KOTLASTA KRUNE JABUKE

                        KOTLASTA KRUNE JABUKE

Glavna karakteristika ove krune je što nema vođice i sastoji se najčešće od skeletnih grana koje se ravnomerno razvijaju, međusobno su na jednakom ra­stojanju (na oko 1200).

Ovaj tip krune je dobro osvet1jen, pa su plodovi boljeg kvaliteta a opasnost od prouzrokovača bolesti i štetočina svedena je na manju meru. Nedostatak ove krune je u tome što je slaba veza skeletnih grana sa stablom, te dolazi do njihovog odlamanja.

Postoje dva oblika kotlaste krune: obična i poboljšana.

Za formiranje kotlaste krune koriste se jednogodišnje sadnice sa normalno razvijenim pupoljcima. Posle sađenja u proleće sadnice se prekrate na 60-90 cm iznad zemlje, što zavisi od voćne vrste.

U toku vegetacije ispod preseka razviće se mladari od kojih se odaberu tri koji međusobno zatvaraju ugao od po 1200 i koji su razmaknuti 10-15 cm, s tim da najviši bude 5-10 cm ispod mesta preseka, a najniži 40-60 cm iznad zemlje.

Da bi se dobili mladari iz željenih pupoljaka i da bi bolje napredovali, prepo­ručuje se poluprstenovanje iznad pupoljaka.

Mladare koji se pojave iznad ranije odabranog najvišeg pupoljka treba za­kinuti na nekoliko listova, tako da se

 

iznad odabranog mladara formira patrljak kako ne bi došlo do obrazovanja oštrih uglova. Kada ostavljeni mladari budu dostigli dužinu od oko 30 cm, a svi ostali budu uklonjeni ili povijeni, ove mladare razvodimo pod uglom od 45-500 privezivanjem za kočiće ili naslon od pritki, trske ili drugog materijala.                                                                                   

  Ako se voćke dobro razvijaju, već krajem juna mladari će biti dugački 80-100 cm. Tada se pribegava zelenoj rezidbi radi formiranja prve serije sekundarnih grana, koristeći prevremene mladare. Prekraćivanje se vrši na oko 50 cm duži­ne najvišeg mladara, tako da sve tri grane budu na jednoj visini.

Ispod prekraćenog mesta izrašće prevremeni mladari i kada dostignu dužinu od 10-15 cm, odaberu se po dva na svakoj osnovnoj grani i to jedan za pro­dužnicu osnovne grane, a drugi za prvu seriju sekundarnih grana. Mladari za sekundarne grane treba da se razvijaju sa strane i u polje, ali tako da svi rastu u istom pravcu, tj.polulevo ili poludesno.

Formiranje sekundarnih skeletnih grana prekraćivanjem prevremenih mlada­ra u prvoj godini posle sađenja, moguće je kod breskve i nekih sorti jabuke. Inače, kao pravilo može se reći da se sekundarne grane formiraju u drugoj godini rezidbom na zrelo.

U proleće druge godine letorasti koji će formirati primarne skeletne grane, mogu se neznatno skratiti, u slučaju da vrhovi nisu dobro sazreli ili da bi se izjednačili po visini, ali se u principu ne skraćuju.

Za formiranje prvog sprata sekundarnih skeletnih grana na svakom od tri le­tora sta izaberu se po jedan do dva bočna pupoljka na udaljenosti 50-60 cm, pa se iznad njih naprave poluprstenovi. Na taj način će se obezbediti njihovo sigurno kretanje i dovoljno bujan porast od samog početka vegetacije.

Kada vegetacija počne i mladari dostignu porast od oko 10 cm, sa vrhova osnovnih grana treba ukloniti 2-3 mladara konkurenta i ostaviti samo vršni.

Takođe, u blizini mladara ostavljenih za sekundarne grane treba ukloniti ili zakinuti nekoliko bližih i jače razvijenih mladara konkurenata. Mladari koji izbijaju sa gornje strane osnovnih grana (jahači) i rastu u unutrašnjost krune moraju biti potpuno uklonjeni.

U izuzetnim slučajevima, kada su leto rasti za skeletne grane bujni, mogu se odabrati i mladari za drugu seriju sekundarnih grana. Oni treba da budu 70- 80 cm iznad mlad ara prve serije, odnosno 120-140 cm od debl a, ali usmereni u suprotnom smeru od sekundarnih grana prve serije. Mladari konkurenti u njihovoj neposrednoj blizini treba da budu zakinuti na 2-3 lista.

Ostavljeni patrljak iznad najviše skeletne grane rezidbom na zeleno u proleće se ukloni do osnove i presek se zagladi nožem. Takođe, treba rezidbom odstra­niti sve ostale leto raste koji izbijaju pri osnovi skeletnih grana.

U trećoj godini formiranja, rezidbom na zrelo treba do osnove ukloniti samo izrazito bujne leto raste koji rastu neposredno u blizini produžnica ili letorasta za sekundarne grane. Treba ukloniti i sve letoraste u unutrašnjosti krune koji bujno rastu. Na produženim sekundarnim granama treba odabrati pupoljke za formiranje sledeće serije sekundarnih grana.

U toku vegetacije, oslobađaju se vrhovi uklanjanjem prekobrojnih bujnih mla­dara i onih mladara koji rastu u unutrašnjosti krune.

Sa formiranjem treće serije sekundarnih skeletnih grana formiranje krune je završeno, pa se u narednim godinama primenjuje rezidba za rod.

 

                                                                                                                                                                                                                                            

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.