GENERATIVNE PODLOGE ZA KAJSIJU

                                 GENERATIVNE PODLOGE

Generativne podloge još uvek zauzimaju dominantno mesto u proizvodnji kajsije u svetu. U našoj zemlji ove podloge su daleko više zastupljene u odnosu na vegetativne podloge.

Kao generativne podloge za kaj siju se mogu koristiti sejanci kaj sije, raznih vrsta šljive (džanarika, trnošljiva, domaća šljiva), breskve i badema. U našoj zemlji najviše se koriste sejanci džanarike, a znatno manje sejanci ostalih šljiva (belošljiva i rakijske sorte šljive).

                          Sejanci kajsije

Sejanci kajsije su najviše korišćena podloga za kajsiju u svetu. Vodeća su podloga za kajsiju u Turskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Češkoj, Ukrajini, Jermeniji, Španiji i drugim zemljama. U našoj zemlji oni se skoro uopšte ne koriste.

Osobine biljke. Kajsija se u divljem stanju sreće u Kini, Mandžuriji i srednjoj Aziji (oblast Tjen-Šan). Raste kao srednje visoko drvo, koje do stiže visinu 8-10 m, retko i do 15 m. Korenov sistem je snažan. Glavna masa korena je na dubini 20-70 cm, a pojedine žile na lakšim zemljištima idu do dubine od 4 m. Nije sklona formiranju izdanaka. Ima kratko biološko zimsko mirovanje i rano počinje vegetaciju. Obično cveta u drugoj polovini marta i osetljiva je na pozne prolećne mrazeve.

Najviše joj odgovaraju duboka, plodna, rastesita i dobro drenirana zemljišta.

Ne podnosi teška, vlažna i zbijena zemljišta. Osetljiva je na visok nivo podzemne vode. Dobro podnosi sušu. Samo je badem otporniji na sušu od kajsije. Umereno je osetljiva na veći sadržaj kreča u zemljištu (podnosi 8-10% fiziološki aktivnog kreča).

Veoma je osetljiva na Phytophthora spp., Verticillium spp., Armillaria mellea, i Agrobacterium tumefaciens. Otporna je na nematode koje pripadaju vrstama roda Meloidogyne. Otporna je na larve gundelja (Melolontha melolontha). Osetljiva je na bakteriozni rak (Pseudomonas syringae). Domaćinje virusa šarke šljive,

Razmnožavanje. Razmnožava se semenom. Obično se koristi seme od gajenih sorti, čiji se plodovi koriste u prerađivačkoj industriji. Na primer u Italiji i Španiji se koristi seme sorte Canino, u SAD seme sorte Royal, a u Kanadi seme sorti Alfred, Veecot i Goldcot. U zemljama kao što su Ukrajina, Turska, Bugarska, Makedonija se koristi seme poludivljih populacija kajsije, koje imaju sitan plod. One su poznate pod nazivima zerzelija, zerdali, žerdelj i sl. U severnoj Africi se koristi seme lokalnih poludivljih formi koje su poznate pod nazivom Mech Mech. U oblastima istočne Azije (Rusije i Kine) sa hladnijom klimom koriste se sejanci sibirske kajsije (P. sibiricai i mandžurske kajsije (P. mandshurica). Oni su otporniji na zimski mraz od obične kajsije, ali ako se gaje u toplijim područjima ranije počinju vegetaciju, pa su osetljiviji na pozne prolećne mrazeve. 

-

Klijavost semena kajsije je dosta neujednačena i po pravilu je bolja kod sorti čiji plodovi kasnije sazrevaju (Bassi et al., 1998; Dimitrova, 2000b). Seme kajsije zahteva stratifikovanje na temperaturi od 5°C u trajanju od oko 45 dana (Fideghelli i Loreti, 2009). Ercisli i Guleryuz (1995) su utvrdili da se povećanjem dužine stratifikovanja povećava klijavost semena, kao i kasniji porast sejanaca, kao i da najbolje efekte daje stratifikovanje u trajanju od 60 dana. Potapanje semena u rastvore KN03 (0,3%) i GA3 (500 ppm) u trajanju od 24 h utiče na značajno povećanje klijavosti semena (Bhan i Sharma, 2011).

