VRETENASTI ŽBUN JABUKE

OBLIKOVANJE VRETENASTOG ŽBUNAJABUKE

Ovaj oblik karakteriše se dobro razvijenom vođicom koja je obrasla sa više ho­rizontalnih skeletnih grana, čime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojačava. Oko vertikalne ose (vođice), na sve strane u spiralnom poretku raspoređene su kraće ili duže rodne grane. Koristi se uglavnom za gajenje jabuka na ume­reno i slabo bujnim vegetativnim podlogama. Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga, može se po jedinici površine saditi veliki broj voćaka. U takvim slučajevima primena vretenastog žbuna sa manjim modifikacijama predstavlja osnovu tzv. super intenzivnih voćnjaka (Pilar, Špindel, Slender). Za pravilno formiranje i održavanje ovog uzgojnog oblika kako u klasičnom tako i u modifikovanom izvođenju neophodan je naslon, bilo pojedinačno ko­lje ili od žice, pošto se koriste podloge čiji je korenov sistem plitak i razvijen blizu površine. Žica treba da je pocinkovana, prečnika 2-2,5 mm. Prvi red žice postavlja se na 40-50 cm od površine zemlje, a drugi, treći i četvrti takođe 40-

50 cm jedan od drugog.

Postoje razlike između klasičnog i modifikovanog vretenastog žbuna, i one se ogledaju pre svega u tome da li se sadnice i prevremene grane na stablu pre-

kraćuju ili ne prekraćuju.

Rezidba za formiranje klasičnog oblika vretenastog žbuna jabuke svedena je na najmanju meru, jer nema potrebe za jačom rezidbom radi dobijanja buj­nih mladara za formiranje skeletnih grana, pošto postoji samo jedna centralna grana na kojoj je obrastajuće rodno drvo.

Sadnice se sade na rastojanju 1,5-2 m u redu, a međuredno rastojanje prila­gođava se širini radnog zahvata oruđa za obradu zemlje. U proleće, pre kreta­nja vegetacije, sadnice se skrate na 60 cm iznad zemlje. Ako sadnica ima bočne grančice i one se skrate, ali tako da se najduže ostave pri osnovi a ostale se sve više skraćuju kako se ide prema vrhu, tako da se stvori piramida. Iz pupolja­ka, odnosno skraćenih grančica razviće se veći broj mladara. U julu mesecu odabere se 5-6 mladara od kojih vršni za vođicu, a ostali za ramene grane koje

razvodimao pod uglom od 45°. 

 

Iduće godine vodi­ca se skrati na 30- 40 cm iznad naj­više ramene grane a ostale grane se skrate za 1/3, ali tako da najniža bu­de najduža, a ostale ka vrhu sve kraće. Ispod prekraćenog mesta na vodici razviće se mladari koje u julu mesecu treba razvesti pod uglom od 50-60° i privezati za donje ramene grane.  Postupak u trećoj godini je isti kao i u drugoj. Ramene grane na vođici treba da su na razmaku od 10 do 30 cm.

Za formiranje modifikovanogvretenastog žbuna (uski vretenasti žbun), koriste se slabo bujne podloge i sorte. Sadnice se sade u jednom redu sa međusobnim razmakom od 1 do 1,5 metra ili u dvoredu (u trougao) sa međusobnim rasto­janjem 1-2.0 m, a razmak između redova 4-4,5 metra. U sistemu guste sadnje (Pilar), kada se koriste sper-sorte na kržljavim podlogama, razmaci između voćaka su čak manji od 1 m u dvoredim, troredim i višerednim blokovima.

Za ovaj sistem uzgoja koriste se jednogodišnje sadnice, sa prevremenim gran­čicama ili bez njih, ili dvogodišnje (naročito sper sorte), sa formiranim obra­stajućim kratkim granama.

Prve godine pre početka vegetacije, jednogodišnje sadnice, ako su obrasle pre­vremenim grančicama, prekrate se na 90 cm, a ako nemaju prevremene gran­čice, skraćuju se na oko 70-80 cm. Pri upotrebi dvogodišnjih sadnica vođica se prekraćuje na vrhu (do prvog najrazvijenijeg pupoljka), tako da za njen na­stavak ostane nekoliko razvijenih vegetativnih pupoljaka. Dok se prevremene bočne grančice i već formirano obrastajuće drvo na dvogodišnjim sadnicama na ostave slobodno da rastu, sadnica se priveže uz kolac ili za žicu. U toku vegetacije, na prekraćenoj vođici a 2-3 ispod njega trbe potpuno ukloniti da ne bi konkurisali vođici.

U drugoj godini formiranja vođica se ne prekraćuje. Na donjem delu jako ra­zvijenih vođica treba obaviti poluprstenovanje, iznad nekoliko donjih pupolja­ka kako bi ih aktivirali na vegetativni porast, jer se može desiti da usled jačeg razvoja gornjih mladara niži deo vođice ostane ogoljen.

Ako na stablu ima letorasta koji rastu uspravno i previše bujno, treba ih re­zidbom ukloniti do osnove, a tanje i horizontalne grane ne treba skraćivati, jer one prve donose rod. Posle kretanja vegetacije, kada lastari dostignu 10-15 cm, treba vođicu osloboditi od mlad ara naj bližih vrhu i ukloniti bujne mladare koji rastu uspravno i u unutrašnjost krune. U toku avgusta ponovo se kontro­lišu bujni lastari, pa ako rastu suviše uspravno treba ih dovesti u horizontalan položaj privezivanjem za nižu granu. Vođicu takođe treba ponovo privezati za gornju žicu. U trećoj godini posle sađenja, voćke su sposobne da dobro rode ako su korišćene dvogodišnje sadnice, a ako su bile jednogodišnje sadnice bez prevremenih grančica, daće simboličan prinos.

I u trećoj godini posle sadnje vođica se ne prekraćuje.

Prolećnom rezidbom uklanjaju se leto rasti koji su previše bujni, uspravni i sa

oštrim uglom.                                                                  .

Ostali letorasti se ne skraćuju. Međutim, ako u donjem delu voćke ima jakih i gustih grana treba ih do osnove ukloniti, a ostale umereno bujne i horizontalne sa cvetnim pupoljcima ne treba dirati, osim ako ocenimo da bi voćka mogla preroditi i da ne bi mogla održati toliki rod.

Tada se pojedine tanje grane mogu prorediti.

U narednim godinama voćke se podvrgavaju normalnoj rezidbi za regulisanje rodnosti.

  

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.