REZIDBA JABUKE U RODU

  Za razliku od rezidbe mladih nerodnih voćaka kojima se formira izabrana kruna, rezidba jabuka u rodu ima za cilj da reguliše vegetativni i generativni razvitak formiranih voćaka. Regulisanje rodnosti primenom rezidbe postiže se favorizovanjem obrastajućih rodnih grančica, a to znači obezbeđenjem ravno­teže između vegetativnog i reproduktivnog razvitka voćaka. U savremenoj proizvodnji jabuke danas se ne može ni zamisliti visoka i redov­na proizvodnja bez primene pravilne rezidbe na rod. Dužina nerodnog mladalačkog perioda jabuke prvenstveno zavisi od biološ­ko-genetskih osobina podloge i sorte. Neke sorte jabuke ranije stupaju u period plodonošenja od drugih. Podloga takođe ima znatan uticaj na početak plodonošenja. Jabuke na bujnim podlogama kasnije prorode od onih na manje bujnim. U mnogim slučajevima rezidba može uticati na početak plodonošenja. Ulazak voćke u period punog plodonošenja znači suštinsku i kvalitetnu pro­menu u njenom životu, kada je praćena određenom ravnotežom između ko­renovog sistema i nadzemnog dela, odnosno između vegetativne aktivnosti i rađanja, pa se u tom periodu i rezidba mora prilagoditi (M. 'Iošić, 1974). Jabuke počinju da rađaju kad se u izvesnoj meri uspostavi ravnoteža između korenovog sistema i nadzemnog dela, pa se u tom periodu i rezidba mora prilagoditi da bi se, zajedno sa ostalim pomotehničkim merama, što duže odr­žala već uspostavljena ravnoteža. Ova ravnoteža počiva na uzajamnom dejstvu korena i lisne površine, od kojih zavisi snabdevanje nadzemnog dela vodom i u njoj ratvorljivim mineralnim materijama, kao i korena organskim materijama, što u uravnoteženom stanju obezbeđuje umereno bujan porast, obilnu rodnost i dobar kvalitet plodova. U početku rodnosti jabuke već uspostavljena ravnoteža se relativno lako održava, ali sa starenjem voćaka to postaje sve teže, pa je potrebno dobro poznavanje osnovnih biološko-fizioloških karakte­ristika vrste i sorte.Suviše bujna stabla troše hranljive ma­terije za izgradnju vegetativnih organa na račun formiranja rodnih pupoljaka i plodova. U ovakvim slučajevima su­više jaka rezidba bi bila štetna, jer bi i dalje odlagala obrazovanje rodnog dr­veta i voćke ne bi obilnije rađale. Zato voćkama treba obezbediti uslove da se razvijaju što više, sve dok ne počnu da rađaju i same se zaustave u porastu. Proređivanjem treba stvarati uslove za maksimalno osvetljavanje krune i stva­ranje organ skih materija neophodnih za obrazovanje cvetnih pupoljaka.Kod kržljavih i slabo bujnih jabuka korenov sistem ne obezbeđuje dovoljno vode i mineralnih materija za nadze­mne delove stabla i formiranje vegeta­tivnih organa, te su voćke sklone pojačanom formiranju cvetnih pupoljaka i preteranom zametanju plodova. Zbog ograničene lisne površine i ukupne vegetativne mase, jabuka nije u stanju da održe sve plodove pa oni otpadaju posle zametanja, a oni koji ostanu na stablu, zbog slabe ishrane ostaju sitni i slabog kvaliteta. Kod ovakvih voćaka rezidbu treba podesiti tako da se pojača vege­tativna aktivnost. To znači da bi povećali lisnu površinu, treba da ostavimo jednogodišnje lastare (jer oni imaju najviše listova) a proređujemo, odnosno uklanjamao obrastajuće rodno drvo koje nosi veliki broj cvetnih pupoljaka a ima malu lisnu masu. Umereno bujne rodne jabuke imaju uspostavljenu ravnotežu između koreno­vog sistema i nadzemnog dela. Rezidbom tu ravnotežu treba što duže održa­vati i ona se sastoji u redovnom obnavljanju i podmlađivanju rodnog drveta. Poznata je činjenica da jabuke sa starošću sve slabije i neredovno rađaju, a kva­litet plodova je sve lošiji. Ako se fiziološko starenje jabuke ne može sprečiti to ne znači da se njihov proizvodni period i redovna rodnost ne mogu produžiti. Naprotiv, praksa je pokazala da se odgovarajućim pomotehničkim merama, a pre svega rezidbom, može produžiti period punog plodonošenja voćaka. Poka­zalo se da obilata i redovna rodnost ne zavise toliko od starosti stabla koliko od starosti rodnog drveta, zato se nastoji da se rezidbom rodno drvo stalno pod­mlađuje. Preterano stvaranje rodnih elemenata na štetu prirasta znak je počet­ka starenja rodnih grana. Zbog toga se aktivne grane jednogodišnjeg letorasta manje orezuju, dok rodne grane s malim vršnim prirastom treba skratiti na starije drvo, čime se podmlađuju. Da bi se jabu­ke u punom rodu rezidbom podmlađivale - obnavljanjem rodnog drve­ta, treba znati za svaku rodnu vrstu, za koje vreme formira rodne grančice odnosno cvet­ne pupoljke, jer različite voćne vrste formiraju ranije ili kasnije reproduktivne organe, što prvenstveno zavisi od njihovih biološko-genetskih osobina. Kod jabuke rodna grančica tek u trećoj godini donosi rod. U ovom slučaju, u prvoj vegetaciji se obrazuju rodni letorasti, u drugoj vegetaciji se na njima razvija kratko rodno drvo sa cvetnim pupoljcima, a tek u trećoj godini dolazi do cvetanja i zametanja plodova. Kada se kod jabuke obrazuje rodno drvo, ono donosi cvetne pupoljke nekoliko narednih godina, jer se iz cvetnih pipoljaka koji su mešoviti, istovremeno s razvojem plodova razvija i nova grančica. U povoljnim uslovima ishrane, nova grančica iz mešovitog pupoljka formira na svom vrhu novi cvetni pupoljak koji sledeće godine daje više listova i priprema novi cvetni pupoljak. Kod jabuke, gde obrazovanje rodnih grančica traje 2-3 godine, istovremeno moraju postojati rodne grančice koje nose rod i drvo na kome se obrazuju rodne grančice za sledeću godinu. Zbog toga se kod jabuke svake godine mora obnoviti samo oko 20-25% rodnog drveta. Pravilna rezidba jabuke ima zadatak da reguliše rodnost i kvalitet plodova. Plodovi su najveći potrošači organskih materija i voćka prvenstveno njih snab­deva tim materijama. Rezidbom treba da se reguliše količina roda smanjenjem broja cvetih pupoljaka, odnosno broja rodnih grana koje treba održavati u ta­kvom broju da ne ugrožavaju snabdevanje korenovog sistema organskim ma­terijama i time poremete ravnotežu između korena i nadzemnog dela voćke. Mnogobrojnim ogledima je dokazano da rezidba jabuke kojom se odstranjuju prekobrojni pupoljci direktno utiče na bolju oplodnju i zametanje plodova. Rezidba, takođe, povoljno utiče na kvalitet, krupnoću, obojenost i ujednačeno dozrevanje plodova, jer od samog zametanja obezbeđuje njihovu bolju ishranu.         

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.