Seme kajsije se seje na dubinu 5-6 cm. Porast sejanaca je dosta neujednačen.

Većina sejanaca dostiže debljinu potrebnu za kalemljenje u prvoj godini. Aktivnost kambijuma traje kratko, pa kalemljenje na spavajući pupoljak treba obaviti što ranije, ujulu ili početkom avgusta (Mišić, 1984).

Odnosi podloge i sorte. Sejanci kajsije imaju odličan afinitet sa sortama kajsije. Sorte okalemljene na njima su bujne i dobro rađaju ako se gaje na lakšim zemljištima. Ako se gaje na teškim zemljištima, koja se ne navodnjavaju, bujnost je slabija, a rodno st umerena. Kvalitet i krupnoća plodova su dobri. Stabla kajsije okalemljena na sejance kajsije kasnije prorode i plodovi na njima sazrevaju nešto kasnije u odnosu stabla okalemljena na sejance breskve.

Sejanci kajsije kao podloga uti ču na raniji početak vegetacije okalemljenih sorti, što ih iz laže većoj opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Mnogi autori navode da su stabla kajsije na ovoj podlozi sklona prevremenom sušenju (apopleksiji) i da brzo propadaju (Mišić, 1984; Pejkić i Ninkovski, 1987; Đurić i Keserović, 2007). Zbog toga se ova podloga ne koristi u našoj zemlji.

Kajsija na sejancu kajsije se sadi na rastojanju 5-6 m x 3,5-5 m, u zavisnosti od bujnosti sorte, uzgojnog oblika i plodnosti zemljišta. Gustina sklopa pri navedenom rastojanju iznosi 330-500 stabala po hektaru.

Selekcija. Na selekciji kaj sije kao generativne podloge je rađeno u mnogim zemljama: Kanadi, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj.

U Kanadi (Istraživački centar Harrow, Ontario) je selekcionisana podloga Haggith. Otporna je na mraz, samooplodna, ima dobru klijavost semena i daje dosta ujednačene sejance. Stabla kalemljena na njoj su bujna, odlikuju se većim uglom grananja i dobre su rodnosti (Layne i Harrison, 1975).

U Francuskoj (INRA) je dobijena selekcija Manicot GF 1236. Preporučuje se kao zamena za sejanac kajsije, jer omogućava veću uniformnost stabala. Bujna je podloga. Pogodna je za različite tip ove zemljišta, uključujući teška i suva. Ima dobar afinitet sa sortama kaj sije. Sorte kalemljene na njoj rano prorode i dobro rađaju, čak i kada se gaje na teškim zemljištima, koja se ne navodnjavaju (Pirazzini, 2002).

Ocena. Pogodna je za laka i rastresita zemljišta. Ima dobar afinitet sa sortama kajsije. Mane su neujednačen porast sejanaca i kratak period okuliranja. Zbog osetljivosti na izmrzavanje i prevremeno sušenje stabala, sejanci kajsije se ne preporučuju kao podloga za kajsiju u našoj zemlji.

 

 Sejanci džanarike

Džanarika (P. cerasifera) je vrsta šljive koja ima vrlo širok areal rasprostra­njenosti: od srednje Azije, Zakavkazja, Ukrajine, Moldavije i Belorusije do Male Azije i Balkanskog poluostrva. U Srbiji se sreće u vidu prirodnih populacija, kao pratilac hrastovih šuma. Javlja se u velikom broju varijeteta i formi.

Sejanci džanarike su vodeća podloga za kaj siju u Srbiji. Takođe se najviše koriste kao podloga u Rumuniji, Ukrajini, Moldaviji, Rusiji, Poljskoj. U manjoj meri se koriste u Mađarskoj, Bugarskoj, južnoj Italiji.

Osobine biljke. Raste kao žbun ili drvo visine do lOm, ređe do 15 m. Korenov sistem je snažan i razgranat. Sklonost ka formiranju izdanaka se veoma razlikuje između pojedinih tipova. Cveta rano, u drugoj polovini marta. Plodovi su uglavnom sitni, okruglastog oblika, žute, crvene, ljubičaste ili tamnoplave boje Koštica se ne odvaja od mesaDžanarika najbolje uspeva u nešto toplijim područjima, u tzv. vinogradarskoj zoni. Veoma je adaptivna na osobine zemljišta. Dobro podnosi skeletna, kamenita, šljunkovita i peskovita zemljišta. Otporna je na sušu i veći sadržaj kreča u zemljištu. Bolje podnosi teška i vlažna zemljišta u odnosu na breskvu i kaj siju. Pogodna je i za podizanje zasada na svežim krčevinama (mestima gde su prethodno uspevale drvenaste biljke).

