KOLJE U VINOGRADU

Upotrebljava se kao stalni naslon za čokot niskog stabla,privremeno se koristi i u savremenim zasadima visokog stabla da bi se omogućio nesmetan tok formiranja uzgojnog oblika čokota. U oba slučaja, kolje je neophodno postaviti pre sadnje ili u toku same sadnje, a najkasnije odmah po završenoj sadnji kalemova. Ukoliko se ova mera ne sprovede na vreme, mogu nastati znatne štete, naročito u krajevima gde se javljaju jaki vetrovi koji mogu dovesti do očenjavanja mladih lastarića i otežati pravovremeno formiranje uzgojnog oblika.

Pogrešno je postavljati kolje u drugoj godini ili kasnije, pogotovu kada je porast lastara bujan. Tada su lastari veoma krti pa prilikom njihovog podizanja i vezivanja neminovno dolazi do očenjavanja. Kolje se najčešće izrađuje od drveta, bagrema i četinara koji i imaju najduži vek trajanja. Pored drvenog kolja, veoma uspešno se kori - sti i metalno kolje od žice debljine 8-12 mm, kao i plastično kolje. Dužina kolja kreće se od 120-200 cm. Pobija se vertikalno u zemlju do dubine od 30 - 50 cm, na odstojanju 5-10 cm od posađenog kalema. Ako je vinograd podignut na ravnom  zemljištu, kolje se pobija sa severne strane da bi time ublažili negativno dejstvo hladnih vetrova. Ako se vinograd nalazi na nagibu, kolje treba pobijati sa gornje strane kalema - čokota. Opšte je pravilo da se na strmim terenima kolje pobija uvek sa strane sa koje se najviše sliva voda i time u izvesnoj meri ublažilo negativno dejstvo erozije.

Živomir Nikolić PSSS Kruševac

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.