VEGETATIVNE PODLOGE ZA KAJSIJU

                           VEGETATIVNE PODLOGE

S obzirom da su generativne podloge za kajsiju uglavnom bujne i heterogene (neujednačene), u svetu se dosta radi na stvaranju vegetativnih podloga. Posebno je važno stvaranje podloga manje bujnosti, koje omogućavaju veću gustinu sađenja, ranije stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na generativne podloge. Vegetativne podloge zauzimaju sve značajnije mesto u zemljama sa intenzivnim voćarstvom. U našoj zemlji one su vrlo malo zastupljene. Uglavnom se koriste izdanci belošljive ili autohtonih rakijskih sorti šljive.

 

U svetu je u poslednjih 30-40 godina stvoreno dosta novih vegetativnih podloga za kaj siju. One su najčešće polivalentne, tj. na njih se mogu kalemiti i druge koštičave voćke, kao što su breskva, šljiva i badem. Ove podloge se mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu čine podloge koje potiču od raznih vrsta šljive, kao što su džanarika, tmošljiva i domaća šljiva. Drugu grupu čine međuvrsni hibridi, koji su nastali ukrštanjem dve ili više vrsta roda Prunus. Izdanci šljive

Kao vegetativne podloge za kaj siju u Srbiji se koriste uglavnom izdanci belošljive, kao i nekih rakijskih sorti šljive. Sporadično se koriste i izdanci Požegače. Pri korišćenju ovih podloga treba biti obazriv, jer se sa zaraženim podlogama lako prenosi virus šarke šljive.

Izdanci belošljive su dobra podloga za kaj siju. Imaju dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Stabla kajsije na ovoj podlozi imaju dobar porast, visoku rodnost i dugovečna su, naročito kada se primeni visoko kalemljenje.

U Institutu za voćarstvo u Čačku je izdvojena selekcija BI-Čačak, koja se lako razmnožava izdancima. U Vojvodini se koristi Fruškogorska bela šljiva, koja se lako vegetativno umnožava izdancima, nagrtanjem ili zrelim reznicama. Ožiljavanje zrelih reznica koje su tretirane fitohormonom !BA (indol buterna kiselina) u koncentraciji 1.000-2.000 ppm je 40-50% (Đurić i Keserović, 2007).

Izdanci rakijskih sorti šljive, kao što su Crvena ranka, Crnošljiva, Petrovača i Ilinjača ponekad se koriste kao podloge za kajsiju. Kajsija na izdanku Crnošljive je bujna, a na izdancima ostalih sorti je srednje bujna (Mišić, 1984).

                     

                      Selekcije džanarike

 

Myrabolan B je selekcija džanarike nastala u RRl East Mailing u Velikoj Britaniji. U proizvodnji je od 1936. godine. Razmnožava se nagrtanjem, položnicama ili mikrorazmnožavanjem, a teško zrelim reznicama. Veoma je adaptivna na različita zemljišta (teška, suva i krečna). Dobra je za siromašna zemljišta i za ponovno sađenje na mestu gde je prethodno bila kajsija. Relativno je otporna na prouzrokovača bakterioznog raka (Pseudomonas syringae). Najbujnija je od vegetativnih podloga za kajsiju. Zbog slabijeg afiniteta sa mnogim sortama, više se ne preporučuje za kalemljenje kaj sije.

Myrabolan 29C je selekcionisana krajem 80-ih u rasadniku Gregory Bros, u SAD (Kalifornija). Razmnožava se zrelim reznicama tretiranim fitohormonom !BA (2.000 ppm) ili mikrorazmnožavanjem. Dobro podnosi suva i krečna zemljišta. Umereno je otporna na asfiksiju zemljišta. Ima dobar afinitet sa većinom sorti kajsije i malu sklonost ka formiranju izdanaka. Okalemljene sorte su manje bujnosti u odnosu na podlogu Myrabolan B, rano stupaju u rod, imaju visoku rodnost i krupan plod. Za sada je jedna od najboljih vegetativnih podloga za kaj siju.