 Osetljiva je na gljivicu Armillaria mellea i na bakteriozni rak (Pseudomonas syringae). Srednje je otporna na Phytophthora spp., Verticillium spp. i Agrobacterium tumefaciens. Otporna je na nematode (Meloidogyne spp.). Domaćin je virusa šarke šljive, ali se on ne prenosi pri razmnožavanju semenom.

Razmnožavanje. Razmnožava se semenom, a pojedini selekcionisani tipovi se mogu razmnožavati i vegetativno. Period jarovizacije semena traje 60-90 dana. Seme je dobre klijavosti.

Seme se seje na dubinu od 4-5 cm. Sejanci su dosta heterogeni (neujednačeni), brzo rastu i skoro uvek dostižu debljinu za kalemljenje u prvoj godini. Zbog toga seme može da se seje direktno u rastilo. Aktivnost kambijuma i period okuliranja su dugi, tako da se sejanci mogu kalemiti do sredine septembra.

Za proizvodnju sejanaca treba koristiti seme sa odabranih matičnih stabala, koja su umereno bujna, ranije završavaju vegetaciju i čiji plodovi sazrevaju srednje kasno. Seme sa stabala čiji plodovi rano dozrevaju imaju slabiju klijavost. Smatra se da su najbolji sejanci koji potiču od džanarike svetle (žute) boje ploda (Mišić, 1984).

Odnosi podloge i sorte. Džanarika nema dobar afinitet sa svim sortama kajsije.

Sorte koje imaju slabiji afinitet sa ovom podlogom su: Goldrich, Stark Early Orange, Dacia, Canino. Sorte kajsije kalemljene na džanarici su bujne i dobro rađaju. Kasnije prorode i daju nešto sitnije plodove u odnosu na druge podloge.

Kajsija na džanarici je veoma osetljiva na prevremeno sušenje stabala (apopleksiju). Uzroci ove pojave su uslovljeni slabijim afinitetom između ove dve vrste, kao i dugim vegetacionim periodom džanarike. Ona u proleće rano počinje vegetaciju, a u jesen je kasno završava. Zato kajsija na džanarici više strada od zimskih i prolećnih mrazeva. Oštećenja od mraza na deblu i skeletnim granama predstavljaju mesta prodora patogena koji dovode do sušenja stabala.

Đurić (1990) je ispitivao osetljivost na prevremeno sušenje stabala kod 50 sorti kajsije nisko kalemljenih na neselekcionisanim podlogama džanarike. Kod 40 sorti u prvih 10 godina nakon sađenja se osuši lo 60-100% stabala. Najmanje sušenje (5%) je bilo kod klona Ambrozije NS (sada sorta Novosadska kasnocvetna).

Veliko sušenje stabala kajsije kalemljenih na sejancu džanarike navodi i Ninkovski (1983) u uslovima Pančevačkog rita. Najveće sušenje stabala u periodu od Il godina imala je sorta Stark Early Orange (83%), zatim Mađarska najbolja (60%) i Rakovski (38%), dokje sušenje bilo najmanje kod sorte Luizet (7%).

Kajsija na sejancu džanarike se može gajiti na rastojanju 5-6 m x 4-5 m, odnosno u gustini sklopa od 330-500 stabala po hektaru.

Selekcija. Na selekciji džanarike kao generativne podloge se radi u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i drugim zemljama.

U Bugarskoj je selekcionisan klon džanarike Aidemirska. Ima dobru klijavost semena (90-95%). Daje uniformne sejance koji brzo rastu i već krajem jula do stižu potrebnu debljinu za kalemljenje. Ima dobar afinitet sa većinom sorti kaj sije, uključujući i sorte Canino i Modesto koje imaju slabiji afinitet sa drugim podlogama šljive. Sorte okalemljene na njoj su umerene bujnosti, za 20-27% manje od standardne selekcije džanarike - Džanka 4 (Dimitrova i Marinov, 2006).

