KOTLASTA KRUNE JABUKE
Glavna karakteristika ove krune je što nema vođice i sastoji se najčešće od skeletnih grana koje se ravnomerno razvijaju, međusobno su na jednakom rastojanju (na oko 1200).
Ovaj tip krune je dobro osvet1jen, pa su plodovi boljeg kvaliteta a opasnost od prouzrokovača bolesti i štetočina svedena je na manju meru. Nedostatak ove krune je u tome što je slaba veza skeletnih grana sa stablom, te dolazi do njihovog odlamanja.
Postoje dva oblika kotlaste krune: obična i poboljšana.
Za formiranje kotlaste krune koriste se jednogodišnje sadnice sa normalno razvijenim pupoljcima. Posle sađenja u proleće sadnice se prekrate na 60-90 cm iznad zemlje, što zavisi od voćne vrste.
U toku vegetacije ispod preseka razviće se mladari od kojih se odaberu tri koji međusobno zatvaraju ugao od po 1200 i koji su razmaknuti 10-15 cm, s tim da najviši bude 5-10 cm ispod mesta preseka, a najniži 40-60 cm iznad zemlje.
Da bi se dobili mladari iz željenih pupoljaka i da bi bolje napredovali, preporučuje se poluprstenovanje iznad pupoljaka.
Mladare koji se pojave iznad ranije odabranog najvišeg pupoljka treba zakinuti na nekoliko listova, tako da se
iznad odabranog mladara formira patrljak kako ne bi došlo do obrazovanja oštrih uglova. Kada ostavljeni mladari budu dostigli dužinu od oko 30 cm, a svi ostali budu uklonjeni ili povijeni, ove mladare razvodimo pod uglom od 45-500 privezivanjem za kočiće ili naslon od pritki, trske ili drugog materijala.
Ako se voćke dobro razvijaju, već krajem juna mladari će biti dugački 80-100 cm. Tada se pribegava zelenoj rezidbi radi formiranja prve serije sekundarnih grana, koristeći prevremene mladare. Prekraćivanje se vrši na oko 50 cm dužine najvišeg mladara, tako da sve tri grane budu na jednoj visini.
Ispod prekraćenog mesta izrašće prevremeni mladari i kada dostignu dužinu od 10-15 cm, odaberu se po dva na svakoj osnovnoj grani i to jedan za produžnicu osnovne grane, a drugi za prvu seriju sekundarnih grana. Mladari za sekundarne grane treba da se razvijaju sa strane i u polje, ali tako da svi rastu u istom pravcu, tj.polulevo ili poludesno.
Formiranje sekundarnih skeletnih grana prekraćivanjem prevremenih mladara u prvoj godini posle sađenja, moguće je kod breskve i nekih sorti jabuke. Inače, kao pravilo može se reći da se sekundarne grane formiraju u drugoj godini rezidbom na zrelo.
U proleće druge godine letorasti koji će formirati primarne skeletne grane, mogu se neznatno skratiti, u slučaju da vrhovi nisu dobro sazreli ili da bi se izjednačili po visini, ali se u principu ne skraćuju.
Za formiranje prvog sprata sekundarnih skeletnih grana na svakom od tri letora sta izaberu se po jedan do dva bočna pupoljka na udaljenosti 50-60 cm, pa se iznad njih naprave poluprstenovi. Na taj način će se obezbediti njihovo sigurno kretanje i dovoljno bujan porast od samog početka vegetacije.
Kada vegetacija počne i mladari dostignu porast od oko 10 cm, sa vrhova osnovnih grana treba ukloniti 2-3 mladara konkurenta i ostaviti samo vršni.
Takođe, u blizini mladara ostavljenih za sekundarne grane treba ukloniti ili zakinuti nekoliko bližih i jače razvijenih mladara konkurenata. Mladari koji izbijaju sa gornje strane osnovnih grana (jahači) i rastu u unutrašnjost krune moraju biti potpuno uklonjeni.
U izuzetnim slučajevima, kada su leto rasti za skeletne grane bujni, mogu se odabrati i mladari za drugu seriju sekundarnih grana. Oni treba da budu 70- 80 cm iznad mlad ara prve serije, odnosno 120-140 cm od debl a, ali usmereni u suprotnom smeru od sekundarnih grana prve serije. Mladari konkurenti u njihovoj neposrednoj blizini treba da budu zakinuti na 2-3 lista.
Ostavljeni patrljak iznad najviše skeletne grane rezidbom na zeleno u proleće se ukloni do osnove i presek se zagladi nožem. Takođe, treba rezidbom odstraniti sve ostale leto raste koji izbijaju pri osnovi skeletnih grana.
U trećoj godini formiranja, rezidbom na zrelo treba do osnove ukloniti samo izrazito bujne leto raste koji rastu neposredno u blizini produžnica ili letorasta za sekundarne grane. Treba ukloniti i sve letoraste u unutrašnjosti krune koji bujno rastu. Na produženim sekundarnim granama treba odabrati pupoljke za formiranje sledeće serije sekundarnih grana.
U toku vegetacije, oslobađaju se vrhovi uklanjanjem prekobrojnih bujnih mladara i onih mladara koji rastu u unutrašnjosti krune.
Sa formiranjem treće serije sekundarnih skeletnih grana formiranje krune je završeno, pa se u narednim godinama primenjuje rezidba za rod.