Mr. S 2/5 je selekcionisana u Italiji, na Univerzitetu u Pizi. U proizvodnji je od 1988. godine. Razmnožava se zrelim reznicama (ožiljavanje 80-90%), položnicama i mikropropagacijom. Dobro podnosi asfiksiju i srednje visok sadržaj kreča (do 9%). Sorte kajsije kalemljene na njoj i gajene na plodnim i navodnjavanim zemljištima su manje bujne u odnosu na sejanac džanarike, imaju visoku rodnost i dobru krupnoću ploda. Nije pogodna za teška i suva zemljišta, na kojima okalemljene sorte kajsije slabije rastu i rađaju, a može doći i do prevremenog sušenja. Preporučuje se samo za plodna zemljišta, koja se navodnjavaju. 

 

                                                 

                                                   Selekcije domaće šljive i trnošljive

Penta. Dobijena je u Institutu za voćarstvo u Rimu slobodnim oprašivanjem sorte šljive Imperial Epineuse. U proizvodnji je od 1995. godine. U SAD je poznata pod nazivom Empyrean 2. Razmnožava se mikropropagacijom ili zrelim reznicama. Veoma dobro podnosi teška zemljišta i zemljišne patogene tVerticillium, Armillaria i Phytophthora). Podnosi veći sadržaj kreča u zemljištu (slično kao GF 677). Odlično se ukorenjava i nije sklona formiranju izdanaka. Okalemljene sorte su slične bujnosti kao na podlozi Myrabolan 29C, imaju visoku rodno st i dobru krupnoću ploda. Polivalentna je podloga, koja se koristi i kod breskve, šljive i badema.

Tetra. Dobijena je u Institutu za voćarstvo u Rimu slobodnim oprašivanjem sorte šljive Reine Claude. U proizvodnji je od 1995. godine. U SAD je poznata pod nazivom Empyrean 3. Po osobinama je slična podlozi Penta. Rodnost sorti kajsije na ovoj podlozi je nešto manja u odnosu na podloge Pen ta, Myrablan 29C i sejanac kajsije, pa se zato ne preporučuje za širenje (Massai i Loreti, 2009).

Torinel (Avifel). Stvorena je u Francuskoj (INRA, Bordo) ukrštanjem Reine Claude P994 x Reine Claude de Bavay. U proizvodnji je od 1989. godine. Razmnožava se zrelim reznicama i mikropropagacijom. Veoma dobro podnosi teška i vlažna zemljišta (kao podloga Marianna GF 8/1). Osetljiva je na sušu. Srednje je bujna podloga i nije sklona formiranju izdanaka. Ima dobar afinitet sa sortama kaj sije. Preporučuje se samo za plodna zemljišta, koja se navodnjavaju.

Wavit. Selekcionisana je u rasadniku Schreiber u Austriji kao kl on sorte Vangenhajmova. Zastupnik je ne mačka firma CDB (Consortium Deutscher Baumschullen). Srednje je bujna podloga, oko 20% manje bujnosti od podloge Julijanka 655/2. Dobro se ukorenjava i nije sklona formiranju izdanaka. Ima dobar afinitet sa sortama kajsije. Sorte kajsije okalemljene na njoj rano prorode, dobro rađaju, imaju dobru krupnoću ploda, a zrenje plodova je nekoliko dana. ranije u odnosu na sejanac džanarike.

Adesoto (Puebla de Soto 101). Nastala je slobodnim oprašivanjem šljive Pollizo de Murcia u Istraživačkoj stanici Aula Dei (Saragosa, Španija). Patentirana je u EU 2002. godine, a u SAD je komercijalizovana pod nazivom Empyrean 101. Razmnožava se zrelim reznicama (ožiljavanje oko 60%) i mikropropagacijom. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta, kao i veći sadržaj kreča (10-11 %). Otporna je na nematode (Meloidogyne spp.). Tolerantna je na Armillaria mellea i ESFY. Afinitet sa sortama kaj sije često nije dobar. Sklona je formiranju izdanaka (Missere et al., 2010).

