PLAMENJAČA VINOVE LOZE

U našim agrometeoreološkim uslovima pored pepelnice i sive truleži, jedno od najznačajnijih oboljenja je i plamenjača vinove loze čiji je prouzrkovač gljiva Plasmopara viticola. U zavisnosti od meteoroloških uslova intenzitet napada ove bolesti nije isti svake godine. Godine u kojima su se svakodnevno smenjivale kiše i visoke temperature, stvaraju idealne uslove za razvoj plamenjače koja je bolest toplije i vlažnije klime. Bolest se javlja na svim zeljastim delovima biljke,a najčešće na listu, cvasti i grozdu. Faza intenzivnog porasta vinove loze je najpogodnija za infekciju lista. Ovaj patogen prezimljava u biljnim ostacima (u opalom lišću) u obliku oospora, čije je prisustvo neophodno za ostvarenje primarne infekcije.

Optimalniu uslovi za primarnu zarazu su:

- da se u prirodi nalaze klijave oospore

- da je srednja dnevna temperatura vazduha iznad 11 C u trajanju 2-3 dana

- da kišni period traje 2-3 dana sa najmanje 10 mm vodenog taloga

- da vinova loza ima razvijeno lišće 2-3 cm u prečniku

Nakon ostvarene primarne infekcije na listu se uočavaju uljane pege. Ovaj patogen ima jednu primarnu i više sekundarnih infekcija. Optimalniu usovi za razvoj sekundarne zarazu su: - noćne temperature iznad 12◦C - relativna vlažnost vazduha iznad 90% Ovakvi meteorološki uslovi prouzrokuju pojavu reproduktivnih organa gljivice u vidu bele prevlake konidiofora i konidija na naličju lista. Zaraženi delovi nekrotiraju i izgledaju kao sprženi vatrom po čemu je bolest i dobila ime. U vlažnim i toplim uslovima,cvet pa i cele cvasti bivaju prekrivene micelijskom prevlakom, nekrotiraju i mogu potpuno propasti. Bobice su osetljive do faze šarka. Zaražene bobice nekrotiraju i tamne, a u vlažnim uslovima se formira bela prevlaka. Zaštita vinove loze od plamenjače.

Pravilna primena preventivnih agrotehničkih i ampelotehničkih mera (sadnja vino- grada u pravcu dominantnih vetrova, dreniranje zemljišta, uklanjanje zaraženih delova vinove loze, zakidanje zaperaka i vezivanje lastara, suzbijanje korova i dr.), predstavljaju preventivne mere borbe. U našim agroekološkim uslovima ove preventivne mere smanjuju vlažnost i potencijal zaraze u vinogradu ali nisu dovoljne i zbog toga se mora obavezno primenjivati i hemijska zaštita pravovremenom primenom odgovarajućih fungicida. Da bismo odredili pravi momenat za primenu hemijskih mera borbe, potrebno je pratiti vreme ostvarivanja primarne zaraze.

U našim uslovima se obično ostvaruje u drugoj dekadi maja. Utvrđivanje momenta ostvarivanja ove zaraze je bitno za praćenje inkubacije primarne zaraze, a inkubacioni metod prognoziranja pojave plamenjače daje vrlo precizne rezultate. Inkubacija je vremenski period od infekcije do pojave prvih simptoma.

Suzbijanje plamenjače vinove loze treba otpočeti pred ostvarenje druge sekundarne zaraze, koja se u našim uslovima uglavnom ostvaruje u trećoj dekadi maja. Najznačajnije je vinovu lozu zaštititi u fazama kada je i najosetljivija, a to su fenofaze pre i posle cvetanja kao i fazi intenzivnog porasta bobica.

Izbor preparata U suzbijanju ovog oboljenja se koriste kontaktni i sistemični fungicidi. Sistemični fungicidi su efikasniji i imaju duže delovanje, naročito se preporučuje njihova upotreba od početka cvetanja pa do precvetavanja.Njihovim delovanjem zaštićeni su i novoizrasli lastari koji nisu postojali za vreme tretiranja. Za ranije tretmane kao i tretmane u drugom delu vegetacije kada su već formirane bobice, obično se koriste kontaktni fungicidi koje obavezno treba primenjivati preventivno. Najbolji efekat se postiže 1-2 dana pred kišu. Na tržištu je prisutan veliki broj kako sistemičnih, tako i preventivnih preparata za suzbijanje ovog patogena. U drugom delu vegetacije preporučuju se preparati na bazi bakra, koji deluju i na sivu trulež grožđa.

  

                                   

 

 

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.