OBLIKOVANJE JABUKE PO SISTEMU PILAR
Ovo je noviji način gajenja voćaka i uglavnom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima elemente vretenastog žbuna i vertikalne kordunice.
Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, postiže se gustim sađenjem sadnica jabuka, tako da po jednom hektaru može da bude od 3000-5000 voćaka. Ovako veliki broj voćaka je moguć samo kalemljenjem izrazito kržljavih sorti (sper tipovi na izrazito kržljavim vegetativnim podlogama M9 i M26) i gajenjem jabuka u obliku uskog vretenastog žbuna. Pri gustoj sadnji rastojanje između jabuka u redu je ponekad manje od 1 m, a voćke se sade u dvorednim, trorednim i višerednim parcelama, a rastojanje između parcela predstavlja međure dno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja će se u voćnjaku koristiti.
Osnovni princip gajenja voćaka po ovom sistemu sastoji se u uspostavljanju ravnoteže između nadzemnog dela i korenovog sistema, kao i ravnoteže između vođice i sekundarnih grana. Ravnoteža između grana uspostavlja se njihovim savijanjem ili ispravljanjem. Međutim, ostavljanjem velikog broja tačaka rasta još od prve godine života (sadnice se vrlo malo prekraćuju ili se ne prekraćuju) i minimalnom intervencijom u narednim godinama mladalački bujni porast voćaka je u znatnoj meri obuzdan, a ostavljena velika lisna masa dovodi do brzog uspostavljanja ravnoteže između nadzemnog dela i korenovog sistema, tj. do brzog formiranja rodnog drveta, odnosno cvetnih pupoljaka.
Gusta sadnja, slabo bujne podloge i rano stupanje u rodnost odražavaju se na celokupni vegetativni porast voćke tako da je ona retko viša od 2-2,5 m. Mali porast stabla olakšava radove i zaštitu voćaka, a pošto rano stupa u punu rodnost, redovno i obilno rađa, sredstva uložena za podizanje voćnjaka brzo se vraćaju i manja je cena koštanja po jedinici prinosa, pa zato ovaj sistem ima puno opravdanje u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji.
Osnovne pretpostavke za uspešno korišćenje ovog uzgojnog oblika su idealno odabrano i pripremljeno zemljište, dobro snabdeveno vodom, slabe ili umereno bujne podloge i sorte, veliki broj sadnica po hektaru, racionalna i strogo izbalansirana ishrana, obavezan i stalan naslon i dr.
Određivanje optimalnog broja sadnica po jedinici površine, tj. gustina sadnje zavisi najviše od kombinacije sorte i podloge. Za najgušću sadnju u dvojne i višeredne pojaseve koriste se slabo bujne podloge i kržljave sorte (sper tipovi) s kratkim rodnim drvetom.
Normalno bujne i rodne sorte na slabo bujnim podlogama ili kržljave sorte na umereno bujnim podlogama treba nešto ređe saditi u manjem broju pojaseva, sa rasporedom u trougao. Bujne sorte na slabo bujnim podlogama najčešće se sade u jednom redu, ali rastojanje u redu nikad ne prelazi 2 m.
Za formiranje pilar sistema koriste se jednogodišnje sadnice sa prevremenim rodnim grančicama (ili bez rodnih grančica) i dvogodišnje sadnice sa formiranim obrastajućim grančicama i eventualno cvetnim pupoljcima. Još u rasadniku podloge se kaleme nešto više, tako da pri sađenju spojno mesto bude najmanje 5 cm iznad površine zemlje, da ne bi došlo do ožiljavanja sorte, tj. da se spreči prelaženje voćke na sopstveni koren.
Posle sađenja sadnice se orežu na 80-90 cm iznad zemlje, a bočne grančice (ako ih ima), ako su predugačke skrate se na 60-70 cm. U julu mesecu treba osloboditi vodicu konkurentnih lastara, koji se razvijaju u njenoj neposrednoj blizini.
U drugoj godini sekundarne grane se skraćuju na 60-70 cm. Pri tome bujne grane, a naročito one koje rastu vertikalno, treba orezati. Vodicu treba privezati za naslon i ostaviti slobodno da raste.
Treće i narednih godina previše razvijene i uspravne grane treba ukloniti, a rodno drvo, ako je gusto, treba prorediti. Znači, treba pre svega proređivati guste grane i staro drvo, vodeći računa da se rodno drvo redovno obnavlja. Kada stablo dostigne visinu od 2-2,5 metra, skraćuje se vodica i prevodi na horizontalnu bočnu granu.
