ZELENA REZIDBA-BOGATA BERBA

Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje, prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i uklanjanje listova oko grozdova.

Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti i njihov porast.

Prekraćivanje vrhova lastara uključuje zakidanje vrhova neposredno pre cvetanja ili odmah posle cvetanja (pinciranje) i zalamanje vrhova lastara u fenofazi intenzivnog porasta bobica. Dakle, svesno se uklanja vršni deo lastara, privremeno usporava njegov porast i preusmeravaju hranljive materije u grozdove. To se odražava na veličinu grozda. (sl. 1).

Prekraćivanje ili zalamanje zaperaka je efikasnija mera u poredjenju sa potpunim uklanjanjem zaperaka. I ovde je cilj da se uspori porast zaperka, lastara drugog reda. Iz osnove uklonjenog zaperka ponovo se formira nov, čime se dodatno troše novostvorene organske materije.

Glavne lastare i zaperke treba prekratiti posle zametanja bobica, krajem juna ili početkom jula i ponoviti u više navrata, što zavisi od sorte.

Uklanjanje listova oko grozdova primenjuje se pri kraju fenofaze sazrevanja groždja. Cilj je da se postigne što bolja obojenost bobice i bolje provetravanje čokota, čime su stvoreni i manje povoljni uslovi za širenje sive plesni. Ovu meru treba sprovoditi u ranim jutarnjim časovima ili popodne, jer jako sunce oko podneva može stvoriti ožegotine na nežnim bobicama.

Dopunska zelena rezidba je proredjivanje cvasti i cvetova, proredjivanje grozdova i bobica i prstenovanje lastara i lukova.

Proredjivanje cvasti i cvetova obavlja se u vreme cvetanja. Uklanja se vršni deo cvasti gde je najniži procenat zametanja, ili u slučajevima kada se proceni da je rod veliki. Iskustvo je pokazalo da se bolje zametanje bobica postiže blagim provlačenjem rukom preko cvasti. Time se postiže raspršivanje polena na tek otvorene cvetove.

Proredjivanje bobica prvenstveno ima za cilj povećanje krupnoće preostalih bobica i sprovodi se posebnim makazama sa kratkim oštrim sečivom ili makazama za berbu groždja.

Prstenovanje lukova u poredjenju sa prstenovanjem lastara dalo je bolje rezultate u našim uslovima. Prstenuje se deo luka koji će pri rezidbi na zrelo u narednoj godini biti odbačen. Koriste se posebne makaze sa duplom sečivom čime se uklanja deo kore debljine 4 mm. Bitno je da se kompletna kora odbaci. U protivnom, ako ostane i mali deo kore, efekat ove mere dovodi se u pitanje. Prstenovanje, u stvari, privremeno prekida kretanje hranljivih materija u oba pravca.

Novostvorene organske materije iznad mesta prstenovanja usmeravaju se u grozdove i krajnji efekat su krupne, ujednačene bobice i lepo popunjen grozd. Može se dogoditi da zbijenost grozda dodje do izražaja, što nije karakteristika većine stonih sorti. I ovde dolazi do izražaja iskustvo. Najbolji efekat se postiže primenom svih dopunskih mera zelene rezidbe, ali ne svih mera na svakom čokotu i kod svake sorte, već selektivno.

U prvoj polovini vegetacije trudimo se da obezbedimo lozi što povoljnije prirodne uslove - manju konkurentnost u hranivima i vodi u odnosu na prisutne korove, manje i sporije širenje parazita i štetočina ili, jednostavnije rečeno, sprovodimo agrotehničke mere. U drugoj polovini vegetacije usredsredjeni smo na samu biljku, na vinovu lozu. Tako se i stvarno približavamo onom najvažnijem činu - berbi groždja.

 

Vladan Trandafilović, dipl.ing. spec.ampelografije

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.