VEGETATIVNE PODLOGE ZA KRUŠKU

                          VEGETATIVNE PODLOGE

Glavna vegetativna podloga za krušku je dunja sa svoja tri oblika: anžerska (d' Angers), fontenejska (de Fontenay) i orleanska (d' Orliens). Kao i za jabuku, Hatton je sa saradnicima u Ist Malingu izvršio selekciju dunja i obeležio ih veli­kim slovima M/A, M/B, MIC, MID, M/E i M/F. Za praktično voćastvo značajni su samo tipovi MI A i MIC, a u izvesnim slučajevima i M/B. Ostale su bez vrednosti, jer se odlikuju slabim afinitetom prema plemenitim sortama kruške. U Nemačkoj su selekcionisani Pilniz tipovi dunja RI, R2, R3, R4, R5. Najvažniji su RI, R3, R5 koji odgovaraju maling tipu A i služe kao dobre podloge za krušku sa niskim stab lom u svim mestima koja su ugrožena jačim zimskim hladnoćarna. U Francuskoj su se­lekcionisana dva klona koji se označavaju W(Angers: ožiljena kruška) i C (Pro­vence; provansalska dunja). Postoje još mađarska selekcija dunja lssy - 14 i ho­landska 1-23. U cilju proširenja areala gajenja krušaka na sever, gde usled velikih hladnoća dunja kao podloga ne može da se upotrebi zbog izmrzavanja, Mičurin je stvorio novu sortu dunja, zvanu dunja severnaja. Ovaj hibrid je dobijen ukrštanjem kavkaske divlje dunje sa lokalnom dunjom iz Povoložja.

Dunja kao podloga odlikuje se uopšte vrlo umerenom bujnošću, slabije raz­vijenim žiličastim korenovim sistemom, pa je podesna za plodna, baštenska zem­lj išta, gde obezbeđuje prvoklasan kvalitet plodova.

Danas se u voćarskoj proizvodnji, za podloge najviše upotrebljavaju Ist ma­linški tipovi dunje M/A, a u znatno manjoj meri tip M/C.

Tip MA (anžerska dunja) najbolja je i najrasprostranjenija vegetativna pod­loga za krušku. Koren ove podloge raste u dubinu. S većinom plemenitih sorti kru­ške ima dobar afinitet, obezbeđuje normalan porast, obilnu rodnost, a plodovi su izvanrednog kvaliteta. Od svih tipova dunja je najbujnija i najdugovečnija. Dobro se ožiljava i na razne načine vegetativno razrnnožava. Stabla su na njoj srednje bujna i potreban im je naslon. U poređenju s ostalim tipovima, najbolje podnosi niske temperature.

Tip MB (fontenejska dunja) slabo se upotrebljava, jer ima slab afinitet sa kruškom. Ostale osobine su joj slične tipu A, ali je manje bujna pa je izbačena iz proizvodnje.

Tip MC (orleanska dunja) je slabo bujna i malo otporna prema niskim tem­peraturarna. Može se preporučiti za toplije krajeve i patuljasti uzgoj. Od svih dunja najmanje je osetljiva prema sadržaju kreča u zemljištu. Pilnis B3 i Bs' stvoreni su u Nemačkoj i prema ispitivanjima Instituta za voćarstvo u Cačku, izgleda da su po mnogim osobinama slični dunji tipa MA.

U Južnoj Francuskoj provansalska dunja, klon 29B (C 29Ll) sve više poti­skuje dunju tip A. Na krečnom zemljištu daje bolje rezultate od drugih tipova du­nja. Bujnija je i ima duž i vegetacioni period, tako da se može okulirati u septem­bru. Ima najbolji afinitet s plemenitim sortarna kruške nego drugi tipovi dunja. Dobro se ožiljava nagrtanjem. Ovaj klon provansalske dunje oslobođen je od viro­za i pokazuje veću tolerantnost prema količini kreča u zemljištu.

Plodovi krušaka okalernljeni na dunji sazrevaju nešto ranije i kraće se čuva­ju u skladištu. Dunja kao podloga je veoma osetljiva prema sadržaju kreča u zem­Ijištu. Smatra se da zernljište koje sadrži preko 12% kreča nije pogodno za gajenje dunje. Praksa je pokazala da sve sorte kruške ne mogu da uspevaju na dunji, jer s njom nemaju dobar afinitet, a neke sorte okalemljene na dunji veoma su osetljive prema niskim temperaturama i izmrzavaju. Za sorte krušaka koje ne uspevaju do­bro na dunji primenjuje se dvogubo kalemljenje. Prvo se na dunju nakalemi neka sorta koja s dunjom ima dobar afinitet ( kaluđerka, poatovka, galertova), pa kad se primi onda se na ovaj posrednik nakalemi ona sorta koja se želi (viljamovka, vi­jenka i dr). Sa dunjom slab afinitet imaju sledeće sorte krušaka: viljamovka, zimska de­kantkinja, boskova, princeza marijana, jesenja siva, kleržo, gijotova, šarena julska, kongresovka,klapova, druardova, blumenbahova, krasanka, žifardova, avranška, napoleonova, galivijerova, vijenka, dobra lujza, konferans i dr.

Dobar afinitet s dunjom imaju sledeće sorte kruške: dilova, gelertova (hardi­jeva), kaluđerka, pariska grofica, esperantova bergamonta, hardeponova, lektijero­va, poatovka, lukasova, amanliška, druardova, žadoanjka, dilova i dr.

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.