UZGOJNI OBLIK JABUKE PALMETA SA KOSIM GRANAMA

PALMETA JABUKE S KOSIM GRANAMA

Palme ta s kosim granama je uzgojni oblik jabuke sa vođicom kao kod pira­midalnog oblika, iz koje se razvijaju skeletne grane u pravilnim spratovima ili naizmenično. Prema rasporedu skeletnih grana, postoje pravilna i nepravilna palmeta sa kosim granama. U novije vreme delimično se odstupa od strogo pravilne palmete, pa se među bočnim skeletnim granama istog sprata ostavlja neophodan razmak radi obezbeđenja čvrstine raklje.

Na osnovu ugla koji bočne skeletne grane zatvaraju sa centralnom gran om palmeta može biti horizontalna i kosa.

 

 

 Horizontalna palmeta ima dekorativni izgled pa se koristi pri podizanju malih amaterskih jabučnjaka i u vrtovima. Na većim voćarskim plantažama se poka­zala vrlo nepogodnom, jer zbog horizontalnog položaja skeletne grane počinju prerano fiziološki da stare i odumiru.

Palmeta s kosim granama predstavlja najbolji tip palmete i najviše je zastu­pljena u voćarskoj proizvodnji. Ovaj oblik ubrzava stupanje voćaka u period plodonošenja i obezbeđuje redovnu i visoku proizvodnju po jedinici površine uz vrlo visok procenat proizvoda izuzetnog kvaliteta. Osnovna karakteristika palmete sa kosim granama je ta što je vrlo bliska prirodnom obliku krune, pa nema narušavanja zakonitosti rasta i razvića, a primenom nove tehnologije relativno se lako formira i održava.

Zavisno od bujnosti voćke visina krune se kreće od 2 do 4 metra, dubina živog zida u prizemnom delu je 1 do 2 metra, a visina debla 40-60 cm. Pretežno se primenjuje za intenzivno gajenje jabuke. Skelet krune sastoji se od spratova koji stvaraju bočne grane i centralne produžnice. Broj spratova, odnosno boč­nih zrana zavisi od buinosti voćaka. Razmak između spratova zavisi od bujnosti i osobenosti sorte u pogledu obra­zovanja obrastajućeg drveta. Prvi sprat obrazuje se na visini od 40-60 cm, Raz­mak između prvog i drugog sprata, po pravilu je najveći i kreće se od 60-120 cm (u zavisnosti od bujnosti), a idući naviše razmak između spratova se sma­njuje zbog boljeg osvetljavanja viših delova krune.

Ugao koji bočne skeletne grane zatvaraju sa vođicom, takođe je različit za po­jedine spratove. Najoštriji ugao treba da imaju skeletne grane prvog sprata. Idući prema vrhu, gde su grane već po svom položaju bolje snabdevene vodom i hranljivim materijama, ugao se postepeno povećava tako da najviši sprat ima najotvoreniji ugao (55-60°).

Vrh centralne skeletne grane se posle završenog formiranja krune održava na istoj visini, koja zavisi od međurednog rastojanja. Osnovno je pravilo da me­đuredno rastojanje bude 1,5 puta veće od visine stabla. Ako je to rastojanje manje, onda dolazi do zasenjivanja nižih delova krune.

U formiranju nepravilne palmete sa kosim granama nema bitnih razlika, sem što pravilna palmeta ima spratove od dve naspramne grane, a kod nepravilne palmete grane su razmeštene na vođici bez strogo određenog reda i razmaka i ostavljaju sve koje su izrasle iz debla, sem ako nisu suviše guste.

Za formiranje kose palmete koriste se jednogodišnje sadnice jabuke sa nor­malno razvijenim pupoljcima, Manje su pogodne sadnice sa prevremenim grančicama.

U prvoj godini formiranja, pre kretanja vegetacije, sadnice se prekraćuju na 50-70 cm iznad površine zemlje. Ukoliko na sadnicama ima prevremenih grančica, one se prekraćuju na 2-3 vidljiva pupoljka. U toku vegetacije ispod prekraćenog mesta izrašće nekoliko mladara, koji se ostave da se slobodno razvijaju. Jula meseca na visini 40-50 cm odaberu se tri najrazvijenija mladara, jedan najviši za vođicu i dva za formiranje skeletnih grana. Ovi mladari za pravilnu palmetu treba da budu na međusobnom rastojanju od 8-10 cm i da se razvijaju u pravcu reda. Za nepravilnu palmetu najniži lastar ne treba da bude niži od 40 cm za slabo bujne, odnosno 50 cm za bujne podloge, a drugi lastar treba da bude na polovini razmaka između prvog i lastara koji će se razvijati kao vođica, tj. na oko 60-70 cm iznad zemlje. U suštini, u ovome je razlika između pravilne i nepravilne palmete.