 U Rumuniji su izdvojene dve selekcije džanarike, koje su registrovane 1999. godine. Selekcija Mirobolan C5 je bujna, plodovi sazrevaju kasno (druga polovina septembra) i ima dobru klijavost semena (84%). Preporučuje se za teška zemljišta i za ponovno sađenje na istom mestu. Selekcija Mirobolan dwarf je slabo bujna (50% manje bujnosti od prethodne selekcije). Plodovi sazrevaju srednje kasno, ima dobru klijavost semena (68%), dobro se ukorenjava, ali je osetljiva na sušu. Ima dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Preporučuje se za intenzivne zasade gustog sklopa, za stone sorte (Dutu et al., 2011).

U Slovačkoj su selekcionisane podloge MY-KL-A i MY-BO-l. Podloga MY­KL-A se odlikuje crvenkastom bojom listova. Kod nas su na selekciji džanarike kao podloge za kajsiju radili Ognjanov et al. (2008). Izdvojili su 10 selekcija, od kojih su najbolje osobine pokazale selekcije BP 12 i BP 128, koje su bujne, kao i selekcija BP 15, koja je slabo bujna.

Ocena. Velika dostupnost i dobra klijavost semena, dobar rast sejanaca i dobra adaptivnost na lošija zemljišta dovela su do masovnog korišćenja džanarike kao podloge za kaj siju. Međutim, ona ima brojne nedostatke, kao što su velika heterogenost sejanaca, slabiji afinitet sa nekim sortama kaj sije, osetljivost okalemljenih sorti na mraz i prevremeno sušenje stabala. Nedostaci ove podloge se mogu umanjiti korišćenjem posrednika (deblotvoraca). Džanariku treba koristiti na suvim i manje plodnim zemljištima.

 

 

 Sejanci belošljive

Belošljiva predstavlja populaciju biotipova šljive belog ploda. Prema nekim autorima pripada vrsti P. domestica, dok drugi smatraju da pripada vrsti P. insititia. Na osnovu proučavanja izoenzimskog polimorfizma kod autohtonih šljiva belog ploda uporedo sa sortama P. domestica i P. insititia, Bošković (1990) je zaključio da belošljive predstavljaju heterogenu grupu šljiva, u kojoj većina proučavanih tipova ima veću srodnost sa trnošljivom, nego sa domaćom šljivom.

Osobine biljke. Raste kao žbun ili manje drvo, visine do 6 m. Sklona je formiranju korenovih izdanaka. Plod je sitan, okruglastog ili ovalnog oblika, zlatnožute boje, prekrivene beličastim pepeljkom (Slika 131). Kod nekih tipova meso se odvaja od koštice, a kod drugih se ne odvaja. Belošljiva nije probirač zemljišta. Bolje podnosi teška i vlažna zemljišta u odnosu na kaj siju, breskvu i džanariku. Otporna je na mraz i sušu. Osetljiva je na virus šarke šljive.

Razmnožavanje. Razmnožava se semenom ili korenovim izdancima. Period

jarovizacije semena je dug i iznosi 105-135 dana (Mišić, 1984). Klijavost semena je dosta neujednačena. Neki tipovi imaju dobru klijavost, dokje kod drugih ona slabija.

 Sejanci neujednačeno rastu i često ne do stižu potrebnu debljinu za okuliranje u prvoj godini. Period aktivnost kambijuma je kratak, tako da je poželjno da se okuliranje na spavajući pupoljak izvede u drugoj polovini jula ili početkom avgusta.

Odnosi podloge i sorte. Sejanci belošljive imaju dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Američke sorte Stark Early Orange i Nugget nemaju dobar afinitet sa ovom podlogom i kod njih brzo dolazi do prevremenog sušenja stabala (Đurić i Keserović, 2007). Sorte okalemljene na sejance belošljive rastu srednje bujno, dobro rađaju i daju dobar kvalitet plodova. Na ovoj podlozi kajsije manje stradaju od apopleksije nego na drugim podlogama (posebno kod visokog kalemljenja).

