REZIDBA KRUŠKE

Kruška spada među najatraktivnije voće. Kada cvetaju, stabla kruške imaju prelepe bukete, belog cveća u rano proleće. Prva godina orezivanja postavlja budući oblik drveta. U kasnijim godinama, treba nastaviti sa oblikovanjem stabla. Rezidbu kruške obavljamo u dva navrata, i to zimsku i letnju (zelenu) rezidbu. Zavsno od klimatskih uslova, zimsku rezidbu možemo obavljati od otpadanja lišća pa sve do početka aprila. Ipak, kod najvećeg dela krušaka rezidbu obavljamo u mesecu martu. Rezidbu možemo obavljati tokom perioda mirovanja vegetacije, osim u dane kad se temperatura spušta ispod nule i ima mraza. Grane i grančice odrezane tokom zimske rezidbe ne sadrže puno organskih materija koje su tada koncentrisane u korenu, drvetu i nosećim granama.

Rezidbom, krušku dovodimo do željenoga uzgojnog oblika, te uz pomoć drugih agrotehničkih mera regulišemo redovnu i obilnu rodnost kao i dobivanje visoko kvalitetnih plodova. Rezidbom kruške treba zameniti trideset posto rodnog drveta, i time stvoriti povoljnije uslove za razvoj plodova, kao i za porast novih rodnih grana. Tokom oblikovanja uzgojnog oblika kruške ne smemo jako rezati, jer jaka rezidba podstiče  izbijanje velikog broja vodopija, koje ne služe ničemu i uklanjamo ih iduće godine prilikom rezidbe. Takva jaka (oštra) rezidba ima negativan uticaj na mladu voćku, jer usporava početak rađanja i smanjuje rast celog stabla. Umerenom rezidbom kod mladih krušaka postižemo stvaranje snažnog drveta, prošaranog sekundarnim i tercijarnim granama, koje nose rodno drvo. Kod kraće orezane grane razviće se bujniji izboji nego na dugačkoj orezanoj grani. Kod kruške je vrlo bitan vršni pupoljak, iz kojeg izbijaju najjači izboji. To je bitno kod formiranja uzgojnih oblika, odnosno izgradnji kosturnih grana. Rodno drvo kruške uglavnom je kratko. Kao što ima sorti jabuka koje rode na dužim rodnim granama, tako i sorte kruške „vilijamovka“, „krasanka“ i „hardijeva“ rađaju na dužim granama. Ovi lastari se ne skraćuju jer se cvetovi na njima otvaraju sedam do deset dana kasnije, što u slučaju prolećnih mrazeva može biti od velikog značaja. „Krasanka“ je posebno osetljiva na rezidbu. Na stablu ove sorte praktično se ostavlja onoliko pupoljaka koliko se želi plodova.

 

Rezidbom se, obično, grane ne prikraćuju nego se odstranjuju. Prikraćuju se samo sadnice nakon sadnje, na visinu formiranja krošnje te one grane iz kojih želimo izazvati grananje postranih pupova. U odnosu na jabuku, kruška se odlikuje oštrim uglovima grananja i uspravnijim rastom mladica pa je potrebno grane više povijati, posebno u prvim godinama nakon sadnje kako bi se krošnja oblikovala u skladu sa željenim uzgojnim oblikom.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.