                          Međuvrsni hibridi

Ishtara (Ferciana). Nastala je u INRA (Bordo, Francuska) kao kompleksni međuvrsni hibid: (P. cerasifera x P. salicina) x (P. cerasifera x P. persica). Razmnožava se mikropropagacijom. Zrele reznice se teško ožiljavaju. OsetJjivija je na asfiksiju od sejanca breskve, umereno je osetljiva na veći sadržaj kreča, a tolerantna je na sušu. Otporna je na nematode (Meloidogyne spp.), a osetljiva je na Pseudomonas syringae, Verticillium dahliae i Armillaria mellea. Tolerantna je na ESFY. Nije sklona formiranju izdanaka. Ima dobar afinitet sa sortama kaj sije. Okalemljene sorte su umerene bujnosti (za oko 20% manje u odnosu na sejanac breskve), rano stupaju u rod i dobre su rodnosti. Uravnotežen odnos između vegetativnog rasta i rodnosti pozitivno utiče na krupnoću plodova i na smanjenje troškova rezidbe. Utiče na ranije dozrevanje plodova. Polivalentna je podloga, pre svega namenjena za breskvu, ali u optimalnim uslovima gajenja je veoma dobra podloga i za kajsiju, šljivu i badem. Preporučuje se za plodnija zemljišta.

Marianna GF 8/1. Selekcija šljive Marijane koja je hibrid P. cerasifera x P. munsoniana. Nastala je u Francuskoj (INRA) 70-ih godina. Razmnožava se zrelim reznicama, nagrtanjem, položnicama ili mikropropagacijom. Vrlo je adaptivna na različite tip ove zemljišta. Veoma dobro podnosi teška i vlažna, kao i krečna zemljišta. Otporna je na zimski mraz. Umereno je osetljiva na Armillaria mellea i Agrobacterium tumefaciens, a osetljiva je na Verticillium spp. Relativno je otporna na nematode (Meloidogyne spp.). Dobro se ukorenjava i nije sklona formiranju izdanaka. Nema dobar afinitet sa nekim sortama kaj sije. Sorte kalemljene na njoj rastu bujno (nešto manja bujnost od sejanca džanarike), rano prorode i dobro rađaju. Više se preporučuje kao podloga za šljivu. Za kajsiju je treba koristiti na teškim i vlažnim zemljištima i to samo kod sorti koje sa njom imaju dobar afinitet.

Julior (Ferdor). Nastala je u Francuskoj (INRA) krajem 80-ih ukrštanjem Saint Julien d'Orleans (P. insititia) x Peršore (P. domestica). Razmnožava se zrelim reznicama ili mikropropagacijom. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. Polivalentna je podloga, koja se najviše koristi kod šljive, a manje kod breskve i kajsije. Afinitet sa kajsijom dosta varira u zavisnosti od sorte. Bujnost okalemljenih sortije slična ili nešto manja u odnosu na podlogu Myrabolan 29C. Rodnost i kvalitet ploda su dobri. Mana ove podloge je izražena sklonost ka formiranju izdanaka.

Citation (Zaipme). Nastala je kao hibrid P. persica xP. salicina u Zaiger's Genetics (Kalifornija, SAD). Razmnožava se zelenim i zrelim reznicama i mikropropagacijom. Ne podnosi krečna zemljišta. Osetljiva je na bakterioze. Ima dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Lošiji afinitet ima sa sortom San Castrese (Pennone i Abbate, 2006). Stabla kalemljena na ovoj podlozi su za 30% manje bujnosti u odnosu na sejanac džanarike. Preporučuje se za plodna zemljišta, koja se navodnjavaju i na njima daje visok prinos i dobar kvalitet plodova. Na teškim zemljištima, koja se ne navodnjavaju porast je slab i javlja se propadanje stabala. U ogledu sa sortom Luizet u Švajcarskoj, ispoljila je manju bujnost, veću rodnost i veću krupnoću ploda u odnosu na sejanac džanarike (Monney et al., 2010).

Barrier 1. Nastala je u Italiji (Firenca) kao međuvrsni hibrid P. davidiana x P. persica. U SAD je komercijalizovana pod nazivom Empyrean 1. Razmnožava se zrelim reznicama i mikropropagacijom. Dobro podnosi suva i siromašna zemljišta. Na krečnu hlorozu je otpornija od sejanaca breskve (podnosi 5-6% kreča). Introdukovana je prvenstveno kao podloga za breskvu, ali je i kod kajsije dala zadovoljavajuće rezultate. Sorte okalemljene na njoj rastu bujno, ali rano prorode. Cvetanje i zrenje plodova je za nekoliko dana kasnije u odnosu na sejanac breskve.  Plumina (Ferlenain). Nastala je u Francuskoj (INRA, Avinjon) ukrštanjem P. bessei x P. cerasifera. Otporna je na asfiksiju zemljišta, a osetljiva na Agrobacterium tumefaciens. Sorte kalemljene na njoj su umerene bujnosti, za oko 30% manje u odnosu na sejanac džanarike. Nema dobar afinitet sa mnogim sortama kajsije, a sklona je i formiranju izdanaka.