Ninkovski (1983) je utvrdio da belošljiva kao podloga nije pogodna za kajsiju na području Pančevačkog rita ako se podizanje zasada obavlja sa jednogodišnjim sadnicama. Prosečno sušenje stabala u periodu od 10 godina za šest sorti kajsije je iznosilo 64%, a variralo je od 47% kod sorte Blenril do 77% kod sorte Nju džersi 19. Međutim, kada je kalemljenje obavljeno na stalnom mestu, dobijeni su mnogo bolji rezultati. Prosečno sušenje za devet godina je bilo 26%, a najbolji rezultati su dobijeni kod tri mađarske sorte (Mađarska najbolja, Cegledi bibor i Cegledi orijaš), kod kojih je sušenje bilo od 15-23%.

Kajsija na sejancu belošljive se može saditi na rastojanju 5-6 m x 4 m, odnosno u gustini sklopa 420-500 stabala po ha.

Selekcija. Belošljiva predstavlja vrlo heterogenu populaciju, sa velikim brojem tipova koji se razlikuju po bujnosti, rodnosti, vremenu zrenja i krupnoći ploda. U okviru nje je potrebno izvrši ti klonsku selekciju. Za proizvodnju sejanaca treba koristiti seme sa bujnih, zdravih stabala, čiji plodovi sazrevaju krajem jula ili u avgustu i kod kojih se meso odvaja od koštice.

Paunović (1985) navodi rezultate rada na klonskoj selekciji belošljive, pri čemu je izdvojeno šest klonova koji su pogodni kao podloga za kaj siju. Među njima se ističe klon B-1.

Kapetanović i Prica (1985) su ispitivali domaće sorte šljive kao podloge za kaj siju. Dobre rezultate pokazala je sorta Banjalučka bjelica. Sorte okalemljene na sejancu ove šljive su imale manju bujnost i veću rodnost u odnosu na sejanac džanarike. U okviru ove sorte selekcionisan je i klon BB-l, koji je pogodan za korišćenje kao vegetativna podloga za kaj siju.

U Vojvodini se koristi Fruškogorska bela šljiva. Prema navodima Đurića (1988) ona ima sitan plod (14-18 g), jajasto-okruglastog oblika. Seme ima dobru klijavost (72-88%). Pored razmnožavanja semenom, može se razmnožavati i izdancima, nagrtanjem i zrelim reznicama. Sa sortama kajsije ima dobar afinitet. U uporednom ogledu sa sejancima džanarike, utvrđeno je da je rast sorti kaj sije na ovoj podlozi bio manje bujan, a bilo je manje izraženo i prevremeno sušenje stabala.

Ocena. Sejanci belošljive su dobra podloga za kaj siju, na kojoj ona ispoljava dobru rodnost, zdravstveno stanje i dugovečnost. Manje je sklona prevremenom sušenju stabala, posebno ako se kalemljenje obavi visoko (na 80-100 cm iznad površine zemlje). Kod nje bi trebalo obaviti klonsku selekciju i ispitati ponašanje selekcionisanih klonova sa većim brojem sorti kajsije.

 Sejanci ostalih šljiva

Za kalemljenje kajsije mogu se koristiti i sejanci autohtonih sorti šljive, kao što su Crvena ranka, Petrovača i Cmošljiva. Takođe se sporadično koriste i sejanci gajenih sorti, naročito Krupne zelene renklode i Vangenhajmove.

Crvena ranka (Crvenjača) je autohtona rakijska sorta šljive, rasprostranjena u Šumadiji i dolini Zapadne Morave. U Rumuniji i Moldaviji je poznata pod nazivom Rosior varatic. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Samobesplodna je sorta usled muške sterilnosti. Plod je sitan (17 g), jajastog oblika, plavocrvene boje (Slika 132). Meso se ne odvaja od koštice. Daje rakiju dobrog kvaliteta. Razmnožava se semenom i izdancima. Period aktivnosti kambijuma kratko traje, pa je manje pogodna za kalemljenje okuliranjem. Preporučuje se kalemljenje prostim spajanjem u proleće (Mišić, 1984). Sorte kajsije kalemljene na Crvenoj ranki imaju umerenu bujnost i dobru rodnost. Kajsija na ovoj podlozi manje pati od apopleksije nego na džanarici, a više nego na belošljivi. Pejkić i Ninkovski (1987) navode da se na ovoj podlozi može javiti pozna inkompatibilnost.

