GENERATIVNE PODLOGE ZA VIŠNJU

                                                                     GENERATIVNE PODLOGE

 

Kod nas se u proizvodnoj praksi najviše koriste generativne podloge: trešnja Vrapčara (Prunus avium L.), Magriva ili Rašeljka (Prunus maha/eb L.J, sejanci Obične višnje (Prunus cerasus L.J. U nekim evrop­skim zemljama kao generativne podloge za višnju koriste se i se­janci sorti trešnje Prunus besseyi (Pešćana višnja), sejanci Prunus serulata L., Prunus pensilvanica L., Prunus fructicosa L. i dr.

                                                              Trešnja Vrapčara (Prunus avium L.)

Sejanci trešnje Vrapčare koriste se u rasadničarstvu kao pod­loga za kalemljenje sorti trešnje i višnje. Međutim, proizvodnja se­janaca trešnje Vrapčare predstavlja izvestan problem u rasadničkoj proizvodnji. Naime, semenski potencijal koji se sakuplja od selekcio­nisanih voćaka iz spontane populacije vrlo je neujednačen po svojim biološkim vrednostima, te se dobija relativno mali broj sejanaca pogodnih za kalemljenje. Klijavost semena je najčešće vrlo mala, a sejanci koji se dobijaju često su neujednačenog porasta.

 Ispitivanja klijavosti semena pokazuju veliko variranje u okviru jedne individue. Procenat klijavosti semena u trešnje Vrapčare kreće se od 0,0 do 78,52%. Zato treba vršiti individualnu selekciju i za ra­sadničku proizvodnju odabirati samo trešnje sa visokom klijavošću semena. Pitanje korelacije između klijavosti semena i raznih rnorfo­loških osobina ploda, semenke ili embriona poseban je problem. Na osnovu dosadašnjih proučavanja ne može da se izvede neki siguran zaključak. Jedino se sa sigurnošću može reći da prosečna masa plo­da i semenke, kao i boja i oblik ploda nisu bitni za klijavost semena. Za sakupljanje semena za razrnnožavanje neki autori preporučuju voćke sa piramidalnom krunom, svetle kore i svetlo obojenih plo­dova, jer daju zdrave i dugovečne podloge. Kao idealno ujednačen materijal za proizvodnju podloga preporučuju se selekcionisani tipovi trešnje Vrapčare koji se razmnožavaju vegetativno.

 

I sejanci dobijeni od semena trešnje Vrapčare pokazuju vari­ranje u pogledu visine na kraju prve vegetacije. Njihova prosečna visina kreće se od 52,0 do 97,6 cm.

Seme treba uzimati od poznih trešanja sitnog ploda a nikako od ranih, jer njihovo seme ima slabu klijavost.

Trešnja Vrapčara dobro uspeva na zemljištima sa izrazito dob­rim fizičkim osobinama, sa propustljivom zdravicom i dobrim vod­no-vazdušnim režimorn. Pogoduju joj umereno plodna i umereno vlažna zemljišta. Ne podnosi zemljišta sa viškom kreča.

 

Ispoljava relativnu otpornost prema mrazu, te na njoj okalem­Ijene sorte manje stradaju od niskih temperatura.

                                                 Magriva - Rašeljka (Prunus mahaleb L.)

 

Prunus mahaleb je vrsta koja je prisutna u različitim staništima i na nadmorskim visinama od 130 do 1.200 m.

Više se sreće na karbonatnim zemljištima, no može dobro da uspeva i na silikatnim, ukoliko su ova duboka i rastresita.

Magriva se u prirodi razmnožava samo semenom. U voćarskoj rasadničkoj proizvodnji takođe se razmnožava samo semenom. No ovakav način razrnnožavanja nosi sa sobom i niz problema, kao što su klijavost semena, potpuno dozrevanje i vreme i način stra­tifikovanja semena. Postoje podaci koji ukazuju na razlike između semena različitih voćaka u pogledu dužine stratifikovanja i procenta klijavosti semena. Po Cvetkoviću i Andonovskom (1974), srednja klijavost semena je oko 19,39%, sa variranjem od 0,0 do 77,9%.

Neki autori su uočili zavisnost procenta klijavosti semena i obli­ka koštice. Međutim, ispitivanja Cvetkovića i Andonovskog ukazuju da neka stabla Magrive imaju ođličnu klijavost semena, bez obzira na to kakav im je oblik koštice. Oni zato preporučuju da je neophodno iz­vrši-t\selekciju stabala sa dobrom klijavošću semena, zatim nekoliko uzastepnih godina ispitivati klijavost semena, pratiti dužinu strati-fikovanja, a tek onda određene voćke Magrive usvojiti kao matična stabla za proizvodnju generativnih podloga za sorte višnje i trešnje.

 

 Magriva je botanički bliza višnji nego trešnji. Koristi se kao podloga za višnju, na suvljim zernljištirna, manje plodnim, ali do­voljno dubokim, kao i izrazito krečnirn zemljištima. Ne podnosi zbijena, kisela, via zna zemljišta i na njima brzo strada. Otporna je prema suši.

 

Sorte okalemljene na njoj manje su bujnosti, kraće dugovečno­sti, naročito ako su rasađene na vlaznim zemljištima.

Dobra rasadnička svojstva Magrive su: lako i brzo odgajanje sadnica u rastilu, otpornost prema bolestima i štetočinarna i kreč­nim i suvim zemljištima.

                                                             Obična višnja (Prunus cerasus L.J

 

  Obična višnja se koristi kao generativna podloga za višnju.

 Ima dobar afinitet sa sortama koje su na njoj dugovečnije nego na Magrivi. Nije probirljiva prema zemljištima. Dobro podnosi teška, zbijena i blago alkalna zemljišta.

                                                          Peščana višnja (Prunus besseyi L.J

 

Koristi se u Americi kao generativna podloga za višnju i treš­nju. Sorte okalemljene na njoj su patuljaste bujnosti. Kod nas nema praktičnog značaja.  

                                                         Stepska višnja (Prunus ftuticosa L.)

 To je niski žbun visine do 2 m. Ima dubok korenov sistem. Otporna je prema mrazevima (izdržava čak i -50 "C), kao i prema suši. Sorte okalemljene na njoj imaju patuljasti rast.

                                                                    Sejanci sorti trešnje

 

U Evropi se kao podloga za višnju i trešnju često koriste i se­janci različitih sorti trešanja. U nedostatku semena trešnje Vrapčare za podlogu se bira seme poznih sorti trešnje, sa dobro razvijenim i klijavim semenom. Prema Stankoviću (1981), ove podloge se mogu koristiti samo u područjima bez jačih, ekstremnih zima. Američko iskustvo pokazuje da su ove podloge po bujnosti i ujednačenosti lošije od klona selekcije trešnje Vrapčare - Mazzard, a i manje su otpornosti prema gljivičnim bolestima i nematodama.

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.