Ovako ponašanje vinove loze dovodi se u vezu sa ude lom vode u tkiva pojedi nih organa. U zrelim lastarima najmanjeg udela vode ima preko zime. S približava - njem  vegetacionog perioda udeo  vode raste i otuda povećana osetljivost vinove loze prema mrazu. Najosetljiviji su sočni  delovi i organi kojo se naleze u fazu interzivnog rastenja vinove loze.

Ako bi se najznačajniji  delovi   na stablu svrstali  prema stepenu svoje osetljivosti dobio bi se sledeći raspored:

mladi lastarići, 

lišće, 

zeleni lastari, 

grožđe, 

vrhovi zrelih lastara, 

okca,

zreli lastari,

kordunice i krakovi,

glava čokota.

Neki organi, kao što su cvasti i cvetovi, ne trpe povrede mrazom jer je vreme  njiho vog pojavljivanja ograničeno na onaj deo godine kada se mrazevi  izuzetno retko javljaju. U ekološkim uslovima naših vinogradarskih rejona retko dolazi do pojave ošećenja korena vinove loze mrazom. Izmrzavanje pojedinih organa vinove loze javlja se na različitim tempe raturama.Sasvim mladi lastari i lišće izmrzavaju na -2° do -3°.C Tanke žile prečnika 1-3 mm iizmrzavaju na -5°C dok celi korenov sistem strada na -8 do -10 ° .

Za zimske okca se uzima kao  početna kritična temperatura -15° . Među tim, poznato je da okca  mogu nastradati i na -6°. Ovo se dešava kada mraz nastupi odmah posle kiše, pa se na okcima formira poledica   čijim se delimučnim otopljavanjem  pritiskuje vazduh iz zaštitnog vunastog omotača .Do izmrzavanja zrelih lastara u većini sorti  dolazi tek na -25° dok  se izmrzavanje svih nadzemnih nezaštićenih delova javlja na teperaturi nižoj od -30°.

Veća ili manja otpornost prema mrazu je nasledna osobenosti gajenja sorti loznih podloga. Međutim, postoji niz ampelotehničkih mera koje dovode  do pojačane  otpornosti loze prema izmrzavanju.Sve mere koje izazivaju  intenzivno rastenje i dobro  sazre vanje lastara (pravilo đubrenje, normalno opterećenje rodom,lačenje, privezivanje, zaštita od bolesti i štetočina) dovode do stvaranje većih količina rezevnih hranljivih  materija u tkivima loze i povećavaju njenu otpornost  prema izmrzavanju. Da ne  bi došlo do izmravanja korenovog sistema od posebnog  je značaja blagovremeno ukla njanje površinskih žila. Uklanjanjem ovih žila utiče  se na stvarenje  dubokog korena i smanjuje se opasnost od izmravanja.

U vreme podizanja vinograda treba preduzeti niz preventivnih mera u cilju ublažavanja dejstva mraza.

Pravilan izbor položaja  za vinograd, izbor sadnog materijala, priprema zemljišta, dubina sadenja, podizanje zaštitnih pojaseva sve su to mere koje, ako se pravilno izvedu , smanjuju  opasnost od izmrzavanja.

Intenzitet mrazeva i otpornost vinove loze prema njima menja se od jeseni do proleća, a povrede na loze od kojih dolaze pod uticajem ovih  mrazeva  su različite.

Otuda se javlja potreba da se odvojeno razmotri  pojava jesenjih,zimskih prolećnih  mraze va,povrede koje ovi mrazevi izazivaju i mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja izmrzavanje i posledica izmrzavanja.

 

Vidoska Tasić, dipl.ing.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.