REZIDBA DUNJE

Posle sadnje sadnica dunje, medu prvim poslovima koje treba uraditi jeste rezidba. Vec tada počinje da se formira njihova kruna. Period uzgoja je onaj period u životu dunje kad one uglavnom ne donose rod. U tom periodu značajno je formiranje krune rezidbom, djubrenje, održavanje najpovoljnijeg režima vlažnosti u zemljištu, zaštita od bolesti i štetočina i dr.

Uzgojna rezidba poklapa se sa periodom razvoja dunje u kojem preovladava intenzivni vegetativni porast. Zbog toga je neophodno da se poznaju fiziološke promene koje se rezidbom izazivaju. Ako se primenjuje kratka rezidba, dolazi do usporavanja stupanja dunje na rod, a nepovoljno se odražava i potpuno izostavljena rezidba. Potpuno izostavljanje rezidbe u ovom periodu može nepovoljno da se odrazi na porast vocaka i na njihovu kasniju produktivnost. Pri obavljanju rezidbe u periodu formiranja uzgojnog oblika treba imati u vidu da ce se bujnije razvijati (posmatrana samo jedna grana) ona grana koja je pod oštrijim uglom u odnosu na vodicu, zatim grana koja je viša po položaju, onda grana koja je deblja i na kraju grana koja se rezidbom ostavi duža. Pri jačoj rezidbi, odnosno na kraće orezanoj grani veci broj pupoljaka se razvija u letoraste, što znači da se odlaže početak perioda rodnosti. Zbog toga se ne preporučuje skraćivanje letorasta. Letorasti se prekraćuju izuzetno, kada se želi inicirati njihovo razgranjavanje. dunja2Umereno skraćivanje produžnih letorasta omo gućuje stvaranje dovoljnog broja sekundarnih grana, koje ce na sebi nositi rodno drvo pravilno rasporedjeno po celoj dužini. Kod neprekraćenih letorasta nesmetana je cirkulacija sokova. To utiče i na brže formiranje cvetnih pupoljaka i na raniji početak rodnosti. Zbog toga je u uzgojnom periodu potrebno da se kontrolisanom rezidbom utiče na vegetativni porast i rano plodonošenje. U tom cilju primenjuje se usmeravanje porasta pojedinih grana pod odredene uglove i savijanje jednog broja letorasta, ne vrhom ka zemlji, nego vodoravno.Osnovne grane i one koje čine skelet krune treba usmeriti da se razvijaju pod uglom od 45 do 65° . Letorasti i grančice koje na sebi nose rodne grančice treba da se razvijaju više horizontalno. Sve napred rečeno predstavlja opšte napomene i može da se odnosi na sve oblike krune dunje. U kontekstu navdenih pravila, bitno je pomenuti i sledeće:

-  Kod svih oblika krune zajednicko je da im se osnovne grane najbolje razvijaju pod uglom od 45°. Pri ovakvom razvoju postiže se najbolja veza osnovne grane sa centralnom granom (deblom) a i raklje su otpornije prema niskim negativnim temperaturama.

- Donje grane po položaju treba da se razvijaju pod manjim uglom u odnosu na gornje,

- Svaka osnovna grana bilo kojeg oblika krune, individualno posmatrana, ima približno indentičan razvoj,

- Razgranjavaju se i ostavljaju se naizmenicno grane treceg reda, prva na manjem rastojanju (oko 30 cm) od centralne grane, druga na oko 50-80 cm u zavisnosti od bujnosti, sortnih osobina i osobina podloge.

Svakako da je veliki uticaj i drugih činilaca ( zemljište i dr.).

Rezidba u cilju formiranja krune dunje poklapa se sa uzgojnim periodom u kome preovladava vegetativni prirast. Zbog toga važi pravilo da se u ovom periodu rezidba svede na najmanju meru. Medutim ona se ipak izvodi pošto se njenom primenom koriguje prirodan prirast i utiče na razvoj potrebnih grana i grančica. Nije preporučljivo da se od ukupne godišnje vegetativne mase rezidbom ukloni više od 25%.

Mr Nebojša Mladenovic

Dipl. ing. poljoprivrede – smer vocarstvo i vinogradarstva PSSS Vranje

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.