POSREDNICI ZA KAJSIJU

                              POSREDNICI

Posrednik (deblotvorac, interstock) je deo voćke koji je kalemljenjem umetnut između podloge i sorte. Posrednici se u praksi najčešće koriste u cilju prevazilaženja inkompatibilnosti između podloge i sorte, kao što je slučaj pri kalemljenju nekih sorti kruške (npr. Vilijamovke) na dunji. Pored toga, oni se mogu koristiti i u cilju smanjenja bujnosti podloge, što je slučaj na primer kod trešnje. Kod kajsije posrednici se koriste u cilju povećanja otpornosti na niske temperature i prouzrokovače bolesti.

Nisko kalemljene kajsije osetljive su na kolebanja temperature krajem zime usled čega dolazi do pucanja kore na deblu i ramenim granama. Te pukotine predstavljaju mesta potencijalne infekcije patogenima koji mogu izazvati prevremeno sušenje stabala. Na osnovu brojnih istraživanja i iskustava iz proizvodne prakse je utvrđeno da kajsija daje bolje rezultate ako se kalemi visoko (na 80-120 cm) na podlozi ili posredniku koji je otporan na mraz i ima dobar afinitet sa sortama (Đurić i Keserović, 2007).

Kao podloga se najčešće koriste sejanci džanarike. Oni su bujni i imaju snažan korenov sistem koji je adaptivan na različite tipove zemljišta. Na njih se pri zemlji kalemi odgovarajući posrednik, a zatim se na posredniku, na visini od 80-120 cm kalemi željena sorta kajsije. Nedostatak ovog postupka je što produžava proizvodnju sadnica za jednu  godinu. Međutim, sadnice dobijene na ovaj način su veoma kvalitetne, sa jako razvijenim korenovim sistemom i u voćnjaku prorode godinu dana ranije u odnosu na klasične sadnice.

Kao posrednici kod kaj sije su najčešće korišćene neke sorte domaće šljive (P. domestica), kao što su Krupna zelena renkloda, Stenli, Požegača, Belošljiva ili Čačanska lepotica. Posrednik pozitivno utiče na bujnost, rodno st, zdravstveno stanje i dugovečnost voćaka. Kod kajsije je obavljeno više eksperimentalnih ispitivanja sa različitim posrednicima.

Paunović (1968) je ispitivao 16 različitih sorti šljive kao posrednike za sortu kaj sije Mađarska najbolja kalemljenu na sejancu džanarike. Na osnovu osmogodišnjeg ispitivanja najbolje rezultate kao posrednik je dala Belošljiva.

Ogašanović et al. (1991) su ispitivali uticaj šest sorti šljive kao posrednika kod tri rane sorte kajsije u periodu od pet godina. Najbolji uticaj na prinos i kvalitet ploda su imale Čačanska lepotica i St. Julien.

Papić (1994, 1995) je ispitivao uticaj četiri sorte šljive kao posrednika kod tri sorte kaj sije. Bujnost okalemljenih sorti je bila velika kada je kao posrednik korišćena sorta Zelena renkloda, srednja kada su korišćene Čačanska lepotica i St. Julien, a slaba kada je korišćena Vangenhajmova. Najmanje sušenje stabala je bilo sa Čačanskorn lepoticom kao posrednikom, a najveće sa Vangenhajmovom. Najveći prinos i najbolji kvalitet ploda dobijeni su na stab lima kod kojih je posrednik bila Čačanska lepotica.

Plazinić et al. (1995) su ispitivali uticaj šest sorti šljive kao posrednika kod osam sorti kajsije u periodu od sedam godina. Podloga je bio sejanac džanarike, a visina kalemljenja 1 m. Najveći prinos je dobijen kada je kao posrednik korišćena sorta Čačanska lepotica, a naj veće preživljavanje stabala (57%) kada je kao posrednik korišćena sorta Krupna zelena renkloda.

Đurić i Keserović (1996) su u periodu od šest godina ispitivali uticaj crnog tma (P. spinosa) kao posrednika kod devet sorti kajsije. Ako se crni trn koristi kao podloga, utiče na smanjenje bujnosti i povećanje otpornosti kajsije na mraz i sušu. Međutim, problem kod ove podloge je što formira veliki broj tmovitih izdanaka, što otežava negu zasada kaj sije. Da bi se taj nedostatak otklonio, navedeni autori su koristili crni trn kao međupodlogu (dužine 80-100 cm) između džanarike i sorti kajsije. Bujnost sorti je bila za 25-35% manja, nego kada su kod istih sorti kao posrednici korišćene sorte šljive Stenli i Krupna zelena renkloda. Vitalnost i zdravstveno stanje voćaka su bili dobri. Autori preporučuju korišćenje ovog posrednika u cilju intenzifikacije gajenja kajsije, jer on omogućava gustinu sklopa od 1.000 i više sadnica po hektaru.

Đurić i Keserović (1997) su u periodu od devet godina ispitivali uticaj tri posrednika (Stenli, Požegača i Krupna zelena renkloda) kod 12 sorti kajsije. Utvrdili su njihov značajan uticaj na bujnost, rodnost i prevremeno sušenje stabala. Kod većine sorti najbolji rezultati (najveći prinos i najmanje sušenje stabala) su dobijeni kada je kao posrednik korišćena sorta Krupna zelena renkloda. 

 Korać et al. (1999) su ispitivali vrednost hibrida šljive G-18 i G-12 i sorte Stenli kao posrednika pri kalemljenju sorti kajsije Novosadska rodna i Arzami aromatičnij. Najbolje rezultate je pokazao hibrid G-18, koji je vrlo bujan, otporan na virus šarke šljive i ima dobar afinitet sa ispitivanim sortama kajsije.

Milošević et al. (2011) su ispitivali uticaj crnog tma kao posrednika kod pet sorti kajsije u periodu početne rodnosti. Utvrdili su da on utiče na značajno smanjenje bujnosti, ali istovremeno utiče i na smanjenje rodnosti i krupnoće ploda.

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.