Krupna zelena renkloda (Reine-Claude verte, Green Gage) je stara sorta, nepoznatog porekla. Sazreva srednje pozno, u drugoj polovini avgusta. Plod je krupan (35 g), okruglastog oblika, zeleno-žute boje (Slika 133). Meso je dobrog kvaliteta i odvaja se od koštice. Koristi se pretežno za preradu, naročito u kompot i

slatko. Sejanci ove sorte se koriste sporadično kao podloga u Francuskoj, Italiji i Španiji. Pogodna je za toplije, južnije areale gajenja. Ne podnosi teška, vlažna i krečna zemljišta. Razmnožava se semenom i izdancima. Seme ima slabiju klijavost, a sejanci sporo rastu, pa je potrebno dve godine da dostignu debljinu za kalemljenje.

U Bugarskoj je od ove sorte selekcionisana podloga Greengage-CD 4. Ona ima dobar afinitet sa većinom sorti kajsije. Sorte okalemljene na njoj imaju umerenu bujnost (20-40% manju u odnosu na sejance džanarike) i visoku rodnost. Nedostatak ove podloge je slabija klijavost semena, koja se može poboljšati potapanjem u vodu, stratifikovanjem i setvom semena ujesen (Dimitrova, 2000a).

Vangenhajmova (Wangenheim Prune) je sorta domaće šljive koja potiče iz Nemačke. Sazreva sredinom avgusta. Samooplodna je i vrlo rodna. Plod je srednje krupan (20-25 g), jajastog oblika i tamnoplave boje (Slika 134). Vrlo je skromnih zahteva za uspevanjem, otporna na mraz i prouzrokovače bolesti. Sejanci ove sorte se koriste kao podloga za kajsiju u Poljskoj, Češkoj i Nemačkoj. Sorte kajsije okalemljene na njoj su umerene bujnosti (oko 30-40% manje bujnosti u odnosu na sejance džanarike). Prinos po stablu je manji, ali je prinos po jedinici površine poprečnog preseka debla znatno viši u odnosu na džanariku. Krupnoća plodova je nešto manja, posebno na lakšim zemljištima koja se ne navodnjavaju. Na ovoj podlozi je uočena sklonost ka prevremenom sušenju stabala kajsije (Sitarek i Bartosiewicz, 2011; Sosna i Licznar-Malanczuk, 2012).

 Sejanci breskve

Sejanci breskve se koriste kao podloga za kajsiju u SAD (Kalifornija), Francuskoj, Italiji i Južnoafričkoj Republici. U SAD se kao podloga koriste sejanci gajenih sorti breskve, kao što su Lovell i Halford, kao i selekcija koje se gaje isključivo za dobijanje semena, kao što su Bailey, Siberian C, kao i selekcije otporne na nematode (Nemaguard, Nemared i Guardian). U našoj zemlji kao podloga za kajsiju se sporadično koriste sejanci vinogradske breskve.

Vinogradska breskva predstavlja populaciju breskve koja se gaji ili raste spontano u Srbiji i drugim zemljama na Balkanskom poluostrvu. Plodovi sazrevaju kasno, sitni su, najčešće imaju belo meso i vrlo prijatnu aromu.

Pogodna je za toplija područja i lakša, rastresita zemljišta. Dobro podnosi sušu. Ne podnosi teška i vlažna zemljišta. Ako je sadržaj kreča iznad 5% pati od hloroze. Osetljiva je na niske temperature (koren počinje da strada na -lO°C). Osetljiva je na Phytophthora cactorum, Armillaria mellea, Agrobacterium tumefaciens i nematode. Pokazuje izvesnu otpornost na Verticillium spp. i bakteriozni rak (Pseudomonas syringae). Nije sklona formiranju korenovih izdanaka. Razmnožava se semenom koje ima visoku klijavost. Sejanci brzo rastu i imaju dug period aktivnosti kambijuma, tako da okuliranje na spavajući pupoljak može da se izvodi do kraja septembra.

