IZBOR POTPORE VINOVE LOZE

Novi zasadi vinograda zahtevaju i odgovarajucu potporu. Postavlja se dilema - kako postaviti žicu (jednu ili dve)? Maksimalno morate obratiti pažnju  kod postavljanja žice na naslonima

- postoje teorijska i praktična iskustva a koja su uslovljena vinogradarskim rejonima.

Preporuka za Prokupac:

I sprat (odozdo na gore)-prva žica na 60 cm.

II sprat -na 90cm jedna žica + 10cm druga paraleno na drugoj strani stuba,

III sprat- jedna žica na130cm +10cm druga paralelno takođe na drugoj strani stuba.

Preporuka za Kaberne, Šardone, Merlo:

I sprat- (odozdo na gore) prva žica na 65-70cm

II sprat- žica na 90cm (npr.glava se veže na 70cm a lastari se vežu na drugoj 90cm pa se vrate na 70 cm i vežu)

III sprat -115cm jedna +10cm druga paralelno na drugoj strani stuba

IV sprat -jedna na 160cm + 10cm druga paralelna.

Mora se voditi računa da lastari počevši od drugog sprata budu postavljeni između paralelnih žica u tom spratu. Takođe bujnost se mora stabilizovati da bi dobili kvalitet. Što se tiče Vinove loze oko okućnica tu se može postaviti i po jedna žica po spratu - jer pretpostavljam da je to samo par čokota.

Žica kao naslon može biti od različitog materija: pocinkovana žica, žica od plastike, žica od aluminijuma i drugih legura. Najčešće je u upotrebi pocinkovana žica.

Prečnik žice zavisi od njene funkcije u špaliru i kreće se u granicama:

- za žice u špaliru za koje se privezuju krakovi kordunice, prečnik se kreće od 3,1 do 3,8 mm.

- za žice u špaliru za koje se vezuju lukovi, prečnik se kreće od  2,4 – 2,8mm.

- za žice za koje se privezuju lastari, prečnik se kreće od 2,0 – 2,4 mm.

- žice koje se upotrebljavaju za lengerisanje čeonih stubova imaju prečnik od 4 -5 mm.

Sorte kao što su Kaberne Sovinjon i Merlo su bujne sorte I zahtevaju mešovitu ili dugu rezidbu, tj lukovi se režu na 10-12 okaca.

Od visokih uzgojnih oblika na kojima se primenjuje mešovita ili duga rezidba mogu se odabrati: Mozerova kordunica, Silvo kordunica, Kazanavljeva kordunica …

Opisaću vam Silvo kordunicu.

Ona je visoka dvokraka kordu- nica, po obliku stabla  i raspo- redu čvorova slična Mozerovoj kordunici ali za razliku od nje u rodnim čvorovima se isključivo obavlja samo duga rezidba na lukove. Namenjena je za gajenje vinskih i stonih sorti i za rejone u kojima se češče javljaju kasni prolećni mrazevi. Orezani lukovi u čvorovima ostavljaju se verti- kalno dok prođe opasnost od kasnih mrazeva a onda se savijaju i vezuju. Tako se pospe- šuje aktiviranje najnižih okaca na luku i razvoj lastara koji su pogodni za orezivanje lukova u narednoj godini.

Preporuka za Kaberne Sovinjon i Merlo: U drugoj godini i ne postoji neka rezidba već samo vezivanje i zalamanje lastara kao i ostavljanje planiranih okaca iz kojih će u trećoj godini izvesti lukove koje ćemo rezati na 10-12 okaca (duga rezidba u špalirskom uzgoju visokog stabla vinove Loze) takođe moramo ostaviti i po dva okca u osnovi luka za sledeću godinu od kojih ćemo prvi dobro razvijeni lastar ostaviti. (U svakoj narednoj godini za novi luk se ostavlja prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka.) Praktično ćemo tek u četvrtoj godini dobiti rod koji smo očekivali, a koji prati sve ono što smo predhodnih godina planirali i radili.

Takođe ću vam naglasiti da je prinos Kabernea od 6.000-12.000 kg/ha, a Merloa od 6.000-18.000 kg/ha. Ako idete na kvalitet ovih sorti ostavite po jedan luk po spratu i dobićete možda manje prinose po hektaru, ali svakako bogatije količinom šećera što će se odraziti na kvalitet vina.

Što se tiče Game Bojadisera ova sorta zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 okaca. Uzgojni oblici za srednje visoko i visoko stablo su Rojatska kordunica i Kazanavljeva kordunica.

Vinova loza se gaji bez naslona, kada se formira nisko stablo ili sa naslonom ako se formiraju srednje visoka stabla i povišena ili visoka stabla sa razvijenim sistemima gajenja.

