PROIZVODNJA VEGETATIVNIH PODLOGA JABUKE

                                   PROIZVODNJA VEGETATIVNIH PODLOGA JABUKE

Da bi se u voćarskoj praksi osobine pojedinih sorti mogle verno da preno­se (koje su po svojoj prirodi heterozigotne), mora se primenjivati vegetativni način razmnožavanja voćaka. Za unapredjenje i intenziviranje voćarske pro­izvodnje vegetativno razmnožavanje je bilo i sada je jedan od osnovnih či­nilaca, tako da se savremeno voćarenje ne može ni zamisliti bez ovog načina razmnožavanja. Dok je u slobodnoj prirodi generativno razmnožavanje opšta pojava, a vegetativno izuzetak, dotle je u voćarstvu sasvim obrnuto - vege­tativno razmnožavanje voćaka je primenjeno masovno a generativno izuzet­no. Najveći praktični značaj u razmnožavanju voćaka ima kalemljenje, koje se praktikovalo još pre naše ere, a naročito kod starih Feničana, Grka i Rimljana. Prema sigurnim istorijskim izvorima, stari narodi su naučili da se služe vešti­nom kalemljenja znatno pre nego što se kod njih pojavila pismenost. No, pored kalemljenja u voćarstvu se od najranijih vremena primenjuje više načina ve­getasivnog razmnožavanja, kao što je nagrtanjem, položenicama i reznicama.

Uspeh vegetativnog razmnožavanja zavisi od činilaca unutrašnjih i spoljašnjih. Grupu unutrašnjih činilaca sačinjavaju: nasledna osnova, stupanj stadijnog ra­zvića i obezbedjenje tkiva i organa hranljivim materijama i fitohormonima.Medju činio cima spoljaš­nje sredine naj značajniji su: vlažnost i plodnost supstra­ta, aeracija i toplota. Proi­zvodnja vegetativnih podlo­ga je uspešnija ako su tkiva i organi koji se koriste za raz­množavanje stadijno mladji. 

                                                                           PROIZVODNJA PODLOGA JABUKE NAGRTANjEM

 Vegetativne podloge se pro­izvode u posebnom delu ra­sadnika, koji se zove matič­njak vegetativnih podloga. Veliki rasadnici se oslanjaju na sopstvenu proizvodnju tih podloga. Zbog toga sve češće sami rasadnici podižu ove matične zasade. Za podizanje matičnih zasada biraju se najbolja zemljišta - plodna, peskovita i sa mogućnošću navodnjavanja. Priprema zemljišta se sa­stoji u rigolovanju cele površine na oko 60-70 cm dubine. Zemljište se dovodi do srednje obezbedjenosti u hranljivim materijama. Posebno se obraća pažnja na sadržaj humusa. Posle ovih radova vrši se ravnanje mašinama za površinsku obradu. Zatim se obavlja razmeravanje sa obeležavanjem mesta za sadnice.

Rastojanje na kojem se sadnice sade kreće se izmedju redova oko 1,5 - 2,0 m, a u redu oko 0,4 m. posle svakog petog reda ostavlja se veće rastojanje (3- 3,5 m) kako bi traktor mogao da prolazi. Rastojanje zavisi od zemljišta, nagiba, mogućnosti navodnjavanja i načina proizvodnje podloga. Rastojanje može da bude i veće, ali ne manje od naznačenog. Sadjenje sadnica odredjene podloge obavlja se na isti način kao i sadnica plemenitih sorti. Posadjene sadnice se u proleće skraćuju na 5 -10 cm iznad zemlje. Prve godine se ne koriste letorasti za ožiljavanje. Orezivanje matičnih stabala vrši se u jesen na 3 -5 cm, u cilju formiranja "glave" iz koje će se kasniji razviti nove mladice. Druge godine ne treba da se dozvoli razvoj večeg broja letorasta. Važno je da se stablo ojača.

Na taj način se proizvode podloge nagrtanjem. Ovo razmnožavanje se zasniva na sposobnosti prizemnog stabla jabuke nagrnutog zemljom da razvija ožilje­ne izbojke. Ti izbojci (mladice) mogu se samostalno razvijati po odvajanju od matičnog stabla. U trećoj godini se dobije oko 30 ožiljenih letorasta. U punom razvoju može se na taj način dobiti i do 100 podloga (ožiljenih letorasta).

Nega žbunova u matičnjaku sastoji se od redovnog zagrtanja (kad mladica dostigne dužinu 20-25 cm), okopavanja, oranja, dju-brenja, zalivanja i zaštite od bolesti ištetočina. Po završenoj vegetaciji žbun se odgrće i ožiljeni leto rasti se u osnovi odsecaju. Pošto je ožiljavanje nejednako, a i razvijenost letorasta različita, po trebno je da se obavi klasiranje u tri klase. U prvu klasu se svrstavaju mladice sa prečnikom od 6 do 8 mm i sa više od 4 dobro razvijene žile. U drugu klasu dolaze mladice sa preč­nikom od 4 do 6 mm i sa 2 -4 dobro razvijene žile. Treću klasu čine mladice ispod 4 mm prečnika ili preko 8 mm i sa manje od 2 žile. Ožiljeni i isklasirani letorasti služe kao podloga. Oni se sade u rastilo, gde vegetiraju do naredne sezone kalemljenja očenjem na spavajući pupoljak. Sa 1 ha matičnjaka jabuke može se dobiti 100000 - 150000 mladica prve i druge klase.

Pošto su skinuti ožiljeni leto rasti, preporučuje se zagrtanje "glave", a u proleće odgrtanje. Ako se skidanje letorasta u jesen ne obavi, onda se to radi u toku zime kad nema mraza ili u rano proleće. To je najbolji i najčešći način za proi­zvodnju vegetativnih podloga jabuke.

Matičnjaci vegetativnih podloga za jabuku sade se na zemljištu na kome ranije nije gajena jabuka i u kome nema nematoda i drugih zemljišnih prenosilaca virusa. Mladice se sade u jesen za vreme toplih zimskih dana ili rano u proleće. Redovi u matičnjaku treba da se pružaju u pravcu sever - jug.

 

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.