OBLIKOVANJE VRETENASTOG ŽBUNAJABUKE
Ovaj oblik karakteriše se dobro razvijenom vođicom koja je obrasla sa više horizontalnih skeletnih grana, čime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojačava. Oko vertikalne ose (vođice), na sve strane u spiralnom poretku raspoređene su kraće ili duže rodne grane. Koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno i slabo bujnim vegetativnim podlogama. Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga, može se po jedinici površine saditi veliki broj voćaka. U takvim slučajevima primena vretenastog žbuna sa manjim modifikacijama predstavlja osnovu tzv. super intenzivnih voćnjaka (Pilar, Špindel, Slender). Za pravilno formiranje i održavanje ovog uzgojnog oblika kako u klasičnom tako i u modifikovanom izvođenju neophodan je naslon, bilo pojedinačno kolje ili od žice, pošto se koriste podloge čiji je korenov sistem plitak i razvijen blizu površine. Žica treba da je pocinkovana, prečnika 2-2,5 mm. Prvi red žice postavlja se na 40-50 cm od površine zemlje, a drugi, treći i četvrti takođe 40-
50 cm jedan od drugog.
Postoje razlike između klasičnog i modifikovanog vretenastog žbuna, i one se ogledaju pre svega u tome da li se sadnice i prevremene grane na stablu pre-
kraćuju ili ne prekraćuju.
Rezidba za formiranje klasičnog oblika vretenastog žbuna jabuke svedena je na najmanju meru, jer nema potrebe za jačom rezidbom radi dobijanja bujnih mladara za formiranje skeletnih grana, pošto postoji samo jedna centralna grana na kojoj je obrastajuće rodno drvo.
Sadnice se sade na rastojanju 1,5-2 m u redu, a međuredno rastojanje prilagođava se širini radnog zahvata oruđa za obradu zemlje. U proleće, pre kretanja vegetacije, sadnice se skrate na 60 cm iznad zemlje. Ako sadnica ima bočne grančice i one se skrate, ali tako da se najduže ostave pri osnovi a ostale se sve više skraćuju kako se ide prema vrhu, tako da se stvori piramida. Iz pupoljaka, odnosno skraćenih grančica razviće se veći broj mladara. U julu mesecu odabere se 5-6 mladara od kojih vršni za vođicu, a ostali za ramene grane koje
razvodimao pod uglom od 45°.
Iduće godine vodica se skrati na 30- 40 cm iznad najviše ramene grane a ostale grane se skrate za 1/3, ali tako da najniža bude najduža, a ostale ka vrhu sve kraće. Ispod prekraćenog mesta na vodici razviće se mladari koje u julu mesecu treba razvesti pod uglom od 50-60° i privezati za donje ramene grane. Postupak u trećoj godini je isti kao i u drugoj. Ramene grane na vođici treba da su na razmaku od 10 do 30 cm.
Za formiranje modifikovanogvretenastog žbuna (uski vretenasti žbun), koriste se slabo bujne podloge i sorte. Sadnice se sade u jednom redu sa međusobnim razmakom od 1 do 1,5 metra ili u dvoredu (u trougao) sa međusobnim rastojanjem 1-2.0 m, a razmak između redova 4-4,5 metra. U sistemu guste sadnje (Pilar), kada se koriste sper-sorte na kržljavim podlogama, razmaci između voćaka su čak manji od 1 m u dvoredim, troredim i višerednim blokovima.
Za ovaj sistem uzgoja koriste se jednogodišnje sadnice, sa prevremenim grančicama ili bez njih, ili dvogodišnje (naročito sper sorte), sa formiranim obrastajućim kratkim granama.
Prve godine pre početka vegetacije, jednogodišnje sadnice, ako su obrasle prevremenim grančicama, prekrate se na 90 cm, a ako nemaju prevremene grančice, skraćuju se na oko 70-80 cm. Pri upotrebi dvogodišnjih sadnica vođica se prekraćuje na vrhu (do prvog najrazvijenijeg pupoljka), tako da za njen nastavak ostane nekoliko razvijenih vegetativnih pupoljaka. Dok se prevremene bočne grančice i već formirano obrastajuće drvo na dvogodišnjim sadnicama na ostave slobodno da rastu, sadnica se priveže uz kolac ili za žicu. U toku vegetacije, na prekraćenoj vođici a 2-3 ispod njega trbe potpuno ukloniti da ne bi konkurisali vođici.
U drugoj godini formiranja vođica se ne prekraćuje. Na donjem delu jako razvijenih vođica treba obaviti poluprstenovanje, iznad nekoliko donjih pupoljaka kako bi ih aktivirali na vegetativni porast, jer se može desiti da usled jačeg razvoja gornjih mladara niži deo vođice ostane ogoljen.
Ako na stablu ima letorasta koji rastu uspravno i previše bujno, treba ih rezidbom ukloniti do osnove, a tanje i horizontalne grane ne treba skraćivati, jer one prve donose rod. Posle kretanja vegetacije, kada lastari dostignu 10-15 cm, treba vođicu osloboditi od mlad ara naj bližih vrhu i ukloniti bujne mladare koji rastu uspravno i u unutrašnjost krune. U toku avgusta ponovo se kontrolišu bujni lastari, pa ako rastu suviše uspravno treba ih dovesti u horizontalan položaj privezivanjem za nižu granu. Vođicu takođe treba ponovo privezati za gornju žicu. U trećoj godini posle sađenja, voćke su sposobne da dobro rode ako su korišćene dvogodišnje sadnice, a ako su bile jednogodišnje sadnice bez prevremenih grančica, daće simboličan prinos.
I u trećoj godini posle sadnje vođica se ne prekraćuje.
Prolećnom rezidbom uklanjaju se leto rasti koji su previše bujni, uspravni i sa
oštrim uglom. .
Ostali letorasti se ne skraćuju. Međutim, ako u donjem delu voćke ima jakih i gustih grana treba ih do osnove ukloniti, a ostale umereno bujne i horizontalne sa cvetnim pupoljcima ne treba dirati, osim ako ocenimo da bi voćka mogla preroditi i da ne bi mogla održati toliki rod.
Tada se pojedine tanje grane mogu prorediti.
U narednim godinama voćke se podvrgavaju normalnoj rezidbi za regulisanje rodnosti.