Savremena proizvodnja grožđa i proizvodnja kvalitetnih vina, podrazumevaju i kvalitetne sorte vinove loze, čije gajenje nije moguće bez naslona. Opredeljenje za naslone u novom vinogradu podrazumeva izbor naslona (kolje i žica) koji su prilagođeni ekonomskim mogućnostima, koji imaju dugi vek trajanja, koji odgovaraju planiranom uzgojnom obliku čokota i lako se postavljaju i zamenjuju. Stubovi mogu biti od različitog materijala: drveta, metala, plastične mase i od betona. Betonski stubovi i pocinko - vana žica u novije vreme upotrebljavaju se kod povišenih i visokih sistema gajenja u plantažnim vinogradima. Betonski stubovi koji se upotrebljavaju su pretežno od prenapregnutog betona, dužine od 2-3m i prečnika 7 do 12cm. Čeoni betonski stubovi su obično duži za 20-30cm od unutrašnjih. Ukoliko betonske stubove ili one od metala i plastične mase zamenjuju drveni stubovi, onda onitreba da budu od bagrema, hrasta ili bora. Dužina tih stubova je od 2-3 m, a prečnik unutrašnjih 8-12 cm,čeonih 15-18 cm. Drveni stubovi moraju biti od osušenog drveta, a da bi se njihova trajnost povećala oni se impregniraju. Impegnacija se može obaviti na više načina: nagorevanjem, u plavom kamenu, u katranu, u sublimatu i sl. Oko 1/3 stuba, što čini deo koji se ugrađuje u zemlju i 20-30 cm iznad zemlje podvrgavaju se impregnaciji. Najslabiji vid inpregnacije je nagorevanje. Najčešće se impregnacija obavlja 10% rastvorom plavog kamena ili katranom. Impregnacija plavim kamenom traje oko 10 dana, treba je izvesti  bar mesec dana pre postavljanja stubova, dok inpregnaciju katranom treba završiti najmanje 6 meseci pre postavljanja stubova .

Krajnje vreme za postavljanje naslona treba da bude na početku druge vegetacije.

Broj potrebnih stubova po jedinici površine zavisi od razmaka sadnje između redova i razmaka stubova u redu.

Za izračunavanje broja potrebnih stubova primenjuje se sledeća formula:

S=10.000 / A x B

S-potreban broj stubova po 1 ha

10.000=m2 po ha

A-rastojanje između redova

B-rastojanje između stubova u redu

Ako je rastojanje između redova npr. 3m,a rastojanje između stubova u redu 8m onda je

S=10.000 / 3x8=10.000 / 24 =417 stubova

Rastojanja izneđu stubova u redu se kreću od 4 - 10m. Iskustvo pokazuje da se optimalno rastojanje između stubova u redu kreće od  6,5 – 8,5m. Za izračunavanje potrebnog broja stubova mora se planirati dužina reda, koja mora biti deljiva bez ostataka sa brojem koji određuje razmak stubova u redu. Ukupan broj potrebnih stubova uvećava se obično sa 1% zbog loma ili oštećenja.

Nasloni u vinogradu (stubovi i žica) se postavljaju respektujući niz radnih operacija.

Prvo se obavi markiranje mesta čeonih i unutrašnjih stubova. Zatim se po suvom vremenu iskopaju rupe, a potom raznesu stubovi. Rupe za stubove se mogu kopati ručno, ili kako se to u novije vreme radi mašinskom bušilicom. Mogu se postavljati i direktno utiskivanjem u zemlju pomoću specijalno konstruisanih uređaja koji se priključuju na hidraulik traktora.

Čeoni stubovi se postavljaju pre unutrašnjih, vertikalno ili pod uglom od 45 - 75 stepeni.

Pošto trpe veliko opterećenje oni se moraju veoma dobro učvrstiti odno- sno lengerisati. Lengerisanje se izvodi pomoću kamena, betonskih blokova, pomoći metalnog lengera ili se učvršćuju podupiračem. Ponekada se čeoni stubovi učvršćuju pomoću betonskih stabilizatora koji se liju na licu mesta. Čeoni stubovi se ukopa- vaju u zemlju više od unutrašnjih, obično 70 – 80 cm, a unutrašnji 50 – 60 cm. Pri učvršćivanju se vodi računa da stubovi sa svih strana budu u pravoj liniji.

Jedan mesec do dva posle utvrđivanja stubova, posle njihove stabilizacije postavljaju se žice. Prvo se postavlja i utvrđuje prva žica na špaliru odozgo, potom najdonja, a onda ostale žice.

Moram napomenuti da svaki uzgojni oblik zahteva određeni raspored i visinu žice.

 

PSSS Prokuplje                            Dejan Tonić, dipl.inž.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.