Većina sorti kajsije ima dobar afinitet sa vinogradskom breskvom. Sorte koje imaju slab afinitet su na primer Canino i Reliable. Kajsije kalemljene na vinograd skoj breskvi su srednje bujnosti, ranije prorode, a plodovi su krupniji i sazrevaju nekoliko dana ranije u odnosu na sejance džanarike. Vinogradska breskva je najbolja za rane sorte kajsije, jer može ubrzati sazrevanje njihovih plodova za nekoliko dana. Nedostatak ove podloge je što stabla kajsije na njoj kratko žive, obično 15-16 godina, a često i kraće zbog pojave inkompatibilnosti ili apopleksije. Pri kalemljenju vinogradske breskve na stalnom mestu povećava se bujnost voćaka, plodovi postaju kvalitetniji, a životni vek stabala se produžava (Mišić, 1984).

Kod nas je Ninkovski (1975) ispitivao upotrebu vinogradske breskve kao podloge za kaj siju u uslovima Pančevačkog rita. U toku druge vegetacije usled pojave olujnog vetra došlo je do lomljenja stabala na spojnom mestu kod velikog broja stabala (54%), što ukazuje na nedovoljan afinitet između ove podloge i kajsije.

Selekcije breskve. Postoji veći broj selekcija breskve koje se mogu koristiti kao generativne podloge za kaj siju. Najveći broj selekcija je nastao u Francuskoj, kao što su GF 305, Higama, Rubira i Montclar.

Montclar (Chanturgue) je selekcionisana u Francuskoj (lNRA) i u proizvodnji je od 1987. godine. Pokazuje dobru tolerantnost na veći sadržaj kreča u zemljištu. Veće je bujnosti od vinogradske breskve. Daje dobre rezultate kod kajsije, sa izuzetkom manjeg broja sorti kod kojih se javlja inkompatibilnost. Pennone i Abbate (2006) su u uslovima južne Italije dobili odlične rezultate sa ovom podlogom kod sorte kajsije San Castrese. Takođe, dobre rezultate sa ovom podlogom su dobili i Sottile et al. (2006) kod sorte Ninfa na Siciliji.

Rubira je selekcionisana u Francuskoj (lNRA, Bordo) iz semena breskve poreklom iz Kalifomije. Odlikuje se crvenkastom bojom letorasta. Sejanci su otporni na breskvinu zelenu vaš (Myzus persicae). Manje je bujnosti od vino gradske breskve (za 20-25%) i podstiče visoku rodno st i ranije zrenje okalemljenih sorti. Međutim, ova podloga se sada više ne preporučuje zbog toga što se na njoj javlja iznenadno sušenje stabala, koje je uočeno u Francuskoj i severnoj Italiji (Fideghelli i Loreti, 2009).

P.S. serija (A5, A6, A 7 i B2) podloga je selekcionisana u Italiji, na Univerzitetu u Pizi. U odnosu na vinogradsku breskvu najmanje bujna je podloga A5 (za 20-25% manje bujnosti), zatim A 7 (manje bujna za 15-20%) i B2 (manje bujna za 10-15%), dokje podloga A6 približno iste bujnosti (Fideghelli i Loreti, 2009).

Nemagard i Nemared su selekcionisane u SAD (USDA, Fresno, Kalifornija).

Otporne su na nematode (Meloidogyne spp.). Osetljive su na veći sadržaj kreča u zemljištu. Podloga Nemared ima listove crvene boje.

Sejanci badema

Sejanci badema se koriste kao podloga za kaj siju u Izraelu, Azerbejdžanu i Francuskoj. Kod nas se vrlo retko koriste. Preporučuju se za područja sa veoma toplom klimom, kao i za suva i krečna zemljišta (podnosi 15-18% fiziološki aktivnog kreča). Ne podnose vlažna i teška zemljišta. Bolje rezultate daju tipovi sa gorkom jezgrom (manje su bujni i tolerantniji su na kreč i sušu).

Sa već in om sorti kajsije badem ima slab afinitet. Na spojnom mestu obrazuje se zadebljanje i lako dolazi do lomljenja stabala pod uticajem vetra ili pod teretom roda. Sorte Royal i Luizet imaju dobar afinitet sa ovom podlogom. Kajsije okalemljene na sejancu badema su slabije bujne, ranije prorode, manje rađaju, a plodovi ranije sazrevaju u odnosu stabla okalemljena na sejance kajsije. 

 

 

  

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.