UZGOJNI OBLIK PILAR

                                  OBLIKOVANJE JABUKE PO SISTEMU PILAR

Ovo je noviji način gajenja voćaka i uglavnom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima elemente vretenastog žbuna i vertikalne kordunice.

Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, postiže se gustim sađenjem sad­nica jabuka, tako da po jednom hektaru može da bude od 3000-5000 voćaka. Ovako veliki broj voćaka je moguć samo kalemljenjem izrazito kržljavih sorti (sper tipovi na izrazito kržljavim vegetativnim podlogama M9 i M26) i ga­jenjem jabuka u obliku uskog vretenastog žbuna. Pri gustoj sadnji rastojanje između jabuka u redu je ponekad manje od 1 m, a voćke se sade u dvorednim, trorednim i višerednim parcelama, a rastojanje između parcela predstavlja me­đure dno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja će se u voćnjaku koristiti.

Osnovni princip gajenja voćaka po ovom sistemu sastoji se u uspostavljanju ravnoteže između nadzemnog dela i korenovog sistema, kao i ravnoteže izme­đu vođice i sekundarnih grana. Ravnoteža između grana uspostavlja se njiho­vim savijanjem ili ispravljanjem. Međutim, ostavljanjem velikog broja tačaka rasta još od prve godine života (sadnice se vrlo malo prekraćuju ili se ne pre­kraćuju) i minimalnom intervencijom u narednim godinama mladalački bujni porast voćaka je u znatnoj meri obuzdan, a ostavljena velika lisna masa dovodi do brzog uspostavljanja ravnoteže između nadzemnog dela i korenovog siste­ma, tj. do brzog formiranja rodnog drveta, odnosno cvetnih pupoljaka.

Gusta sadnja, slabo bujne podloge i rano stupanje u rodnost odražavaju se na celokupni vegetativni porast voćke tako da je ona retko viša od 2-2,5 m. Mali porast stabla olakšava radove i zaštitu voćaka, a pošto rano stupa u punu rodnost, redovno i obilno rađa, sredstva uložena za podizanje voćnjaka brzo se vraćaju i manja je cena koštanja po jedinici prinosa, pa zato ovaj sistem ima puno opravdanje u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji.

Osnovne pretpostavke za uspešno korišćenje ovog uzgojnog oblika su idealno odabrano i pripremljeno zemljište, dobro snabdeveno vodom, slabe ili ume­reno bujne podloge i sorte, veliki broj sadnica po hektaru, racionalna i strogo izbalansirana ishrana, obavezan i stalan naslon i dr.

Određivanje optimalnog broja sadnica po jedinici površine, tj. gustina sadnje zavisi najviše od kombinacije sorte i podloge. Za najgušću sadnju u dvojne i višeredne pojaseve koriste se slabo bujne podloge i kržljave sorte (sper tipovi) s kratkim rodnim drvetom.

Normalno bujne i rodne sorte na slabo bujnim podlogama ili kržljave sorte na umereno bujnim podlogama treba nešto ređe saditi u manjem broju pojaseva, sa rasporedom u trougao. Bujne sorte na slabo bujnim podlogama najčešće se sade u jednom redu, ali rastojanje u redu nikad ne prelazi 2 m.

Za formiranje pilar sistema koriste se jednogodišnje sadnice sa prevremenim rodnim grančicama (ili bez rodnih grančica) i dvogodišnje sadnice sa formi­ranim obrastajućim grančicama i eventualno cvetnim pupoljcima. Još u ra­sadniku podloge se kaleme nešto više, tako da pri sađenju spojno mesto bude najmanje 5 cm iznad površine zemlje, da ne bi došlo do ožiljavanja sorte, tj. da se spreči prelaženje voćke na sopstveni koren.

Posle sađenja sadnice se orežu na 80-90 cm iznad zemlje, a bočne grančice (ako ih ima), ako su predugačke skrate se na 60-70 cm. U julu mesecu treba osloboditi vodicu konkurentnih lasta­ra, koji se razvijaju u njenoj neposrednoj blizini.

U drugoj godini se­kundarne grane se skraćuju na 60-70 cm. Pri tome bujne grane, a naročito one koje rastu vertikalno, treba orezati. Vodicu treba privezati za naslon i ostaviti slo­bodno da raste.

Treće i narednih go­dina previše razvije­ne i uspravne grane treba ukloniti, a rod­no drvo, ako je gu­sto, treba prorediti. Znači, treba pre sve­ga proređivati guste grane i staro drvo, vodeći računa da se rodno drvo redov­no obnavlja. Kada stablo dostigne visi­nu od 2-2,5 metra, skraćuje se vodica i prevodi na horizon­talnu bočnu granu.

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.