ČUVANJE GROŽĐA

PROMENE NA GROŽĐU TOKOM ČUVANJA U HLAĐENOM SKLADIŠTU. Radi ublažavanja sezonskog karaktera potrošnje stonog grožđa, grožđe se čuva kako bi se u svežem stanju moglo trošiti i u zimskom periodu.Dužem čuvanju su namenjene sorte poznog i vrlo poznog vremena sazrevanja. Kraće vreme (1 – 3 meseca) mogu se čuvati sorte srednje poznog vremena sazrevanja. Sve promene koje se na grožđu javljaju u toku čuvanja u hlađenom skladištu se karakterišu kao gubici bilo u kvalitetu, bilo u težini (kalo). Promene koje pogoršavaju kvalitet grožđa mnogo su opasnije od promena koje se uglavnom ogledaju u smanje nju težine grozdova, što je posledica disanja bobica i gubitka vode transpiracijom.

Fiziološko – biohemijske promene

Fiziološko – biohemijske promene su promene koje nastaju kao posledica disanja i transpiracije. Disanje se obavlja sve vreme čuvanja grožđa, pri čemu se oslobađa izvesna količina toplote. Ukoliko se ono odvija uz nedovoljno prisustvo kiseonika u atmosferi dolazi od nagomilavanja produkata razlaganja organske materije u bobicama. Dolazi do potamnjivanja mesa, pokoži ce kao i do promena ukusa bobica itd. Takođe dola- zi i do isparavanja vode iz bobica ( transpiracija ). Ukoliko je gubitak vode veći dolazi do smežuranja bobica što se odražava na smanjenje težine bobica i opadanja kvaliteta.

U prvom mesecu čuvanja dolazi do izvesnog porasta ukupnog šećera. Međutim u naradnim mesecima sadržaj šećera se postepeno smanjuje, tako da na kraju perioda čuvanja opadne ispod nivoa koji je imao pre čuvanja što je posledica trošenja šećera u procesu disanja. U toku čuvanja smanjuje se sadržaj glukoze, jer ona lakše podleže oksidaciji. Povećava se sadržaj fruktoze što utiče na promenu slasti. Za vreme čuvanja dolazi do povećanja sadržaja pojedinih šećera ( ramnoza, ksiloza, galaktoza, saharoza,...) u odnosu na stanje pre čuvanja. Za vreme čuvanja dolazi do izvesnog smanjenja sadržaja celuloze u bobicama.

U procesu disanja se znatno više smanjuje sadržaj kiselina nego šećera. Što se tiče askor binske kiseline njen sadržaj se značajno smanjuje prilikom čuvanja. Visok sadržaj taninskih materija u grožđu značajno utiče na povećanje trajnosti grožđa. U prvom mesecu čuvanja sadržaj taninskih materija se povećava a u narednim mesecima dolazi do smanjenja njihovog sadržaja.

Bele sorte se dosta dobro čuvaju ali njihov važan nedostatak je taj što im pokožica u toku čuvanja postaje smeđa. Kod crnih i crvenih sorti se sporije i u manjem obimu bojene materije menjaju u toku čuvanja.

Promene nastale pod uticajem mikroorganizama

Sorte koje imaju otporniju pokožicu duže mogu da se odupru kvarenju pod uticajem mikroorganizama.Najveći prouzrokovači kvarenja su gljive.Dolazi do deformacija bobi ca, dolazi do brzog širenja. Najčešći prouzrokovač kvarenja je siva plesan. Gljiva se jako brzo razmnožava, pretvara meso bobice u vodnjikavu masu.

Promene na grožđu nastale usled neadekvatnog načina čuvanja

Visoke doze SO2 koje se koriste radi sprečavanja pojave plesni mogu izazvati prome nu boje bobica ( bobice pobele ili dobijaju skoro crvenu boju kod crnih sorti). Takođe može doći do pojave ožegotina na bobicama, mogu se javiti udubljenja i sličnih oštećenja. Ukoliko se upotrebi u većoj dozi dolazi do promena ukusa bobica što može uticati na zdravlje ljudi.

Ukoliko se grožđe čuva na temperaturi nižoj od -2 C može doći do smrzavanja delova ogrozdine ili cele ogrozdine , bobica kao i pucanja bobica. Ukoliko dođe do kvara na instalaciji i kao posledica toga dođe od isticanja rashladih gasova ( amonijak,freon ) može doći do promene boje pokožice, pojave ožegotina, udubljenja i do promene uku sa i opadanja kvaliteta grožđa.

 

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl.ing.Dejan Jocić

ZAŠTITA BILJA

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.