VEGETATIVNE PODLOGE ZA DUNJU

VEGETATIVNE PODLOGE POREKLOM OD DUNJE (Cydonia oblonga L.J

Prve vegetativne podloge od dunje stvorene su u periodu od 1920. do 1928. godine u Oglednoj voćarskoj stanici u Ist Molingu u Engleskoj. R. G. Hatton sa saradnicima je uočivši dobre osobine dunje kao podloge prikupio i izvršio selekciju tzv. anžerske dunje, izdvojivši "čiste klonove". Izdvojeno je 7 klonova dunje, koje su autori obeležili početnim slovom instituta u okviru koga su obavljena istraživanja dodajući svakom klonu slovo abecede od A do G. Tako su stvorene prve vegetativne podloge dunje: EM (East Malling) A; EM B; EM C; EM D; EM E; EM F; EM G. U našoj zemlji je dogovorom stručnjaka izbačeno slovo E u obeležavanju ovih podloga, te se one kod nas obeležavaju kao MA; MB; MC ... MG.

Dunja MA ima najveći značaj kao podloga za krušku i dunju u rasad­ničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i dosta dobro ukorenjava. Otpornija je prema mrazu od svih vegetativno razmnoženih tipova dunje, izuzev Miču­rinove severne dunje i selekcija iz Čačka - Ča 7 i Ča 15 (Stančević, 1980). Stabla su na njoj srednje bujnosti i moraju se gajiti uz naslon. Za postizanje visokih prinosa i odličnog kvaliteta ploda potrebna su duboka, plodna, ras­tresita i umereno vlažna zemljišta. Osetljiva je prema višku kreča u zemlji­štu. Sa svim sortama dunje ima dobar afinitet, dok sa većinom sorti kruške nema, te se one na njoj moraju kalemiti preko posrednika.

Dunja MB slična je dunji MA, ali je nešto manje bujnosti, veće osetlji­vosti prema mrazu i u našoj zemlji je vrlo malo korišćena.

Dunja MC u poređenju sa dunjom MA znatno je kržljavija, što može da bude interesantno za gustu sadnju dunje. Međutim, ovaj klon je osetljiv pre­ma mrazu, što takođe nije interesantno za naše uslove gajenja.

Dunje MD, ME, MF i MG su prema Hattonu (1935) i Amosu (1935) po­kazale delimičnu i poznu inkompatibilnost sa svim proučavanim sortama kruške, te zbog toga nisu ni introdukovane u našoj zemlji.

Stvaranje podloga za krušku i dunju je bio predmet rada i u drugim vo­ćarskim institutima u svetu.

Tako je u Oglednoj voćarskoj stanici u Anžeru u Francuskoj odabran veći broj klonova tzv. provansalske dunje. Ova dunja je ispoljila veću adap­tivnost prema alkalnim zemljištima, Sorte dunje okalemljene na njoj imaju veću bujnost stabla i nešto dužu vegetaciju (što je za rasadničare vrlo povolj­na osobina jer sezona kalemljenja znatno duže traje).

Najboljim se pokazao klon B 29 (ili kako se u stranoj literaturi obele­žava BA 29), koji je uz prethodne navedene osobine oslobođen virusa i bolje se ožiljava od dunje MA. Sorte na njoj nešto ranije počinju da plodonose, a postižu istu krupnoću i kvalitet ploda kao na dunji MA. Slične je otpornosti prema mikoplazmatičnom sušenju i bakterijskoj plamenjači (Erwinia amylo­vora) kao dunja MA.

U Nemačkoj (u Pilnicu) selekcijom su izdvojeni klonovi dunje pozna­ti pod imenom "pilnic klonovi ". Obeležavaju se slovom R i odgovarajućim arapskim brojem. Kao najbolji su se pokazali klonovi R1 i R3. Oni su po mnogim osobinama slični dunji MA.

U Mađarskoj je selekcionisana dunja sa oznakom ISSY-14, sličnih oso­bina kao dunja MA.

Dunju severnaju selekcionisao je u Rusiji (SSSR) Mičurin. Otpornija je od ostalih dunja prema oštrim zimama, što je omogućilo gajenje kruške i dunje na dunji na severnijim geografskim širinama.

 U našoj zemlji je 1952. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku selekci­onar dr Milisav Gavrilović izdvojio dva klona dunje: Ča 7 i Ča 15.'

Ča 7 je morfološki slična dunji MA, ali se od nje bolje ukorenjava, bolje je otpornosti prema niskim zimskim temperaturama

Ča 15 je po osobinama slična klonu Ča 7, ali se morfološki razlikuje po nešto krupnijem srcastom lišću i većoj otpornosti prema pegavosti lišća. U poslednje dve decenije intenziviran je rad na traženju bolje dunje kao podloge za krušku i dunju. Sve nove podloge poreklom od dunje nastale su selekcijom tzv. standardnih podloga ili novih populacija dunje. Bellini (1993) ih je sve po poreklu svrstao u pet grupa.

1 grupu čine klonovi izdvojeni selekcijom od anžerske dunje. Svi oni su uspravnog porasta, sitnog lišća, srednje dugih vrlo savitljivih grana, lako se ožiljavaju i formiraju srednje gust korenov sistem. Sorte na njima su srednje bujnog stabla, rano stupaju u period plodonošenja i osetljive su na hlorozu. U ovu grupu spadaju:

1. selekcije iz Ist Molinga (Engleska) - MA, MB, C 28 i C 30;

2.  selekcije iz Pilnica (Ne mačka) - RI, R2, R3, R4 i R5;

3.  selekcije INRA i Lepaž (Francuska) - Lepage W, Sydo dunja;

 

 4.  selekcija iz Belgije - Adams dunja.