Na sadnicama koje su imale prevremene grane pa su ove skraćene, iz ostavlje­nih pupoljaka izrašće novi mladari. Za formiranje prvog sprata biraju se naj­bolji mladari iz dva pravilno raspoređena pupoljka, a ostale (ukoliko ih je na patrljku više), treba zakinuti. Svi ostali mladari ako su bujni savijaju se nadole, dok se manje bujni i oni koji imaju horizontalan položaj ostave da slobodno rastu. U proleće druge godi­ne, rezidbom se uklanjaju povijeni mladari iz prethodne godine i to ukoliko nisu neposredno blizu vodice, ili su previše bujni. Ostali manji i horizontalni

 leto rasti ostavljaju se radi stvaranja što veće lisne površine. Letoraste koji su ostavljeni za formiranje prvog sprata a koji rastu bujno, radi pravilnog usmera­vanja rasta, eventualnog otvaranja preoštrih uglova i zaštite od lomljenja, treba razvesti pod uglom od 45-50°. Za razvođenje se koristi naslon od pritki, trske ili žice, pa se uz njih privezuju skeletne grane. Ako ti mladari nisu bujni i nisu dostigli određenu dužinu i debljinu, ostavljaju se da rastu slobodno. Centralna vođica se, takođe ne orezuje ako nije dostigla dužinu od 80-120 cm.

Ukoliko je dostigla odgovarajuću dužinu, vođica se prolećnom rezidbom pre­kraćuje radi formiranja drugog sprata skeletnih grana. U tom slučaju, jula me­seca na željenoj visini formiranja drugog sprata, odaberu se tri najbolja letora­sta, a svi ostali se savijaju kao u toku prve vegetacije.

Ukoliko vođicu u proleće nismo skraćivali zbog nedovoljne dužine, u toku ve­getacije će se iz vršnog pupoljka razviti bujan mladar kojeg ostavljamo da se nesmetano razvija, a ako ispod njega ima jačih mladara, treba ih saviti u toku jula meseca, a ako su manje bujni ostave se da se slobodno razvijaju.

U trećoj godini, pre kretanja vegetacije, konačno se razvode skeletne grane pr­vog stepena pod uglom od 45-50°. Istina, u nekim slučajevima kada su voćke bujne ili sa većim početnim potencijalom rasta, radi usmeravanja rasta i stva­ranja boljih uglova grananja, vrši se razvođenje i u drugoj godini, ali u trećoj godini je konačno razvođenje i davanje definitivnog ugla skeletnim granama prvog sprata. Ako su grane odebljale pa je otežanao razvođenje, pribegava se rasecanju grana pri osnovi na 2-3 mesta sa razmakom od 3-4 cm i na dubini ne većoj od 113 debljine grane.

Na skeletnim granama se obavlja laka rezidba koja se sastoji od uklanjanja 2-3 bujna letorasta neposredno ispod vođice, prvenstveno onih koji uspravno rastu ili su u blizini vršnih letorasta produžnica skeletnih grana, ostavljajući samo najjače leto raste za formiranje drugog sprata. Takođe, treba do osnove ukloniti sve letoraste (bez obzira na bujnost) koji izbijaju sa gornje strane ske­letnih grana (jahači), kao i one koji izbijaju sa donje strane, jer će biti kasnije zasenjeni.

Ostale umereno bujne ili slabo bujne letoraste na skeletnim granama, kao i ho­rizontalne letoraste duž centralne vođice, treba ostaviti neorezane radi formi­ranja rodnog drveta za sledeću godinu. U toku vegetacije, dok su mladari još zeleni, treba vrhove vođica i produžnice skeletnih grana prvog i drugog sprata osloboditi od konkurentnih leto rasta.

U četvrtoj i narednim godinama, uzgojna rezidba izvodi se po istim principi­ma kao oni koji su važili prethodnih godina kada se formirao oblik voćke, ali se delimično sprovodi i rezidba skeletnih grana prvog sprata na rod.

 Obično se formira 3-4 spra­ta skeletnih grana. Rasto­janje između pojedinih spratova zavisi od bujnosti sorte i podloge. Kod buj­nih sorti i podloga, rastoja­nje između prvog i drugog sprata treba da bude 80-120 cm, a za voćke na slabim ili umereno bujnim podloga­ma 60-90 cm. Razmaci iz­među narednih, viših spra­tova postepeno se smanjuju (za po 10 cm) idući prema vrhu, ali ne manje od 60 cm za slabo bujne, odnosno 90 za sorte na bujnim podlo­gama.

Sa formiranjem gornjih sp­ratova skeletnih grana po­većava se i ugao razvođenja tako da grane poslednjeg sprata budu razvedene pod uglom od 70-75°.

Posle formiranja posled­njeg sprata (3-4) skeletnih grana, centralna vođica se povremeno prekraćuje na jednu bočnu granu.

Da bi se prvi sprat skelet­nih grana mogao održavati pod uglom od 45-50° i pod teretom roda, mora da se ojača tako što se jedan leto­rast koji izraste iz centralne vođice i drugi iz skeletne grane prvog sprata, kad dostignu određenu dužinu,međusobno upletu i vremenom ablaktiraju (srastu) i na taj način stvore vrlo dobar oslonac skeletnoj grani. 

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.