PALMETA LEPAŽ

                              OBLIKOVANJE PALMETE LEPAŽ

Lepažova palmeta kao uzgojni oblik jabuke nastala je u težnji da se povijanjem sadnica smanji njihova bujnost, odnosno porast u visinu, a istovremeno da se podstakne razvoj nižih obrastajućih grana i rodnog drveta. Koristeći ovaj oblik krune, može se primeniti gusta sadnja jabuke, što uz slabo bujne podloge i smanjenju rezidbe u početnim godinama obezbeđuje rano stupanje voćaka u rod.

Lepažova palmeta je prvenstveno namenjena gajenju jabuka na slabo bujnim vegetativnim podlogama. Ranije se mnogo više koristila, danas manje i to za podizanje okućničkih i manjih proizvodnih zasada.

Pored navedenih preimućstava u prvim godinama rasta, ovaj oblik kasnije is­poljava nedostatke. Zbog stalnog izbijanja velikog broja mlad ara na previje­nom mestu (koji se moraju redovno uklanjati), dolazi do zasenjivanja i ogo­ljavanja nižih delova krune a istovremeno, vršni delovi povijenih grana brzo slabe, pa je neophodno ranije početi sa obnavljanjem rodnog drveta. U toku vegetacije potrebne su stalne intervencije radi uklanjanja mnogobrojnih vodo­pija, koje rastu na prevojima grana. Za formiranje ove palmete neophodan je naslon, što takođe poskupljuje proizvodnju.

Postoji jednokraka i dvokraka Lepažova palmeta.

Za formir\anje jednokrake palmete koriste se jednogodišnje sadnice jabuke. Iako su na kržljavim podlogama, sade se na rastojanju oko 1 m, a međuredno rastojanje treba da je dovoljno za nesmetanu primenu poljoprivredne meha­nizacije. Sadnice se ne prekraćuju već povijaju tako da im se vrh privezuje za deblo susedne voćke. Da bi se olakšalo povijanje, sadnice se mogu saditi koso, pod uglom od 45-60°. U toku prve vegetacije iz pupoljaka će se razviti umere­no bujni mladari koji već u drugoj godini mogu formirati cvetne pupoljke. Na najvišem luku, sa njegove gornje strane, uvek ima nekoliko bujnih leto rasta, od kojih se rezidbom ostavlja po jedan najrazvijeniji i kad dostigne oko 120-150 cm, povija se kao i sadnica, ali u obrnutom smeru i na visini od 50 cm od prvog luka.

 

Vrh povijenog mladara povezuje se za susednu odgovarajuću granu. Ovaj po­stupak sa ponavlja dok se ne dobije željena visina (obično 3 serije povijenih grana).

 

Za formiranje dvokrake palmete lepaž koriste se sadnice na umereno bujnim vegetativnim podlogama i sade na rastojanju od 2 metra u redu. U proleće, prve godine posle sadnje, jednogodišnje sadnice se prekrate na 25-30 cm od površine zemlje. U tokuvegetacije ispod presekarazviće se mladari, od kojih, kad malo ojačaju odaberemo dva koja ra stu naspramno (u pravcu žice) i vezuju za žicu da ih veter ne bi očenuo. Iduće godine, ako sumladari dostigli dužinu od 1,20-1,50 m, savijaju se uz žicu jedan ulevo a drugi udesno, ali tako da najviši deo luka bude 50cm od površine zemlje. Posle savijanja grana u toku vegetacije razviće se više mladara od ko jih se ostavlja opet jedan najbujniji, koji je,  po pravilu, iz najvišeg dela luka, i savija se (kad dostigne dužinu od 120-150 cm), kao u prethodnom slučaju i tako formira drugi sprat. Lastar za treći sprat savija se na suprotnu stranu od prethodnog. U nepovoljnijim uslovima gajenja, i bez navodnjavanja, formiranje drugog i narednih spratova može trajati i po dve godine, tako da potpuno formiranje krune može potrajati 5-6 godina.

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.