II grupu čine klonovi izdvojeni od provansalske dunje. Svi oni su us­pravnog porasta, srednje krupnog lišća, snažnih uspravnih grana, jako do­brog ukorenjavanja i srednje snažnog korenovog sistema. Sorte okalemljene na njima su bujnog stabla, rano stupaju u period plodonošenja, manje su osetljive prema hlorozi, a otporne su prema suši. U ovu grupu spadaju:

1.  Fonteyrova podgrupa iz Francuske

- selekcije iz Ist Molinga: MD, C 39, C 84;

2.  selekcije iz Ist Molinga (Engleska) - QR 193-16;

~ 3. Orleanska podgrupa iz Francuske;

4.  Tydemanova serija podloga (Francuska) - C 51, C 52, C 54, C 85.1;

5.  Lepažova selekcija (Francuska) - Lepage C;

6.  INRA selekcije (Francuska) - BA 29, BA 29-lnfel;

7.  Maracinetijeve i Pitestijeve selekcije (Rumunija) - ICP 14, ICP 15, ICP 25, ICP 28 i ICP 31.

III grupu čine klonovi izdvojeni iz prirodnih populacija tzv. palestinske dunje, koji su po osobinama slični anžerskoj dunji.

IV grupu čine klonovi izdvojeni selekcijom od dunje MC (EM C). Svi oni su uspravnog porasta, sitnog lišća, tankih grana, vrlo lako se ožiljavaju i slabog su korenovog sistema. U ovu grupu spadaju:

1.  selekcije iz Ist Molinga (Engleska)

- MC = (EMLA-C); C 29, C 132 = (C 132 EMLA), C 143, C 145;

2.  selekcija iz Holandije - dunja Kwee (K).

V grupu čine kIo novi nastali selekcijom od tzv. italijanske dunje. Oni su poluusparvnog porasta, krupnog lišća, jakih, savitljivih grana, lako se ožilja­vaju. Sorte okalemljene na njima su srednje bujnosti stabla i rano stupaju u period plodonošenja. U ovu grupu spadaju: 1.  selekcije iz Pize (Italija)

- CtS 108, CtS 212, CtS 214, CtS 310, CtS 411;

2.  obična dunja.

Iz prve grupe, kao najbolje, prema mišljenju većine autora (Brossier I, 1977; Cobianchi D., Rivalta L., 1991; Gaulier M, 1981; Minguzzi A., Massai R., 1988. i dr.), pokazale su se selekcije SYDO i ADAMS.

Dunja SYDO je selekcionisana od anžerske dunje u Francuskoj. Od­lično se oži1java, kao i dunja MA. Bolje rezultate, kao i dunja MA, daje na dubokim, plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima. Veće je tolerantnosti prema višku kreča u zemljištu. Okalemljene sorte na njoj su srednje bujnog stabla, nešto su rodnije no na dunji MA, dok su plodovi iste krupnoće i kvaliteta kao na dunji MA. U fazi je proučavanja njena otpor­nost prema mikoplazmatičnorn sušenju i bakterijskoj plamenjači (Erwinia mylovora).

Dunja ADAMS je selekcionisana u Belgiji. Odlično se ožiljava kao i du­nja MA. Bolje je adaptivnosti prema rzličitim tipovima zemljišta od dunje MA, ali je i ona osetljiva na višak kreča u zemljištu. Sorte okalemljene na njoj su nešto manje bujnosti stabla, ranije stupaju u plodonošenje, a nešto su bolje rodnosti u poređenju sa dunjom MA kao podlogom. Smatra se da je iste otpornosti prema mikoplazmatičnom sušenju i bakterijskoj plamenjači, kao i dunja MA, ali to još treba proveriti.

Iz druge grupe izdvajaju se dunja BA 29 (o kojoj je već bilo reči) i se­lekcija QR-193-16 iz Ist Molinga, na kojoj okalemljene sorte dunje ispoljavaju nešto veću krupnoću ploda.

Podloge iz treće grupe vrlo su slične dunji MA te ih nećemo posebno isticati.

U četvrtoj grupi najinteresantniji su klonovi MC, EMLA-C i C 132.

Dunja EMLA-C je klon izdvojen selekcijom od dunje MC. Razlikuje se od matične biljke po tome što nije zaražen virusima, a i nešto je bolje kom­patibilnosti. U odnosu na dunju MA, manje je bujnosti (za oko 15-20%). Odlično se ožiljava, a ima i slične zahteve prema zemljištima kao dunja MA. Sorte kruške okalemljene na njoj nešto bolje rađaju no na dunji MA, ali su manje krupno će i nešto lošijeg kvaliteta.

Dunja C 132 je manje bujnosti od dunje MC. U odnosu na dunju MA nešto se lošije ožiljava, sličnih je zahteva prema zemljištima, kao i slične kompatibilnosti sa sortama kruške. Sorte kruške okalemljene na njoj nešto su manje bujnosti (u odnosu na dunju MA), nešto ranije stupaju u plodono­šenje i bolje su rodnosti, a krupnoća i kvalitet plodova su isti kao kod dunje MA. Nije ispitan njen odnos prema mikoplazmatičnom sušenju ifire blightu (bakterijskoj plamenjači).

U petoj grupi se izdvajaju klonovi CtS 212 i CtS 214 po svojoj izraženoj tolerantnosti prema višku kreča u zemljištu.

Pored navedenih, postoje nove selekcije-klonovi dunje odabrani u Polj­skoj. Posebno je interesantan klon S3, koji je slične bujnosti kao i dunja MC, ali formira više izdanaka i povećane je otpornosti prema mrazu. 

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.