VVA-1 (Krymsk 1). Nastala je u Krimskoj ogledno-selekcionoj stanici (Rusija) ukrštanjem P. tomentosa x P. cerasifera. Lako se razmnožava zelenim reznicama (ožiljavanje preko 80%), a nešto teže zrelim reznicama (50-60%). Veoma je otporna na mraz. Korenov sistem podnosi do -15°C, a nadzemni deo do -40°C. Osetljiva je na sušu i rak korena (Agrobacterium tumefaciens). Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. Ne formira izdanke. Tma dobar afinitet sa velikim brojem sorti kajsije. Sorte kalemljene na ovoj podlozi su slabo bujne (dostižu oko 40-50% bujnosti u odnosu na sejanac džanarike). Okalemljene sorte rano stupaju u rod i imaju visoku efektivnost prinosa. Plodovi sazrevaju za 5-10 dana ranije u odnosu na sejanac džanarike, bez negativnog uticaja na smanjenje krupnoće i kvaliteta ploda. Poželjno je obezbediti navodnjavanje. Preporučuje se za zasade gustog sklopa, do 2.500 stabala po ha (Eremin et al., 2000).

Družba. Nastala je u Krimsku (Rusija) ukrštanjem P. pumila x P. armeniaca.

Lako se razmnožava zelenim reznicama (ožiljavanje 80%), a lošije zrelim reznicama (40-50%). Otporna je na mraz (koren podnosi do -15°C). Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. Osetljiva je na veći sadržaj kreča u zemljištu. Ne formira izdanke. Ima dobar afinitet sa sortama kajsije. Sorte kalemljene na njoj su srednje bujne (za 30-40% manje bujnosti u odnosu na sejanac džanarike) i visoke rodnosti. Pogodna je za intenzivne zasade sa gustinom sklopa 1.000-1.500 stabala po ha.

Evrika 99 (3BpuKa 99). Nastala je u Krimsku (Rusija) ukrštanjem (P. pumila x P. salicina) x P. cerasifera. Lako se razmnožava zelenim reznicama (ožiljavanje 97%), zrelim reznicama (70%) i položnicama. Relativno je otporna na mraz (koren podnosi -10 do -12°C). Veoma dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. Relativno je tolerantna na krečnu hlorozu. Ne formira izdanke. Ima dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Sorte kalemljene na njoj su srednje bujne (za oko 30% manje bujnosti u odnosu na sejanac džanarike). Pozitivno utiče na rodno st i krupnoću ploda sorti. Pogodna je za intenzivne zasade sa gustinom sklopa do 1.000 stabala po ha.

Kubanj 86 (AP-1, Krymsk 86). Nastala je u Krimskoj ogledno-selekcionoj stanici (Rusija) ukrštanjem P. cerasifera x P. persica. Lako se razmnožava zelenim reznicama (ožiljavanje do 90%) i zrelim reznicama (60-70%). Srednje je otporna na mraz, na nivou džanarike (koren podnosi -8 do -10°C). Vrlo je adaptivna na različite tipove zem lj išta: teška, vlažna, krečna i suva. Otporna je na nematode. Vrlo je pogodna za ponovno sađenje na mestu gde je prethodno bila kajsija. Ne formira izdanke. Ima dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Ovo je bujna podloga. U prvim godinama raste bujnije od sejanca džanarike. Uprkos velikoj bujnosti, stabla kalemljena na njoj rano prorode, dobro rađaju (za oko 20% veći prinos u odnosu na sejanac džanarike) i imaju krupan plod. Pogodna je za zasade srednje gustine sklopa, od 600-1.000 stabala po ha (Eremin et al., 2000).

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.